Rudarstvo i Energetika na Kosovu

Kosovo ima zavidno nasleđe prirodnih resursa. Na 14,7 miliona tona, Kosovo poseduje svetsku petu po veličini dokazanu rezervu lignita. To je od izuzetnog značaja za zemlju, predstavljajući u dugoročnom aspektu kao jedan od najvažnijih faktora za proizvodnju struje. Osim toga, na eksploatacionoj ceni od 1,1 evra / GJ energije, Kosovski ugalj definitivno predstavlja najbolji odnos cene i kvaliteta u regionu.

Uzimajući u obzir visoku tržišnu potražnju za energiju u regionu, Vlada Kosova trenutno razvija velike projekte u vezi nove eksploatacije lignita i postrojenja za proizvodnju energije. Ovi projekti pružaju jedinstvene mogućnosti za kompanije koje žele da se uključe u sektoru energetike ili rudarstva u regionu.

Dole su navedeni neke od osnovnih činjenica za sektor rudarstva na Kosovu. Kolike su procenjene rezerve uglja (lignita) na celom Kosovu? Na osnovu studije za "Procenu istraživanja i geoloških rezervi uglja na Kosovu", koju je sproveo Institut "Inkos", 2007, rezerve uglja tipa lignit iznose:

Rezerve u (t):

Bilansne 10,892,888,000

Vanbilansne 1,319,000,000

Ukupno 12,442,461,000 Gde se prostiru nalazišta uglja na Kosovu?

Najvažniji ugljeni baseni su:

- Kosovski basen (prostire se u centralnom delu Republike Kosovo);

- Dukađinski (Dukađinski ugljeni basen se prostire maltene u centralnom delu Dukađinskog basena); i

- Drenički (Drenički basen se prostire između Kosovskog basena na istoku i Dukađinskog basena na zapadu). Koji je najvažniji energetski resurs Kosova?

Ugalj je najvažniji energetski resurs Kosova i njime se snabdeva oko 97% ukupne proizvodnje električne energije. Koja područja su proglašena područjima od posebnog interesa?

Na osnovu odluke Vlade Kosova br. 03/9 od 27.02.2008. godine, prvobitno je proglašeno devet (9) područja od posebnog interesa (Odluka br. 1071 od 02.07.2008. godine), a potom su Odlukom br. 127 od 26.01.2009. godine područja proširena a uvedena su i dva nova područja, tako da je proglašeno ukupno 11 područja od interesa, i to:

Područje geoloških istraživanja – lokacija Karaqë/Karače;

Područje geoloških istraživanja – lokacija Vllahi-Zjanjë/Vlahinje-Zijača;

Područje geoloških istraživanja – lokacija Bushinc-Bolevc/Bušince-Boljevce;

Područje geoloških istraživanja – lokacija Zhegovc/Žegovac;

Područje polja istraženog geofizičkim i geohemijskim radovima – Bresalc/Brasaljce;

Područje geoloških istraživanja – Golesh/Goleš;

Područje istraživanja za nikl – Baks/Baks;

Područje istraživanja za gvožđe-nikl – Tërstenik/Trstenik;

Područje geoloških istraživanja – Debellde/Debelde;

Područje geoloških istraživanja – lokacija Gumnishtë/Gumnište;

Područje geoloških istraživanja – lokacija Deva/Deva;

Rudarstvo i Energetika na Kosovu, Kosovska agencija za investicije i podršku preduzećima (KIESA)

Predistorija: Američka NACCO Industries na Kosovu

Zvaničnik odeljenja NACCO Industries, deo kompanije North American Coal Corp. kaže da njegova kompanija planira da učestvuje u tenderu za izgradnju nove termoelektrane na Kosovu sa kapacitetom proizvodnje od 1000 MW.

Potpredsednik NACCO, Majkl Gregori dodaje da je ovaj poduhvat samo još jedan korak napred u njihovom cilju proširivanja u regionu Balkana, istakavši pritom još Bugarsku, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu kao potencijalne zemlje za ulaganje.

Prema Gregoriju, njegova kompanija je zainteresovana za rudnik jugozapadni Sibovac i da bi zeljeli da uđu u konzorcijum sa nekom drugom kompanijom koja bi izgradila termoelektranu.

Inače, ukupan instalirani kapacitet na Kosovu iznosi otprilike 1.500 MW, od toga 800 ima TE Kosovo A, najstarija i najmanje efikasna elektrana, a 680 MW su dva proizvodna bloka TE Kosovo B sa pogonom na lignit i još 35 MW proizvodnje iz hidroelektrana. Međutim, dugotrajne havarije u TE Kosovo A i smanjena dostupnost i učinak blokova u TE Kosovo A i B znači da je ukupni dostupni termalni kapacitet obe elektrane svega oko 800 MW.

Kao rezultat smanjene proizvodnje potražnja često premašuje dostupnu proizvodnju, što nameće Kosovskoj elektroprivrednoj korporaciji (KEK) da uvozi struju iz susednih zemalja (12,6% u 2008.) Ш da primenjuje restrikcije. Na primer, najveća potražnja u februaru 2008. godineje dostigla 967 MW.

Održavanje TE Kosovo B se popravilo u prethodnim godinama i ugradene su mnoge nove komponente u cilju održavanja rada i poboljšanja učinka, ali još je daleko od optimalnog i pogodnog za životnu sredinu. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je izmedu 1999. i 2006. godine utrošila 175 miliona evra za obnovu termoelektrana. Od septembra 2007. godine, aktivna energija oba bloka Kosova B smanjena je zbog oštećenja rotora niskog pritiska i obe parne turbine. Trenutno je, iz tog razloga, neto dostupna energija bloka В1 oko 240 MW, dok je dostupna energija za blok B2…

Inače, ukupan instalirani kapacitet na Kosovu iznosi otprilike 1.500 KlW, od toga 800 MW ima TE Kosovo A, najstarija i najmanje efikasna elektrana, a 680 MW su dva proizvodna bloka TE Kosovo B sa pogonom na lignit i još 35 MW proizvodnje iz hidroelektrana. Međutim, dugotrajne havarije u TE Kosovo A i smanjena dostupnost i učinak blokova u TE Kosovo A i B znači da je ukupni dostupni termalni kapacitet obe elektrane svega oko 800 MW...

Kao rezultat smanjene proizvodnje potražnja često premašuje dostupnu proizvodnju, što nameće Kosovskoj elektroprivrednoj korporaciji (KEK) da uvozi struju iz susednih zemalja (12,6% u 2008.) Ш da primenjuje restrikcije. Na primer, najveća potražnja u februaru 2008. godineje dostigla 967 MW.

Održavanje TE Kosovo B se popravilo u prethodnim godinama i ugrađene su mnoge nove komponente u cilju održavanja rada i poboljšanja učinka, аli još je daleko od optimalnog i pogodnog za životnu sredinu. Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) je između 1999. i 2006. godine utrošila 175 miliona evra za obnovu termoelektrana. Od septembra 2007. godine, aktivna energija oba bloka Kosova B smanjena je zbog oštećenja rotora niskog pritiska i obe parne turbine. Trenutno je, iz tog razloga, neto dostupna energija bloka В1 oko 240 MW, dok je dostupna energija za blok B2 termoelektrane Kosovo B 280 MW. Očekuje se da će ova situacija trajati do 2010. godine kada će se ugraditi novi rotori čime će se povećati kapacitet obe jedinice.

Lignit je najvažniji kosovski resurs kojim se podmiruje otprilike 97% ukupne proizvodnje električne energije iz dve termoelektrane.

Preostalih 3 procenata predstavlja električna energija iz hidroelektrana...

Najnovije brojke pokazuju da ispitani resursi lignita na celom Kosovu iznose otprilike 14,3 milijardi tona. Samim tim, procenjuje se da oko 11,5 milijardi tona lignita može da se iskoristi. Treba se napomenuti da iako lignit na Kosovu ima nizak sastav sumpora i relativno dobru koncentraciju kreča (kalcijum oksid) za apsorbovanje sumpora tokom procesa sagorevanja, trenutne emisije iz oba bloka TE Kosova B su veće od dozvoljenih prema Direktivi EU za ograničenje emisije iz visokih peći na sagorevanje 2001/80. Postojeći rudnik za površinsku eksploataciju uglja Belaćevac-Ivliraš je funkcionalan još od 1963/64 godine. Godišnja proizvodnja je manja od sedam miliona tona. Jalovina i ugalj se iskopavaju neprekidnim rudarskim sistemima. Proizvodnju prati uklanjanje oslobodene jalovine sa jačinom oko 16x106 m3.

Rezerve lignita operativnog rudnika iznose oko 15Mt…

Kada se smanji proizvodnja iz postojećih rudnika moraće da dode do povećanog snabdevanja iz novog rudnika. Jedino rešenje je proširenje na sever. Problem površinskih voda sprečava proširenje postojećeg rudnika ka istoku.

Proširenje ka jugu ometa nepovoljan odnos jalovine i uglja i velike deponije od ranijih iskopavanja.

Trenutno, lokacija sela Hade predstavljajednako znacajan lzazov na severoistoku. Stoga je proširenje ka novom polju jugozapadni Sibovac bolja opcija. Ovaj rudnik se nalazi se na severu neposredno pored postojećeg rudnika Belaćevac.

Rezerve uglja u kosovskom basenu uglja, naročito rezerve u Sibovcu, smatraju se najboljirn u smislu toplotne vrednosti (8.100 kJ/kg) i mogućnošću iskopavanja u celoj Evropi. Parametri lskopavanja za Sibovac se karakterišu prosečnom proporcijom ostatka od 1,0 do 1,2 m3 jalovine po toni lignita… Kosovska energetska strategija identifikuje polje Sibovac kao budući resurs bgnita koji će biti razvijen da zadovolji potrebe svih postojećih KEK-ovih elektrana kao i novu termoelektranu TE Novo Kosovo kapaciteta 1.000 MW, dok je prvobitno bila plamrana lzgradnja nove termoelektrane od 2100 MW.

Sibovac se prostire na površini do oko 20 kvadratnih kilometara, sa geološki rezervama lignita od 990 rniliona tona, od kojih je 830 miliona tona pogodno za lskopavanje.

Prema Kosovskoj energetskoj strategiji, rudnik Sibovac jugozapad će obezbeđivati celokupnu proizvodnju uglja potrebnu za postojeće KEK-ove blokove i blokove termoelektrane Novo Kosovo do 2030. godrne. Nakon 2030. godine rudnik će snabdevati samo blokove TE Novo Kosovo, nakon predviđenog zatvaranja postojećih blokova do tada.

(Izvor: Američka Nacco industries zainteresovana za izgradnju TE Novo Kosovo , EnergyObserver / Epoka e Re 28.01.2010.)

Sputnik: Kako je srpsko Kosovo postalo američki ranč?

Bivši američki zvaničnici zgrnuli su od 1999. godine naovamo milijarde evra poslujući na Kosovu! Penzionisani general i glavnokomandujući NATO snaga iz perioda bombardovanja Srbije Vesli Klark, bivša državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt i bivši zamenik šefa Umnikove administracije Džon Kovi, nisu ni posle rata „otišli" sa Kosova.

Umesto oružja, zone interesovanja su im postale infrastruktura, rudna bogatstva, osiguravajuća društva, ali i energetika. Prema podacima koje je teško potvrditi kroz direktna ili indirektna ulaganja u ove oblasti, oni su zajedno zaradili milijarde dolara! S druge strane, Srbija, sa čijom se imovinom (zemljištem, objektima fabrikama itd.) u stvari na Kosovu trguje, izgubila je desetine milijardi evra.

