Autor

12.9.2016. >

Tramp može da pobedi

Donald Tramp odvaljuje gluposti i pokazuje komično neznanje, a ipak prema nekim istraživanjima vodi u predsedničkoj trci. Čini se da Amerikancima prosto nije važno što čovek često pojma nema o čemu priča

Srbi ne vole bračni par Klinton: Bil je bombardovao Srbiju i oteo nam Kosovo; Hilari ga je pritom bodrila. Posle je Hilari kao državna sekretarka pričala o nekim snajperima (valjda srpskim) koji su je gađali u Tuzli, što se ispostavilo kao izmišljotina. Pa je tokom balkanske turneje u Prištini isticala da je nezavisnost Kosova svršen čin, što nam doduše uporno ponavljaju i drugi zapadnoevropski političari, ali jedna je Amerika. Čini se da će Srbi zbog svega toga 8. novembra na američkim predsedničkim izborima većinski navijati za njenog republikanskog protivkandidata Donalda Trampa. Utoliko pre, što i Vladimir Vladimirovič Putin navija za njega.

Ne samo što Srbi ne vole Klintonovu, nego se stiče utisak i da gaje simpatije prema Trampu. Jest da ne štrajkuje glađu kao naš Toma i ne maše džakovima sa izbornim listićima, ali je onako ofarban nekonvencionalan i spontan, baš kao naš presednik, a još se usuđuje da bez cinculiranja odvaljuje što misli, dok ovaj naš mora da cinculira šta će Zapad da mu kaže, a ni Vučiću ne bi da se previše zamera.

Dobra vest za sve ljubitelje Donalda Trampa u Srbiji je da po nekim istraživanjima javnog mnjenja ponovo vodi u predsedničkoj trci. Nemački nedeljnik Špigel nabraja razloge zašto on tako dobro stoji i zašto bi uprkos svim glupostima koje izgovara ipak mogao na kraju da pobedi.

Prvo: Klintonova vodi klasičnu izbornu kampanju pomalo neprimerenu eri društvenih mreža u kojoj dominiraju rijaliti programi. Ona tako u Floridi ima pedesetak izbornih štabova i armiju volontera upregnutih u kampanju, dok Tramp ima samo jednu jedinu kancelariju – a ipak su izjednačeni. Logično je da Klintonova igra na kartu Hispanoamerikanaca i Afroamerikanaca, ali je veoma neizvesno u kom broju će predstavnici tih zajednica da izađu na izbore. A i Klintonova im baš ne uliva preveliko poverenje.

Drugo: Tačno je da Klintonova zna šta priča kada je reč o bezbednosnoj politici ili porezima ili spoljnoj politici, za razliku od Trampa koji se na te tri teme nalupetao koječega.

Problem je, međutim, u tome, da Amerikanci tome izgleda pridaju sve manje značaja. Tramp svoj uspeh gradi upravo na svom ignorantskom stavu, jer se takav stav mnogim biračima čini kao nešto autentično i narodski, za razliku od razmetanja znanjem koje se vezuje za političke elite. Klintonova je u prilično neprijatnoj situaciji: ona ne sme da pravi greške, ali istovremeno ne osvaja poene pokazujući da je dobro pripremljena i da zna o čemu priča.

Treće: Broj neopredeljenih glasača je daleko veći, nego proteklih godina, iako su kandidati dijametralno suprotni, pa bi izbor zapravo trebalo da bude lakši. Prema istraživanju FiveThirtyEight.com dvadeset odsto Amerikanaca još uvek ne zna da li će uopšte da glasaju i ako, za koga. To je tri puta više nego pre četiri godine u isto vreme, što TV-duele čini još važnijim, nego što su inače. Ko se tu bude dobro pokazao, može da neodlučne privoli na svoju stranu i odnose pobedu. Pošto se Tramp prvi put kakndiduje za predsednika, da je nov na političkoj sceni, očekivanja od njega nisu prevelika. Njega će mnogi videti kao pobednika, ako se samo poptpuno ne obruka. Sa druge strane od Hilari Klinton se očekuje da briljira.

Tramp će svakako od TV-duela sa Hilari Klinton pokušati da napravi rijaliti šou u kome se on oseća kao kod kuće. Ako mu to pođe za rukom, postaće predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Ko misli da je to nemoguće, neka se seti ko je predsednik Srbije i kako je to postao.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine