U 100 NAJ - trećina svih poslovnih aktivnosti u Srbiji

U 2015. godini sto privrednih društava koja iskazuju najveće poslovne prihode, ukupno u visini od 2.887.223 miliona dinara, generisalo je trećinu realizovanih poslovnih aktivnosti svih privrednih društava. Poslovni prihodi ovih društava rasli su brže nego na nivou ukupne privrede (8,2% naspram 3,8%), pri čemu 79 privrednih društava sa liste beleži povećanje poslovnih prihoda u odnosu na prethodnu godinu.

Poboljšanje profitabilnosti privrednih društava na ukupnom nivou, u 2015. godini, obeležilo je i poslovanje posmatranih sto privrednih društava, pa ona iskazuju pozitivan neto finansijski rezultat od 81.699 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su zabeležila gubitak od 20.977 miliona dinara. Sa neto dobitkom u iznosu od 136.268 miliona dinara i većim za 14,1% od prošlogodišnjeg, poslovalo je 81 privredno društvo, od kojih je 71 bilo profitabilno i prethodne godine. U isto vreme, neto gubitak društava koja su negativno poslovala umanjen je više nego za tri petine.

U odnosu na prethodnu godinu finansijski kapaciteti STO NAJ... privrednih društava prema poslovnim prihodima značajno su ojačani, imajući u vidu da je njihova poslovna imovina uvećana za 22,9% i iznosi 4.250.819 miliona dinara, dok je kapital, u iznosu od 2.269.677 miliona dinara, veći za dve petine, tako da ta društva nose i veliki deo ukupnih finansijskih potencijala svih privrednih društava.

Značajan uticaj sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima na ukupna privredna kretanja ilustruje i visok udeo koji ona u proseku ostvaruju u glavnim finansijskim pozicijama iskazanim na nivou ukupne privrede (28,6%). Takođe, ovih sto privrednih društava zapošljava 163.169 radnika odnosno 16,4% od ukupnog broja radnika svih privrednih društava.

Analiza iz sektorskog ugla pokazuje da je najveći poslovnih prihoda posmatrane grupe. Pored njih, na listi se nalaze i tri društava srednje veličine, čiji su poslovni prihodi od 29.416 miliona dinara skoro udvostručeni u odnosu na prethodnu godinu.

U okviru sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima 73 društva su bonitetno sposobna, pri čemu njih 32 imaju veoma dobar bonitet. Finansijska struktura je uravnotežena kod 96 društava, s obzirom da ona u 2015. godini nisu imala evidentiranu nelikvidnost. Istovremeno, jedno društvo, koje se nalazi pri dnu liste, je trajno nelikvidno odnosno nelikvidno duže od 180 dana.

Najveći broj (81) privrednih društava sa liste prvih sto prema poslovnim prihodima je bio prisutan na toj listi i prethodne godine.

Na prva dva mesta prema visini poslovnih prihoda nalaze se ista privredna društva kao i prethodne godine, dok su društava na trećem i četvrtom mestu zamenila pozicije u odnosu na prošlogodišnje.

Godinama unazad najveće poslovne prihode ostvaruje privredno društvo NIS AD NOVI SAD, koje sa iskazanih 199.861 milion dinara poslovnih prihoda prednjači i u 2015. godini i generiše 2,3% ukupnih poslovnih prihoda svih privrednih društava. Ovo društvo nastavlja sa trendom sužavanja obima poslovne aktivnosti (19,3%) i usled više nego prepolovljenog poslovnog dobitka ostvaruje neto dobitak za 47,3% manji nego prethodne godine. Navedeno se odrazilo na smanjenje stope prinosa na sopstveni kapital (posle oporezivanja) društva i to sa 16,5% u 2014. godini na 8,1% u 2015. godini, s tim da je ona i dalje iznad prinosa ostvarenog po osnovu korišćenja ukupnih sredstava (5,2%). NIS AD NOVI SAD izdvaja se i prema visini poslovne imovine i kapitala koje angažuje, a oni su u odnosu na prethodnu godinu blago uvećani (1,2% i 4,3%). Ovo društvo svoje poslovanje pretežno finansira iz sopstvenih izvora, tako da je racio sopstvenog kapitala 53,9%, a odlikuje ga i dobro izbalanisirana struktura izvora finansiranja prema ročnosti, na šta upućuje i visoka vrednost stope pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom (112,5%). U poređenju sa prethodnom godinom NIS AD NOVI SAD zapošljava 305 radnika manje, odnosno ukupno 3.992 radnika.

Privredno društvo EPS SNABDEVANjE DOO BEOGRAD zadržalo je prošlogodišnje drugo mesto, dok se na treće mesto popelo JP EPS BEOGRAD koje je prethodne godine bilo četvrto, a njihovi poslovni prihodi, iskazani u iznosu od 188.610 miliona dinara i 154.484 miliona dinara, veći su za 4,6% odnosno 7,4%. Isto kao i prethodne godine, u okviru pet prvorangiranih, jedino EPS SNABDEVANjE DOO BEOGRAD posluje negativno (7.090 miliona dinara), s tim da beleži neto gubitak manji za 16,5% od prošlogodišnjeg.

Četvrtoplasirano privredno društvo FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC zauzima jednu poziciju niže na listi u odnosu na prethodnu godinu, a njegovi poslovni prihodi od 139.588 miliona dinara manji su za 10,6%. U poređenju sa prethodnom godinom, ovo društvo beleži smanjenje neto dobitka i poslovne imovine (3,3% i 11,1%), dok je kapital uvećan za 13,7% a gubici su zadržani u visini prošlogodišnjih (5.906 miliona dinara). FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC svoje poslovanje najvećim delom finansira iz pozajmljenih izvora (racio sopstvenog kapitala 24,5%), a imajući u vidu da je stopa prinosa na sopstveni kapital tog društva primetno veća od stope prinosa na ukupna sredstva (9,3% naspram 3,2%) ono iz ostvarenog dobitka može da finansira troškove pozajmljenog kapitala, te je njegovo korišćenje još uvek opravdano. Međutim, treba pomenuti i da se u okviru posmatranih sto privrednih društava, FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC izdvaja po izraženo negativnoj vrednosti stope pokrića zaliha neto obrtnim kapitalom (-521,5%), što upućuje da to društvo stalnu imovinu finansira iz kratkoročnog kapitala, pa posledično ima i prilično nizak opšti racio likvidnosti (0,35).

Trend smanjenja broja zaposlenih je nastavljen i tokom 2015. godine (sa 3.437 na 3.338 radnika).

MERCATOR-S DOO NOVI SAD nalazi se na petom mestu prema visini poslovnih prihoda, koji iznose 112.230 miliona dinara, i beleži najveći rast ovih prihoda (54,7%) u okviru pet prvorangiranih društava. Istovremeno, neto dobitak tog društva u iznosu od 382 miliona dinara, povećan je skoro četvorostruko, dok su poslovna imovina i kapital porasli za 10,1% odnosno 2,3% u poređenju sa prethodnom godinom. Međutim, treba imati u vidu da su rezultati poslovanja i uvećani finansijski kapaciteti koje MERCATOR-S DOO NOVI SAD iskazuje tokom 2015. godine posledica preuzimanja trgovinskog poslovanja IDEA DOO BEOGRAD koje je ovo društvo izvršilo krajem 2014. godine. Navedeno je uticalo i da broj zaposlenih poraste sa 5.465 na 8.723 radnika, pa je to društvo treće prema broju zaposlenih od svih društava u Republici Srbiji.

Izraženi rast poslovnih prihoda u 2015. godini (159,2%) ostvaruje privredno društvo EPS DISTRIBUCIJA DOO BEOGRAD, koje se sa prihodima od 49.800 miliona dinara popelo sa prošlogodišnjeg 51. na 11. mesto na listi.

Pažnju privlače i povećanja poslovnih prihoda privrednih društava NELT CO. DOO BEOGRAD i MOZZART DOO BEOGRAD (74,2% i 76,4%), koji sa prihodima od 50.027 miliona dinara i 34.635 miliona dinara, zauzimaju 10. odnosno 18. mesto na listi.

U grupi STO NAJ... privrednih društava prema poslovnim prihodima u 2015. godini prisutno je i osam javnih preduzeća, koja generišu 12,5% poslovnih prihoda, 18,4% neto dobitka i 18,6% neto gubitka, a zapošljavaju 29,5% radnika posmatranih sto društava. Istovremeno, u tim preduzećima skoncentrisano je preko dve petine poslovne imovine i gubitaka, kao i više od polovine kapitala analizirane grupe.

Prema ostvarenim poslovnim prihodima, među javnim preduzećima, posle JP EPS BEOGRAD, izdvaja se i JP SRBIJAGAS NOVI SAD, koji zauzima sedmo mesto na listi a njegovi prihodi iznose 78.320 miliona dinara i beleže međugodišnji rast od 11,5%. Visoke poslovne prihode ostvarili su i JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE BEOGRAD (29.227 miliona dinara), JP POŠTA SRBIJE BEOGRAD (24.896 miliona dinara), JP PUTEVI SRBIJE (23.793 miliona dinara) i JP EMS BEOGRAD (23.731 milion dinara).

