Evropske integracije Srbije (9) >

Crvene linije na evropskom putu

"Srbija u ovoj fazi ima pravo da neguje posebne odnose sa Rusijom i uprkos tome može biti prva naredna zemlja koja će biti primljena u EU", kaže poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl. "Međutim, kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila"

Evropski parlament ima važnu, mada ne i centralnu ulogu u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Parlamentarni izveštaji i rezolucije o kandidatima nisu obavezujući za Evropsku komisiju i Savet, ali su oni svejedno dužni da ih uzmu u obzir prilikom odlučivanja. U Briselu se često kaže da podrška Parlamenta nije presudna za kandidate, ali da bez te podrške nema šanse za uspeh.

foto: parlement europeen

U Beogradu je ovih dana boravila delegacija EP zadužena za nadgledanje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. O evropskom putu Srbije razgovarali smo sa Ivom Vajglom, bivšim ministrom spoljnih poslova Slovenije, a danas liberalnim poslanikom i članom Spoljnopolitičkog komiteta Parlamenta.

"VREME": Ovih dana ste imali niz susreta sa političkim faktorima u Srbiji. Kakvi su vaši utisci?

VAJGL: Mogu da kažem da mi je drago što Srbija ima vladu koja je evropske integracije postavila kao prioritet. Tako su se deklarisale i neke prethodne vlade, ali ovoj zaista verujem da to i misli. Dakle, bar kada je reč o evropskim integracijama, moj prvi utisak je pozitivan. Imali smo danas niz razgovora sa ljudima iz Vlade, Skupštine i civilnog sektora.

Očigledno je da je Srbija u toku proteklih godina ostvarila napredak. Činjenica je da su otvorena prva pregovaračka poglavlja i da ih ima još dosta za koje je Srbija usvojila zakone koji su u skladu sa evropskim propisima. Očekujem da se pre kraja godine otvore još neka poglavlja. Mnoge moje kolege kažu da će Srbija biti prva nova zemlja koja će u okviru procesa proširenja ući u EU.

Zar nije Crna Gora, koja je otvorila već 24 poglavlja, bliže članstvu nego Srbija?

Ako će Srbija biti prva, onda neko mora da bude drugi, zar ne? Mislim da uopšte nije loše da u procesu proširenja vlada takmičarski duh. To je stimulativno. Evo, i Bosna i Hercegovina je sada zvanično postala kandidat, a u Makedoniji će krajem godine biti održani vanredni izbori, što će stvoriti uslove da i ona krene napred. Dakle, krug se zatvara.

Koliko god se na aktuelnu srpsku vladu blagonaklono gleda u Briselu, u domaćoj javnosti se sve češće priča o autokratskim tendencijama premijera Aleksandra Vučića, o gušenju slobode govora... Da li je tokom današnjih razgovora sa srpskim funkcionerima bilo reči i o tome?

Da, bilo je kritičkih tonova, položaj medija je bio tema u svim razgovorima. Od predstavnika nevladinih organizacija i medija smo čuli vrlo oštre primedbe na račun Vlade, koja očigledno favorizuje one medije koji su im naklonjeni, o padu kvaliteta medija, tabloidizaciji i komercijalizaciji. Predstavnici vlasti su negirali da tako nešto postoji, ali ne sumnjam u to da su te primedbe opravdane.

Zanimljivo je da upravo ti favorizovani mediji često nekritički podržavaju Rusiju i dovode u pitanje evropsku budućnost Srbije i optužuju šefa misije EU u Beogradu Majkla Davenporta i ambasadore vodećih zapadnih zemalja da kuju zavere protiv Vučića i pokušavaju da destabilizuju zemlju. Kako objasniti taj paradoks?

Ja bih sve to sveo na vulgarizaciju i komercijalizaciju. Očigledno da napadima na diplomate, koje su poznate ličnosti, ti mediji pokušavaju da stvore sliku da su hrabri. U svakom slučaju, mislim da je javnost u Srbiji jasno proevropski opredeljena i ne verujem da pežorativna slika o EU koju guraju ti mediji može to da promeni. Sem toga, ubeđen sam da i u Vladi Srbije znaju da savez sa Rusijom ne može biti alternativa EU.

U poslednje vreme svedoci smo rasta napetosti u regionu, najpre između Srbije i Hrvatske, a sada zbog referenduma u Republici Srpskoj. Pominje se i mogućnost obnavljanja sukoba kakve smo imali devedesetih. Kako vama to izgleda?

Ne verujem da su stvari tako dramatične, ali činjenica je da napetost raste. Zabrinut sam, a to sam preneo i svojim beogradskim sagovornicima, što se tako olako govori o ratu, prizivaju se saveznici… Nije to slučaj samo u regionu nego i na drugim mestima. Odlučno sam protiv teze da Rusija i EU klize ka neizbežnom konfliktu, protiv sam razmeštanja NATO trupa na granici sa Rusijom i postavljanja novih raketnih sistema. Time se ne samo širi strah, nego se povećava opasnost od stvarnog sukoba.

U svakom slučaju, jasno je da Rusija i Zapad zveckaju oružjem i odmeravaju snage, kao i da se trude da povećaju uticaj na Zapadnom Balkanu. Kako gledate na položaj Srbije u tom kontekstu?

Postoje ljudi koji svuda vide pretnje, imaginarne ili stvarne. Činjenica je da neke velike države pokušavaju da prošire svoju sferu uticaja na one manje. Neke iznenadne posete balkanskih lidera Moskvi, turneje američkih generala po regionu i učestale vojne vežbe zaista mogu da podstaknu takve sumnje i politički su štetne.

Kada je reč o Srbiji, mislim da ona mora biti načisto da joj je mesto u Evropskoj uniji, ma kakva ona bila u budućnosti. Očekujem da će se mnoge stvari institucionalno promeniti. Čini mi se da stvari ne idu u pravcu federalizacije nego suprotno, u pravcu jačanja suvereniteta zemalja članica. Šta god da se desi, međutim, neke stvari kao što su očuvanje mira, zajedničko tržište i zajedničke vrednosti ostaće nepromenjene. Stoga mislim da je važno da Srbija ne ide na neku drugu kartu, jer druge karte u stvari nema.

Iz Brisela se često čuju kritike zbog dobrih odnosa Beograda sa Moskvom i što se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije.

Ja se ne slažem sa onima koji traže da Srbija odmah uvede sankcije Rusiji. U tim raspravama uvek ističem da Srbija ima pravo na svoj manevarski prostor i .da održava dobre odnose sa Rusijom. To nije samo u srpskom, nego i u evropskom interesu, jer su EU potrebne države koje imaju lakši pristup ruskoj javnosti i ruskim političarima. Na kraju krajeva, i Velika Britanija je godinama održavala specijalne veze sa Sjedinjenim Američkim Državama, pa je to bilo u redu. Dakle, sasvim je prihvatljivo da Srbija neguje dobre odnose sa Rusijom, s tim što postoji crvena linija. Bilo kakvo aktivno uključivanje u strateške saveze sa Rusijom bilo bi neprihvatljivo.

Mislite na carinsku uniju ili odbrambeni savez?

Da, ali i na neke vojne manifestacije, kao što su parade. Međutim, ponovo ističem da u ovoj fazi Srbija ima pravo da neguje dobre diplomatske odnose sa Rusijom. Kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila.

Do punopravnog članstva proći će godine, a mnogi tvrde da EU dotad možda neće ni postojati. U uticajnom američkom listu "Politiko" nedavno je objavljen tekst pod naslovom "EUslavija" u kome se situacija u EU poredi sa Jugoslavijom uoči raspada.

To poređenje je nerealno i neprimereno. Jugoslavija se raspala u sasvim drugačijim uslovima, a i unutrašnji konflikti koji su do toga doveli su bili drugačiji, tako da na to ne treba trošiti reči. Međutim, kada govorimo o tome u kom pravcu EU treba da se razvija, ne bi bilo loše obratiti pažnju na nedavni govor predsednika Komisije Žan-Kloda Junkera. On je rekao da treba ojačati zajedničku spoljnu politiku i možda uvesti evropsko ministarstvo za spoljne poslove. To već postoji u vidu službe koju trenutno vodi Federika Mogerini, ali ona ne sedi uvek na sastancima na kojima se donose važne odluke. Drugo polje je bezbednost, gde nam treba više koordinacije, možda čak i zajednički štab. Mislim da je to vrlo dobra ideja.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Projekat "Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.