Putin zamrzava sporazum sa SAD o plutonijumu

 

Ruski odgovor na razmeštanje NATO u Istočnoj Evropi, obučavanje pripadnika "Desnog sektora" u Ukrajini, na sankcije i na tzv. zakon Magnickog...

SAD prekidaju komunikaciju s Rusijom u pregovorima o primirju u Siriji

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je u ponedeljak 3. oktobra potpisao ukaz kojim se Državnoj Dumi upućuje Nacrt saveznog zakona o suspenziji sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o takozvanoj utilizaciji (reciklaži) plutonijuma koji nije potreban za odbrambene svrhe.

Po sporazumu između Vlade Ruske Federacije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država , svaka od potpisnica po 34 tona plutonijuma (dovoljnog za oko 3.000 atomskih bojevih glava) trebalo je da ireverzibilno preradi u oblik nuklearnog goriva za mirnodopske atomske centrale. Prerada je trebalo da počne 2018. godine.

Sporazum je potpisan u Moskvi 29. avgusta 2000. godine, a u Vašingtonu 1. septembra 2000, a odgovarajući protokoli potpisani su u Vašingtonu 15. septembra 2006. godine i 13. aprila 2010. Sporazum, zajedno sa svim izmenama, stupio je na snagu 13. jula 2011. godine, nakon ratifikacije od strane Ruske Federacije.

U obrazloženju zakona se kaže da su nakon stupanja na snagu sporazuma i pratećih protokola Sjedinjene Američke Države predlagale izmene i dopune koje bi omogućile da se veliki deo američkog plutonijuma ne razgradi u reaktorima, kako sledi iz sporazuma, već da se veći deo plutonijuma čuva u posebnoj smeši, deponovanoj u Nju Meksiku.

Ruska strana smatra da je iz takve smeše tehnološki relativno lako izdvojiti plutonijum u obliku pogodnom za izgradnju atomskog oružja, dok je prerada u plutonijuma u nuklearno gorivo za mirnodopske svrhe nepovratna. Agencija RIA Novosti podseća da je Rusiji 2015. u svrhu prerade plutonijuma pokrenuta proizvodnja tzv. mešovitog oksida uranijuma i plutonijuma (Mixed-Oxide fuel) za brzi neutronski reaktor BN 800 koji je izgrađen i pušten u rad u četvrtom bloku nuklearke u Belojarsku.

U obrazloženju predloga o suspenziji plutonijumskog sporazuma i protokola, objavljenom 3. oktobra na sajtu predsednika Ruske Federacije, nabrajaju se postupci SAD koji su, po oceni ruske strane, doveli do radikalne promene u okolnostima koje su postojale u trenutku potpisivanja sporazuma o plutonijumu.

Na sajtu Predsednika Rusije se kaže da se pod izgovorom krize u Ukrajini, gomila vojno prisustva SAD u istočnoj Evropi, uključujući i države primljene u NATO posle 2000. godine – a to je godina zaključivanja Sporazuma. Konstatuje se da je 2015. godini, šest NATO komandi i kontrolnih tačaka locirano u Bugarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Estoniji, a da je njihov glavni zadatak da u slučaju odgovarajuće akcije, osiguraju brz transfer velikih vojnih kontingenata NATO u Istočnoj Evropi.

Konstatuje se takođe da su američke snage ušle na teritoriju baltičkih država, na čijim je aerodromima povećan broj u NATO aviona, a da na teritoriji Ukrajine američki instruktori obavljaju obuku militanata u Ruskoj Federaciji zabranjene ukrajinske organizacije "Desni sektor".

Konstatuje se takođe da pored ovih akcija, čiji je cilj, po ruskoj oceni, promena vojno-strateškog balansa, Sjedinjene Države preduzimaju mere za slabljenje ruske ekonomije, socijalnog sistema i prava ruskih građana. U tom kontekstu se kaže da su SAD 2014. uvele sankcije protiv Ruske Federacije, njenih pojedinih teritorija, preduzeća i pojedinaca, a da je u 2012. SAD usvojen takozvani zakon Magnitskog, prema kojem je u Vašingtonu bila su otvorena o istraga o merama protiv privrednog kriminala u Ruskoj Federaciji, te da je u 2014. donet i Zakon o podršci slobodi Ukrajine, koji dopušta mešanje SAD u unutrašnje stvari Ruske federacije.

Na sajtu ruskog predsednika se tvrdi da plutonijum o kome je reč u sporazumima, ostaje izvan aktivnog nuklearnog oružja, a da Rusija ostaje posvećena kursu o ograničavanju nuklearnog oružja, te da suspendovanje sporazuma o plutonijumu predstavlja odgovor Ruske Federacije, koji nije u suprotnosti sa Bečkom konvencijom o međunarodnim ugovorima od 1969. godine, niti sa Dogovorom o Evroazijskoj ekonomskoj saradnji od 29. maja 2014.

(Izvor: В Госдуму внесен проект закона о приостановлении действия соглашения между Россией и США об утилизации плутония Президент Российской Федерации 3 октября 2016 года, 16:15)

( Russia suspends weapons-grade plutonium deal with US BBC, 3. 10. 2016.)

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je u ponedeljak da je ruska suspenzija sporazuma o odlaganju plutonijuma signal Vašingtonu da da razgovor s Rusijom sa pozicije sile, jezikom sankcija i ultimatuma, neće funkcionisati, javlja agencija Rojters, pozivajući se na sajt Ministarstva inostranih poslova.

( Russia's Lavrov - suspension of plutonium accord a signal to Washington Reuters, October 3. 10. )

U komentaru ruskog MID se kaže da je ruski potez iznuđen i da nije usmeren na pogoršanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, već da Rusija želi da u Vašingtonu shvate da «neće raditi» praksa da se jednom rukom uvode sankcije protiv Rusije, gde to može da se uradi prilično bezbolno za Amerikance, a drugom da se nastavi selektivna saradnje u onim oblastima u kojima je to profitabilno za njih.

Napominje se da Rusija ne prekida sporazum, već da samo suspenduje njegovu primenu i da se nada da će pozicija Moskve biti uzeta u obzir, te da će biti preduzete mere da se obnovi poverenje i eliminišu uzroci koji su doveli do radikalne promene okolnosti u oblasti strateške stabilnosti. U tom slučaju, Rusija je spremna da nastavi akcije na sprovođenju sporazuma o plutonijumu.

( Комментарий МИД России в связи с опубликованием Указа Президента Российской Федерации о приостановлении Российской Федерацией действия Соглашения об утилизации избыточного оружейного плутония Министерство иностранных дел Российской Федерации, 3.10.1617:53, 1801-03-10-2016)

BBC je u maju 2016. javljao da američki sekretar za odbranu Eš Karter, koji je optužio Rusiju da "maše nuklearnom sabljom, rešena da erodira međunarodni poredak", ocenio da SAD moraju da prioritet daju «odvraćanju» Rusije na istočnom krilu NATO, te da planira da u narednoj godini rasporedi treću borbenu brigadu američke vojske u Evropi, što je deo 3,4 mlrd dolara teške inicijative, koja ima za cilj da uveri NATO saveznike da su SAD posvećene njihovoj bezbednosti i da Rusiju odvrati od agresije.

Džonatan Markus, vojni dopisnik BBC je tada u analizi tvrdio da je Rusija, koja značajno modernizuje svoj nuklearni arsenal, u svojoj enklavi u Kalinjingradu rasporedila sistem iskander-M, sposoban da nosi nuklearne rakete, a da je Rusija jasno upozorila Dansku da bi njeni brodovi mogli postati meta nuklearnog udara ako se uključe u balistički raketni odbrambeni sistem NATO, te da su slične pretnje upućene Norveškoj i Poljskoj....

(Videti: US accuses Russia of nuclear sabre-rattling, amid Nato tensions BBC, 16. 05. 2016.)

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---