U okviru posmatranih javnih preduzeća, najveći rast poslovnih prihoda (63,3%) ostvaruje JUGOIMPORT-SDPR JP BEOGRAD, čiji prihodi iznose 14.068 miliona dinara, a neto dobitak, u iznosu od 2.008 miliona dinara, 2,8 puta je veći od prošlogodišnjeg. Poslovne prihode uvećane za petinu, u iznosu od 13.751 milion dinara, realizovalo je JKP GRADSKO SAOBRAĆAJNO PREDUZEĆE BEOGRAD i njegov neto gubitak je smanjen sa 3.660 miliona dinara na 552 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu. Od javnih preduzeća na listi, smanjenje poslovnih prihoda beleže jedino JP PUTEVI SRBIJE i to za 2,9%, a oni iznose 23.793 miliona dinara.

U grupi posmatranih sto privrednih društava su i dva privredna društva u postupku privatizacije (restrukturiranja), i to HIP PETROHEMIJA AD PANČEVO i RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO BOR sa poslovnim prihodima u iznosu od 28.583 miliona dinara i 26.363 miliona dinara, koji su smanjeni u odnosu na prethodnu godinu (5,1% i 5,9%). Ta dva društva nose 1,9% poslovnih prihoda grupe i generišu 9,9% ukupnih gubitaka odnosno 4,6% ukupnog neto gubitka analiziranih društava.

( STO NAJ...privrednih društava u 2015. godini - 27. septembar 2016.)

Energetska zajednica zemalja Jugoistočne Evrope protiv Srbijagasa

Ministarski savet Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope će 14. otkbra u Sarajevu razmatrati uvođenje sankcija za Srbiju zbog upornog odbijanja Srbijagasa da razdvoji delatnosti i omogući konkurenciju na tržištu gasa u Srbiji, izjavo je danas direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

Ministarski savet Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope će 14. otkbra u Sarajevu razmatrati uvođenje sankcija za Srbiju zbog upornog odbijanja Srbijagasa da razdvoji delatnosti i omogući konkurenciju na tržištu gasa u Srbiji, izjavo je danas direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

On je objasnio u Skupštini Srbije da Srbijagas nije razdvojio sistem prenosa gasa od komercijalnog snabdevanja, što je na štetu potrošača.

Kopač je na konferenciji za medije rekao da ima intenzivnu komunikaciju sa ministrom energetike Srbije Aleksandrom Antićem i izrazio očekivanje da će Srbija nešto preduzeti kao ne bi bila izložena toj neprijatnoj situaciji - uvođenju kaznenih mera.

Kako je rekao, Sekretarijat EZ je već predložio uvođenje sankcija Srbiji ako ne dođe do pomaka u naredne dve nedelje.

"Postoji veliki interes konurencije da dođe na gasno tržište Srbije, što bi odmah snizilo gasa u Srbiji. Smisao uvođenja tržišta nije podizanje cena, jer to ne mora da bude, već da se spreči nepravedno subvencionisanje", kazao je Kopač.

On je objasnio da socijalna pomoć mora da bude targetirana samo na one koji to stvarno zaslužuju, pošto je iskustvo pokazalo da svi koji koriste subvnecije vrlo brzo bankrotiraju.

"Veliki problem je Srbijagas, jer nije rešeno ključno pitanje odnosno razdvajanje delatnosti operatora sistema u vertikalno integrisanim gasnim prduzećima Srbijagas i Jugorosgas", rekao je Kopač tokom predstavljanja stanja u evropskim integracijama Srbije u oblasti energetike na skupštinskom Odboru za privredu, regionalni razvoj , trgovniu, turizam i energetiku.

Kopač je podsetio da se zbog nerazdvajanja delatnosti u Srbijagasu još od 2013. vodi prekršajni postupak.

Kopač kaže da je EZ do sada samo jednom primenila sankcije, protiv BiH.

Sankcije mogu biti, kako kaže, uskraćivanje sredstva EU iz različitih fonodava, oduzimanje prava glasanje, nadoknađivanje troškova saradnje sa EZ i drugo, ali i međunarodne finansije organizacije mogu obustaviti saradnju sa tom zemljom.

"Tri stvari smo predložili - uskraćivanje sredstva za nadoknadu troškova saradnje sa EZ, zatim oduzimanje glasačkih prava i uskraćivanje evropskih sredstava delimično za energetsko područje. To bi značilo da se pozove Evropska komisija da Srbiji uskrati sredstva", rekao je Kopač dodajući da je takva mera prošle godine primenjena za BiH, što je bilo veoma neprijatno za tu zemlju.

Kopač je naveo da je Srbija morala da razdvoji delatnosti još po zakonu i Drugom energetskom paketu iz 2007.

"Imamo još dve nedelje da se reši što se čekalo. Uporno insistiranje rukovodstva Srbijagasa da ne razdvoji delatnosti bi moglo dovesti do usvajanja mera protiv Srbije ove godine. To razdvajanje nije samo na papiru već ima veliki uticaj na potrošače pošto bi jedan operator bio za snbadevanje gasom, a drugi za prenosni sistem, da bi moglo da dođe do konkurencije", naglasio je on.

Kopač je istakao da u Srbiji kod trgovanja gasom nema konkurencije pošto "Srbijagas ne pušta nikog u svoje cevi".

On je rekao da je na Vladi Srbije da u potpunosti primeni svoj zakon i ispuni svoje međunarodne obaveze, s obzirom da je vlada 100 odsto vlasnik Srbijagasa.

Kopač je rekao novinarima da je Srbija prošle godine prva od članica EZ prene prenela Treći energetski paket u svoje zakonodavstvo, ali da su problemi koji su bili prošle godine prisutni posta "veoma, veoma vrući".

"Srbija je napravila veliki napredak kada je reč o struji zbog uvođenja regionalne berze struje početom ove godine, kao i po pitanju naftnih rezervi, i u te dve oblasti je najbolja u regionu.

Kopač je rekao da, ipak, postoje tri problema koja se ne mogu mogu rešiti u Srbiji, od kojih najproblematičniji Srbijagas.

Drugi problem je, prema njegovim rečima, politički - uključivanje EMS u funkcionisanje regionalnog biroa u Podgrici za aukcije prekograničnih kapaciteta struje u Podgorici, pošto samo još Srbija nije član tog tela, a treći problem je odnosa između EMS i kosovskog operatera KOSTT.

Tu postoji ugovor iz 2014, ali se ne primenjuje zbog detalja oko severa Kosova. "Mora da bude više dobre volje sa obe strane", dodao je Kopač.

Pomoćnik ministra energetike Jelena Simović je na to rekla da se to ministarstvo priprema za predstojeći ministarski sastanak EZ u Sarajevu i da ne želi u ovom trenutku da iznosi "polučinjenice" po tom pitanju.

"Član 24 ugovora kaže da moraju da budu uvažene specifičnosti ugovorne strane", istakla je Simović.

Ona je rekla da Srbija ulaže velike napore po pitanju Srbijagasa, da se rade odgovrajuće analize, kao i da tu postoje različiti aspekti i razlozi - finansijski i drugi.

( Kopač Srbiji prete sankcije zbog Srbijagasa, Tanjug 30. Septembar 2016 14:36)

Bajatović: Gas bi bio skuplji 30 odsto

Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa" odbacio je sve tvrdnje Janeza Kopača, direktora Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, da bi gas za domaćinstva u Srbiji pojeftinio čim bi došlo do razdvajanja funkcija u „Srbijagasu".

– Teorijski što je ponuda veća to je cena niža. Ali, sve zemlje EU koje su dozvolile pristup treće strane i čije su gasne kompanije razdvojile delatnosti nisu dobile jeftiniji gas. Naprotiv. Gas je poskupeo. Tvrdim da bi gas za domaćinstva poskupeo i u Srbiji za oko 30 odsto, a da će biti drugačije, mogu da tvrde samo oni koji se ne razumeju u ovaj posao, potvrdio je Bajatović za „Politiku".

Ono što je dodatni problem je što bi na ovaj način moglo doći i do energetski nebezbedne situacije u Srbiji.

– Predstavnici Energetske zajednice odlično znaju kako funkcioniše tržište i da se cena u ovakvim okolnostima određuje po sistemu oligopola, odnosno neformalnog dogovora među kompanijama. One dogovaraju cenu i po sili zakona dogovoriće višu. Da nije tako, Srbija ne bi imala najjeftiniji gas u Evropi – kategoričan je Bajatović.

„Srbijagas" će, naglasio je, razdvojiti delatnosti po zakonu, kada se za to steknu objektivni uslovi. Za to je potrebno da se okonča finansijsko i organizaciono restrukturiranje firme i pitanje je gde žure nadležni iz Energetske zajednice i ko to treba da uđe s gasom u Srbiju – kaže on.

Iako nije mogao da kaže šta bi Srbija mogla 14. oktobra u Sarajevu da ponudi kao odgovor Savetu ministara, nezvanično se saznaje da će najverovatnije biti predložen samo novi datum za završetak ovog posla u „Srbijagasu".

Isti nezvaničan izvor „Politike" kaže da je razlog ovakve nervoze predstavnika Energetske zajednice to što moraju da imaju dobar razlog da nastave da rade i da treba proveriti šta je do sada EZ uradila za Srbiju.

( Sukob Energetske zajednice* i „Srbijagasa", Politika 30. Septembar 2016 14:36)

(* Energetsku zajednicu Jugoistočne Evropečine Republika Albanija, Republika Bugarska, Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Republika Crna Gora, Rumunija, Republika Srbija, Republika Turska (kao pridružena), Privremena Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, saglasno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje su 2005. sklopile ugovor sa Evropskom Unijom. )