DOKUMENT >

Ministri 2016.

Predlog odluke o izboru vlade i biografije kandidata za ministre

Uporedite sastave vlade iz 2014. i 2016.

Na prvoj sednici Skupština Srbije u 11. sastavu je glasanjem prozivkom 11. avgusta izabrala je Aleksandra Vučića, za premijera, istovremeno izglasavši i program vlade i ministre koji ulaze u njen sastav. Za izbor premijera i vlade je glasalo 163 poslanika, protiv - 62, a 24 poslanika je bilo odstutno.

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA B E O G R A D

PRIMLjENO: 08. 08. 2016

Org.jed.

Broj Prilog Vrednosti

03 02 - 1750/6

NARODNA SKUPŠTINA

BEOGRAD

Na osnovu člana 127. stav 2. Ustava Republike Srbije, podnosim

PREDLOG ODLUKE O IZBORU VLADE,

sa predlogom da se u skladu sa članom 119. Poslovnika Narodne skupštine zakaže posebna sednica Narodne skupštine na kojoj će kandidat za predsednika Vlade izložiti svoj program, predložiti sastav Vlade i na kojoj će odlučivati o predlogu za izbor Vlade.

U prilogu dostavljam biografije kandidata za predsednika i članove Vlade.

KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA VLADE

Aleksandar Vučić

PREDLOG ODLUKA O IZBORU VLADE

I

Za predsednika Vlade bira se Aleksandar Vučić.

II

članove Vlade biraju se:

1. Ivica Dačić, za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova

2. dr Nebojša Stefanović, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova

3. prof. dr Zorana Mihajlović, za potpredsednika Vlade i ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture

4. dr Rasim Ljajić, za potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija

5. dr Dušan Vujović, za ministra finansija

6. Goran Knežević, za ministra privrede

7. Branislav Nedimović, za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine

8. Aleksandar Antić, za ministra rudarstva i energetike

9. Nela Kuburović, za ministra pravde

10. Ana Brnabić, za ministra državne uprave i lokalne samouprave

11. Zoran Đorđević, za ministra odbrane

12. Mladen Šarčević, za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

13. dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja

14. Aleksandar Vulin, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

15. Vanja Udovičić, za ministra omladine i sporta

16. Vladan Vukosavljević, za ministra kulture i informisanja

17. Jadranka Joksimović, za ministra bez portfelja

18. prof. dr Slavica Đukić Dejanović, za ministra bez portfelja

19. Milan Krkobabić, za ministra bez portfelja

III

Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije".

PRILOG

BIOGRAFIJE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA I ČLANOVE VLADE

1. Aleksandar Vučić, kandidat za predsednika Vlade

Osnovni podaci

Rođen 5.3.1970. godine u Beogradu

Oženjen, otac dvoje dece

Obrazovanje

Diplomirani pravnik, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 1994. godina. Završio u roku sa najvišim ocenama uz akademske pohvale. Maturira u Zemunskoj gimnaziji 1988. godine sa pohvalama za odličan uspeh i doprinos ugledu škole. Završava osnovnu školu „Branko Radičević" sa odličnim uspehom i titulom prvaka Srbije, Grada Beograda i opštine Novi Beograd na takmičenju iz istorije.

Karijera i radno iskustvo

Pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Izabran za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije 1993. godine. Izabran za generalnog sekretara Srpske radikalne stranke 1994. godine. Na dužnosti ostaje do 2008. godine. Imenovan za direktora sportsko-poslovnog centra „Pinki" u Zemunu 1996. godine. Znanjima, rukovodećom veštinom i domaćinskim odnosom rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje, a uspešnim poslovanjem višestruko povećava primanja zaposlenih. Na primeru centra „Pinki" demonstrira radnu doktrinu za koju se i danas zalaže i koja dovodi do poslovnog uspeha: lična posvećenost, društveni interes iznad svakog drugog, pošten i domaćinski odnos prema zaposlenima i svojini, vizija razvoja, strategija primene inovacija u znanju, veštinama i tehnologiji, osposobljenost kadrova i permanentno obrazovanje zaposlenih u cilju stručne osposobljenosti i napredovanja. Imenovan za ministra informisanja 1998. godine od strane vlade nacionalnog jedinstva; Poslanik u Saveznoj skupštini SRJ tri mandata:

• Veće republika od februara 1998.

• Veće republika od maja 2000.

• Od 24. septembra 2000. godine izabran je na saveznim izborima

Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda, pod sloganom „Vučić za metropolu", osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine, dobio je 316.357 glasova, odnosno 34,7 odsto. Sa Tomislavom Nikolićem osniva Srpsku naprednu stranku, a na Osnivačkoj konvenciji oktobra 2008. godine izabran je za zamenika predsednika stranke. Energijom, posvećenošću, znanjem, veštinom i iskustvom zaslužan je za razvoj stranačke infrastrukture, doprinosi njenom političkom profilisanju i pretvaranju stranke u pokret koji je počeo da menja Srbiju u modernu i prosperitetnu državu. Zajedno sa Tomislavom Nikolićem i članstvom, koje se uvećavalo iz dana u dan, doprinosi ugledu stranke u zemlji i inostranstvu što će rezultirati pobedom tadašnjeg predsednika stranke na predsedničkim izborima 2012. godine i ključnim ulogama članova Srpske napredne stranke u parlamentu i Vladi Srbije. Vodi izborne timove na vanrednim lokalnim izborima u beogradskim opštinama Zemun i Voždovac 2009. godine. Srpska napredna stranka tada ostvaruje ubedljivu pobedu i preuzima vlast na lokalnom nivou. Posle opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine, Aleksandar Vučić preuzima funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala. Nakon ostavke Tomislava Nikolića na mesto predsednika Srpske napredne stranke 24. maja 2012. godine, čime je ispunio svoje obećanje da će biti predsednik svih građana Srbije, Aleksandar Vučić postaje v.d. lidera Srpske napredne stranke. Na Drugom kongresu stranke održanom 29. septembra 2012. godine, jednoglasno je izabran za predsednika Srpske napredne stranke. Obavlja funkciju ministra odbrane od 28. jula 2012. godine, do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine. Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Pomaže da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja Briselskog sporazuma, čime je prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova da sprski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice.

Od septembra 2013. godine obavlja funkciju prvog potpredsednika Vlade sa jasnom političkom i civilizacijskom idejom o jednakosti svih pred zakonom, o tajkunima i korumpiranim pojedincima iz političkog, kriminalnog i privrednog miljea koji moraju snositi zakonske posledice za osiromašenje države i rušenje njenog ugleda u svetu i među građanima. Njegova politička vizija je da Srbija postane država u kojoj za dobrobit građana funkcionišu institucije, funkcioniše sistem motivisan isključivo interesom države i društva umesto voljom korumpiranog pojedinca ili stranke.

Ekonomska obnova kao uslov svih uslova, osnova je političke posvećenosti Aleksandra Vučića i stranke koju predvodi. Svu svoju energiju nesebično posvećuje misiji koja Srbiju vidi kao uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukturi, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu, najzad - natalitetu. Svestan da je stvaranje Srbije koja ide u korak sa svetom proces koji dugo traje i podrazumeva promenu sistema vrednosti i promenu svesti, spreman je da se svom snagom posveti ovom cilju koji doživljava kao jedan od svojih životnih zadataka.

Nakon izbora održanih 16. marta 2014. godine, Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, osvaja gotovo 49 odsto glasova građana, postaje odlučujući faktor političkog života Srbije i dobija najveće poverenje građana koje doživljava kao odgovornost da hrabrim političkim liderstvom neopterećenim kompromisima, ličnim i partijskim interesima, populizmom, već isključivo i samo interesima građana i države, održi predizborno obećanje i nastavi proces stvaranja ekonomski jake. prosperitetne, u svetu poštovane Republike Srbije.

Aleksandar Vučić je 27. aprila 2014. godine izabran u Narodnoj skupštini Republike Srbije za predsednika Vlade Republike Srbije. Zbog alarmantnog stanja u javnim finansijama hitno i odlučno, sa timom ministara, započinje sprovođenje mera fiskalne konsolidacije koje su za kratko vreme dale odlične rezultate.

Srbija uspeva za samo dve godine da smanji budžetski deficit sa 8 odsto na 2 odsto BDP-a čime je ostvaren vrlo veliki iskorak u stabilizaciji javnih finansija, dok privredna aktivnost u Srbiji beleži stabilan rast. Za samo dve godine u zemlju stiže više od tri milijarde evra stranih investicija.