Od svih američkih zvaničnika na Kosovu „najotvorenije" posluje Vesli Klark. On, preko svoje firme „Enviditi" iz Kanade, na Kosovu drži u rukama gotovo sve što ima veze sa energetikom. Godine 2012. njegova firma je kosovskoj vladi uputila zahtev za neograničeno istraživanje zaliha lignita, ali i pravljenje sintetičkog goriva od uglja (ugljeni škriljci), a na odgovor još čeka, jer su se u međuvremenu promenile političke okolnosti na Kosovu.

Inače, u južnoj srpskoj pokrajini se nalazi oko 15,7 milijardi tona lignita, koji može da se eksploatiše narednih 200 godina, dok su rezerve rude cinka i olova procenjene na 46 miliona tona.

Druga po veličini američka kompanija ACM koja posluje, što zvanično, što nezvanično, na Kosovu, a čija je vlasnica Olbrajtova, svojevremeno je bila zainteresovana za kupovinu Pošte i telekomunikacija (PTK), koja u svom sistemu baštini srpsku infrastrukturu „Telekoma Srbije", ali je zbog pritiska javnosti odustala od te kupovine. Olbrajtova je, međutim, našla način kako da zaradi koji dolar preko Kosova. Njene poslove, to jest, poslove njene firme na Kosovu vodi brat kosovskog šefa diplomatije Hašima Tačija — Ganup Tači.

On sa kapitalom Olbarjtove pod kapom „tursko — američkog" konzorcijuma ulaže u infrastrukturu, a najviše u izgradnju puteva.

Na čelu tog konzorcijuma se nalazi bivši zamenik šefa Unmika na Kosovu, Amerikanac Džon Kovi. Ovaj konzorcijum, delom preko firme Tačijevog brata, obrće sredstva i u energetici, odnosno, prodaji struje. Pored toga, angažovani su na izgradnji autoputa od granice sa Albanijom do Merdara, čija gradnja je gotovo pri kraju.

Olbrajtova posluje i sa srednjim Tačijevim, preko firme „Odeteljon", čija je glavna delatnost trgovina građevinskim materijalom. Drugim rečima, ova firma snabdeva sve firme koje grade puteve ili zgrade, odnosno, naselja po Kosovu. Firma „Bilding Ilirije" bavi se izgradnjom stambenih kompleksa širom Kosova, a partner joj je američko-turska kompanija „Bechtel-Enka", koja takođe ima veze sa Olbrajtovom. Kompanija Idriza Tačija, „Geo minerali", koja se bavi ekstrakcijom minerala, usko je povezana sa firmom Veslija Klarka, a jedna od delatnosti kojima se bavi je i izvoz starog gvožđa, mahom za Italiju, koja je jedno od najunosnijih zanimanja na Kosovu. Većina stambenog prostora gradi se na građevinskom zemljištu koje je bilo društvena imovina Srbije. Ali i na zemljištu koje je bilo u privatnoj svojini Srba. Prema proceni ekspertskih grupa, takva privatna svojina (šume, livade poljoprivredno zemljište) koja je uzurpirana, doseže vrednost od oko desetine milijardi evra.

Uredbom specijalnog izaslanika UN na Kosovu, uzurpirano zemljište, posle deset godina, postaje „državna imovina", što je omogućilo da navedene firme razviju svoju delatnost a time i profit u ovoj oblasti. Marketinška kuća bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, kojom rukovodi Alister Kembel, zadužena je za „promociju Kosova". Ista kompanija takođe rukovodi i sa većinom osiguravajućih društava na Kosovu. Koja suma novca se zaista obrće u svim ovim poslovima, nemoguće je stvarno utvrditi.

( Kako je srpsko Kosovo postalo američki ranč? Sputnik, 06.06.2015(osveženo 16:19 05.10.2015.)