Vladi, koju vodi Aleksandar Vučić, za sprovedeni Program ekonomskih reformi i usvojeni set reformskih zakona, stižu pohvale od strane svih uglednih međunarodnih institucija, od Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, do mnogih drugih, koje su u svojim izveštajima konstatovale da je Srbija zabeležila mnogo brži ekonomski oporavak od očekivanog, kao i da se očekuje dalje intenziviranje privrednih aktivnosti kao rezultat investicija i izvoza. Srbija, zahvaljujući sprovedenim reformama u više oblasti, na listi "Doing business" Svetske banke u 2015. godini, napreduje za čak 32 mesta u odnosu na 2014. godinu. Srbija 2015. godine otvara prva poglavlja u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji i time započinje novu etapu u evrointegracijama i transformaciju zemlje u modernu i uređenu evropsku državu.

Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem uživa veliki međunarodni ugled, i na istoku i na zapadu, kakav godinama nije imala i postaje značajan faktor političke i ekonomske stabilnosti u regionu.

Shvatajući da potrebne su još četiri godine upornih reformi kako bi Srbija dostigla evropski životni standard koji podrazumeva bolju zdravstvenu zaštitu, savremeni sistem obrazovanja, efikasno sudstvo, moderne auto-puteve i železničku mrežu, Aleksandar Vučić 2016. godine odlučuje da raspiše vanredne izbore kako bi dobio potvrdu za sprovedene reforme i njihov nastavak, a koje su Srbiji neophodne kako bi bila spremna za ulazak u Evropsku uniju do 2020. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić, kao nosilac liste, osvaja više glasova građana nego na izborima 2014. godine i time dobija potvrdu da je prethodnih godina vodio zemlju u smeru razvoja i stabilnosti, u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, te da Srbija treba da nastavi započeti reformski put. Aleksandar Vučić je od predsednika Republike dobio mandat za sastav nove Vlade Srbije.

Nagrade i priznanja

• Pionirski prvak Beograda u šahu

• Nosilac stipendije iz Fondacije za razvoj mladih naučnika 1991. godine

• „Kapetan Miša Anastasijević" za ličnost godine 2012

• „Ličnost godine 2013", izbor „Nezavisnih novina", Bosna i Hercegovina

• „Čovek godine 2013", izbor evropskog magazina „Man "

• „Najevropljanin 2013", izbor međunarodne organizacije „Prva evropska kuća"

• „Vidovdanska nagrada 2013", dodeljuje Grad Kruševac

• Počasni građanin Leskovca, 2013

• Počasni građanin Leposavića, 2013

• „Regionalni lider 2014", izbor regionalnog žirija i čitalaca „Večernjeg lista", Bosna i Hercegovina

2. IVICA DAČIĆ, KANDIDAT ZA PRVOG POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA

Rođen je 1966. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Bio je član Parlamentarne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Skupštini SRJ. Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2004. godine.

Bio je ministar za informisanje u takozvanoj prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine. Bio je predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" iz Beograda i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.

Bio je prvi potpredsednik Vlade-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. godine do jula 2012. godine. Od 2012. godine bio je premijer i ministar unutrašnjih poslova.

Od 2014. godine obavlja funkciju prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova.

Dobitnik je priznanja "Najevropljanin" za 2009. godinu. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

3. DR NEBOJŠA STEFANOVIĆ, KANDIDAT ZA POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA UNUTRAŠNjIH POSLOVA

Rođen 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas" završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta.

Zvanje magistra ekonomskih nauka, Nebojša Stefanović je stekao odbranivši tezu „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi", 2011. godine. Od 2004 - 2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed" d.o.o. na poziciji direktora marketinga.

Od 2008. godine prelazi na dužnost finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka" d.o.o. U periodu od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u Skupštini Grada Beograda. Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i odbornika Skupštine Grada Beograda.

Od jula 2012. godine do aprila 2014. godine Nebojša Stefanović obavljao je funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta. Bio je i šef delegacije NS RS u Interparlamentarnoj uniji. Na parlamentarnim izborima 2014. godine, izabran je za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.

28. aprila 2014. godine postaje ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije. Nebojša Stefanović doktorirao je juna 2013. godine, na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom".

Osnivač je Srpske napredne stranke, član njenog predsedništva, potpredsednik Glavnog odbora i predsednik Gradskog odbora Beograd. Dr Nebojša Stefanović govori engleski i ruski jezik. U braku je sa Anom i ima ćerku Ninu.

4. PROF. DR ZORANA MIHAJLOVIĆ, KANDIDAT ZA POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE

Prof. dr Zorana Z. Mihajlović rođena je 1970. godine, u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kao najbolja u generaciji. Diplomirala (1993), magistrirala (1998) i doktorirala (2001) na Univerzitetu u Beogradu - Ekonomskom fakultetu, sa temama iz oblasti energetike i ekonomije (diplomski rad "Energetski resursi u Evropskoj ekonomskoj zajednici", magistarski rad "Energetski sektor Srbije i odabranih evropskih zemalja - Francuske, Nemačke i Švedske", doktorska disertacija "Energetika i privredni razvoj - Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske Unije".

Zvanje naučnog saradnika stekla je 2006. godine, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zvanje docenta na Megatrend Univerzitetu 2008. godine, a zvanje vanrednog profesora oktobra 2011. godine. Od završetka fakulteta, uporedo se bavi naučnim i stručnim radom u praksi. Bila je zaposlena u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu do 1996. godine, a

do 2006. godine radi u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije - Javnom preduzeću za prenos električne energije „Elektroistok", na radnim mestima zamenika rukovodioca Službe knjigovodstva, rukovodioca Službe plana i analiza i savetnika Sektora za finansijske poslove. Od 2004. - 2006. godine angažovana je u Vladi Srbije kao savetnik potpredsednika Vlade za energetiku i politiku zaštite životne sredine, nakon čega je radila u Javnom preduzeću Aerodrom „Nikola Tesla" Beograd, kao savetnik za energetsku efikasnost generalnog direktora do 2007. godine.

Do 2010. godine obavljala je poslove savetnika za energetiku tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srpske, Milorada Dodika. Bila je član Upravnog odbora JP EPS (2004- 2007), kao i glavni i odgovorni urednik mesečnika „EU Market" (2007-2008), a od 2008. godine je zaposlena na Megatrend Univerzitetu. Oktobra 2011. godine imenovana je za prorektora za nauku tog Univerziteta, gde predaje predmete iz oblasti energetike pod nazivom Ekonomija prirodnih resursa i Ekonomija energetike i energetska bezbednost. Autor je i koautor četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja, učesnik u mnogim nacionalnim i međunarodnim projektima i konferencijama i do danas je napisala i objavila preko dvestotine radova o problemima i mogućnostima srpskog energetskog sektora, u komparaciji sa regionom i zemljama EU, a u cilju dostizanja održivog razvoja.

Osnivač je NVO Ženska vlada, član NVO Evropski pokret u Srbiji, i organizacije East West Bridge, kao i član redakcijskog odbora časopisa „Eko Srbija". Poseduje sertifikat specijalističkog seminara Metodologija savremene korupcije (Canadian Development Agency i Centar za menadžment).

Član je Srpske napredne stranke od 2009. godine i predsednik je Saveta stranke za energetiku i rudarstvo. Do oktobra 2012. godine bila je član Predsedništva, kada je na Skupštini Stranke, izabrana za potpredsednika SNS. Od maja do formiranja Vlade, jula 2012. godine bila je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je imenovana za ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije. Avgusta 2012. godine imenovana je za Guvernera Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Član je, bez ikakve novčane nadoknade, sledećih saveta i odbora: Član Saveta Univerziteta u Beogradu, Član Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Član Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, predsednik Upravnog odbora Fondacije 5+ i predstavnik Republike Srbije u Skupštini akcionara „NIS" a.d. Novi Sad.

Od 2014. obavlja funkciju potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Majka jednog sina. Govori engleski jezik.

5. DR RASIM LjAJIĆ, KANDIDAT ZA POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA TRGOVINE, URIZMA I TELEKOMUNIKACIJA

Rasim Ljajić je rođen 28. januara 1964. u Novom Pazaru gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu.

U periodu od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ.

Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ.

Posle izbijanja krize na jugu Srbije, u decembru 2000. godine obavljao je funkciju potpredsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Od septembra 2005. godine do jula 2008. bio je predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

U avgustu 2001. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma marta 2003. godine izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG.

Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa MKTJ. Nedeljnik "Vreme" proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje Najevropljanin za oblast politike u 2005. godini.

Na sednici Narodne skupštine održanoj 15. maja 2007. godine izabran je za ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije. Na istu funkciju izabran je na sednici Narodne skupštine koja je održana 8. jula 2008. godine.

Za potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije izabran je na sednici Skupštine Srbije 27. jula 2012. godine. Od 2014. godine obavlja funkciju potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija. Oženjen je i ima dvoje dece.

6. DR DUŠAN VUJOVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA FINANSIJA

Rođen 22. jula 1951. godine u Požarevcu. Oženjen. Dvoje dece. Govori engleski i ruski.

- Obrazovanje: Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (smer Ekonomska politika), septembra 1974. godine. Dobio nagradu Univerziteta u Beogradu kao najbolji student generacije.

Magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1977. godine na temu Cost-Benefit Analize, a doktorirao na Univerzitetu u Beogradu 1984. godine u oblasti makroekonomskih strukturnih modela.

Post-doktorske studije završio 1990. godine na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju (UC Berkeley) u oblasti primene strukturnih modela opšte ravnoteže na analizu strukturnih reformi u tranzicionim privredama.

Radno iskustvo:

Od novembra 1974. godine radio kao asistent u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, a od oktobra 1975. kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Početkom 1979. godine primljen je u Svetsku banku kao ekonomista u programu ,,Young professionals".

Od 1985. do 1992. godine radi kao docent i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i kao rukovodilac projekta makroekonomskog modeliranja za potrebe Savezne Vlade SFRJ, Institut za statistiku. U Svetsku banku se vraća 1992. godine.

U periodu 1992-1997. rukovodi programom stručnog usavršavanja kadrova iz ekonomskih ministarstava zemalja u tranziciji iz istočne i južne Evrope, bivšeg Sovjetskog saveza, Kine i Vijetnama. Ovaj polugodišnji program koji su zajednički organizovale Svetska banka, MMF, EBOR (EBRD), BMP (BIS) iz Bazela, STO, OECD i EU, pohađalo je više od 500 perspektivnih kadrova iz zemalja u tranziciji koji danas zauzimaju vodeće pozicije u centralnim bankama i ekonomskim ministarstvima svojih zemalja.

Od 1998-2001. predvodi stručne timove Svetske banke koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora uključujući reformu poreske administracije, trezora, budžetskog procesa, javne administracije, sudstva, itd.

U periodu 2001-2003. radi kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke.

Od juna 2003. do kraja 2006. rukovodi programom Svetske banke u Ukrajini. Od 2007-2011. radi kao vodeći ekonomista, prvo u regionu Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, a zatim u nezavisnom odeljenju za evaluaciju rada Svetske banke (IEG). Od 2011. godine radi kao konsultant Svetske banke i USAID-a u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sektora.

Radi kao redovni profesor ekonomije na FEFA. Član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije i glavni i odgovorni urednik časopisa Finansije, Ministarstva finansija RS.

Obavljao je funkciju ministra privrede u Vladi Republike Srbije u periodu od 27. aprila 2014. godine do 4. avgusta 2014. godine. Od 2014. godine obavlja funkciju ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Radovi:

Publikovao je više desetina radova u domaćim i inostranim časopisima u oblasti fiskalne politike, ekonomskog razvoja i rasta, institucionalnih i strukturnih reformi, inovacija, tranzicije itd.

Koautor je više knjiga i zbornika radova publikovanih kod renomiranih svetskih izdavača (North Holland, E. Elgar, Oxford University Press, itd.).

Vodeći autor velikog broja studija i projekata restrukturiranja velikih preduzeća, reforme budžeta i javnog sektora, itd.

7. GORAN KNEŽEVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA PRIVREDE

Rođen 12.5.1957. godine u Banatskom Karlovcu, opština Alibunar. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Zrenjaninu ,a 1982. godine diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Od 1983. godine zaposlen u Kombinatu "Servo Mihalj" između 1990.-2000. godine generalni direktor Servo Mihalj-Turista u Zrenjaninu. Godine 2000. izabran za predsednika Izvršnog odbora opštine Zrenjanin, a 2004. godine, na direktnim izborima građani su ga izabrali za gradonačelnika. Na mesto gradonačelnika biran je tri puta. Za vreme svog mandata Zrenjanin je proglašen za Grad budućnosti i najbolje mesto za investiranje u Jugoistočnoj Evropi, a on za Gradonačelnika sa vizijom. Obavljao funkciju ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije od 2012. godine. Od 2014. godine član Odbora direktora NIS.

Bavio se košarkom u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu. Sa ekipom KK Partizan u sezoni 1977/78 osvojio prvenstvo Jugoslavije, Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraća. Godine 2006. bio na čelu Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore. Član Predsedništva SNS, više puta biran za narodnog poslanika u Skupštini Srbije. Oženjen je i otac četvoro dece.

8. BRANISLAV NEDIMOVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA POLjOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Rođen 27. novembra 1977. godine u Sremskoj Mitrovici. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u rodnom gradu. Visoko obrazovanje stekao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2004. godine i tu dužnost je obavljao do 2008. godine. Bio je gradonačelnik Sremske Mitrovice u dva mandata, od 2008. do 2016. godine. Član je Predsedništva Srpske napredne stranke od 2016. godine. Oženjen, otac dvoje dece.

9. ALEKSANDAR ANTIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA RUDARSTVA I ENERGETIKE

Rođen je 7. maja 1969. godine u Beogradu, po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Od septembra 2013. godine obavlja funkciju ministra saobraćaja u Vladi Republike

Srbije.

Poznavalac je funkcionisanja lokalne samouprave sa višegodišnjim iskustvom u radu gradske i lokalne uprave, kao i upravljanja komunalnim sistemima, razvojem infrastrukture i saobraćaja.

U periodu od 1992. do 2013. godine bio je odbornik u Skupštini opštine Zvezdara u dva mandata i tri puta je biran za odbornika u Skupštini grada Beograda. Od 2004. do 2008. godine, obavljao je funkciju predsednika Odborničke grupe SPS u Skupštini Grada Beograda.

Funkciju predsednika Skupštine grada Beograda obavljao je u dva mandata, od decembra 2008. do maja 2012. i od juna 2012. do septembra 2013. godine kada je izabran za ministra u Vladi Republike Srbije.

Vršio je funkciju predsednika Skupštine privrednog društva „JAT tehnika" od novembra 2008. do septembra 2013. godine i bio član Upravnog odbora JAT Airways-a od jula 2005. do novembra 2007. godine.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Kao narodni poslanik bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za evropske integracije i član Parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Od septembra 2013. godine, kada je izabran za ministra saobraćaja, obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Odlukom Vlade Republike Srbije imenovan je za nacionalnog koordinatora Republike Srbije u mehanizmu saradnje NR Kine i Centralne i Istočne Evrope (CIEZ) i na čelu je Radne grupe za projekat modernizacije pruge Beograd - Budimpešta. Kao ministar saobraćaja rukovodi Vladinim Telom za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima u Srbiji.

Od 2014. godine obavlja funkciju ministra rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Član je Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije. Predsednik je Gradske organizacije SPS Beograda i član Predsedništva SPS. Odlikovan je Ordenom Svetog Serafima Drugog stepena od strane Ruskog Patrijarha Kirila. Ima sina Andreja. Služi se engleskim jezikom.

10. NELA KUBUROVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA PRAVDE

Rođena je 07. aprila 1982. godine, u Sarajevu, Bosna i Hercegovina.

Osnovnu školu Milan Rakić, u Beogradu završila je 1996. godine, kao nosilac Vukove diplome, zbog postignutih rezultata na takmičenjima iz istorije i hemije. Nakon završene X beogradske gimnazije (opšti smer), 2000. godine upisala Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je 2005. godine, na pravosudnom smeru, sa opštim uspehom 9,03. Od strane fakulteta pohvaljivana je više puta za postignuti uspeh tokom studiranja. Od 2003. do 2005. godine pohađala je dvogodišnju dodiplomsku nastavu u okviru programa „Pravna klinika". Bila je stipendista Vlade Republike Srbije. Po završetku osnovnih studija, upisala je poslediplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za privredno pravo.

Pravosudni ispit položila je u julu 2008. godine, a javnobeležnički ispit u junu 2014. godine.

Tokom studiranja bila je na dvomesečnoj praksi u Raiffeisen banci, Sektoru za kadrovske poslove. Od februara 2006. bila je pripravnik volonter u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Nakon položenog pravosudnog ispita, zasnovala je radni odnos u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, na radnom mestu sudijskog pomoćnika, gde je radila do decembra 2008. godine. Kao sudijski pomoćnik, bila je raspoređena u Parničnom odeljenju gde je radila nacrte sudskih odluka i obavljla druge poslove samostalno i pod nadzorom ili uputstvom sudije.

U periodu od decembra 2008. do avgusta 2009. godine radila je u Ministarstvu pravde Republike Srbije, kao savetnik na radnom mestu za poslove Visokog saveta pravosuđa, a od aprila 2009. godine na radnom mestu za pružanje stručne pomoći Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Učestvovala je u izradi nacrta odluka o statusnim pitanjima sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije i pripremi materijala za sednice Saveta i Veća.

Nakon osnivanja Visokog saveta sudstva, u avgustu 2009. godine, zasnovala je radni odnos u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva, na radnom mestu savetnik za pravne poslove u Sektoru za normativne poslove. Od maja 2013. godine raspoređena je na radno mesto načelnik Odeljenja za statusna pitanja sudija u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva. U okviru rada odeljenja učestvovala je u izradi nacrta odluka u vezi sa statusnim pitanjima sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti; pripremanju obrazloženih predloga za Narodnu skupštinu za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju i izbor i razrešenje predsednika sudova u sudovima opšte i posebne nadležnosti; pratila druge poslove u vezi sa vrednovanjem rada sudija i predsednika sudova; primenom programa obuke za sudije, analiziranja potrebnog broja sudija i sudija porotnika. Tokom 2012, 2013. i 2014. godine ocenjena je ocenama „naročito se ističe".

Bila je angažovana u radu radnih grupa koje je obrazovao Visoki savet sudstva, radi izrade Etičkog kodeksa sudija i Nacrta pravilnika za vrednovanje rada sudija, a od decembra 2012. godine učestvovala je i u radu Komisije za odlučivanje o prigovoru sudijskih pomoćnika na rešenje predsednika suda o ocenjivanju. Učestvovala je u radionicama o bilateralnom skriningu za članove Pregovaračkog grupe za poglavlje 23, kao i studijskim posetama Visokom savetu sudstva Kraljevine Španije i Disciplinskim organima za sudije u Francuskoj. Tokom aprila 2014. godine bila je na dvonedeljnoj praksi u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću Bosne i Hercegovine. Počev od 01. jula 2014. godine, postavljena je za pomoćnika ministra pravde Sektor za pravosuđe i međunarodnu pravnu pomoć, a od 01. avgusta iste godine postavljena je za pomoćnika ministra Sektora za pravosuđe.

U avgustu 2014. godine imenovana je za člana Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (SEREJ), kao predstavnik Republike Srbije. Učestvovala je u radu sednica SEPEŽ-a, a u okviru programa saradnje sa Evropskom komisijom za efikasnost pravosuđa u martu 2016. godine organizovana je prva poseta SEREJ eksperata u Srbiji u vezi sa pravosudnom statistikom ("SEREJ Peer Review Cooperation on Judicial Statistics").

Od jula 2014. godine učestvuje u radu radnih grupa Ministarstva pravde za izradu nacrta zakona i podzakonskih akata: Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakona o Pravosudnoj akademiji, Zakona o javnom beležništvu, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudijskih pomoćnika; pripremi Programa obuke za javne beležnike i izvršitelje, kao i izradi Profesionalnih standarda ponašanja izvršitelja.

Tokom decembra 2014. i januara 2015. godine učestvovala je u radu stručnog tima koji su obrazovali Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde kako bi se zajedničkim radom pronašla rešenja za prevazilaženje spornih pitanja, a tiču se Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona i prestanka obustave rada advokata. Zbog učestvovanja u izradi Nacrta Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je Narodna skupština RS usvojila u decembru 2015. godine, u januaru 2016. godine dobila je priznanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALEDA) za doprinos reformama i sprovođenju zakona u Srbiji u 2015. godini.

Tokom 2015. i 2016. godine bila je član Komisije za sprovođenje izvršiteljskog ispita i predsednik Komisije za sprovođenje postupka imenovanja izvršitelja, a od marta 2016. godine član je Komisije za sprovođenje javnobeležničkog ispita i predsednik Komisije Ministarstva pravde za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnih beležnika.

11. AHA BRNABIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE

Rođena 28. septembra 1975. godine u Beogradu. Govori engeski i ruski. Završila Petu beogradsku gimnaziju, prirodno-matematički smer, 1994. godine. Diplomirala na Univerzitetu Northwood u Mičigenu, SAD, i stekla zvanje „Bacheler of Business Administration" (BBA), 1998. godine. Magistrirala na Univerzitetu Hal (Hull), Velika Britanija, i stekla zvanje „Master of Business Administration" (MBA), 2001. godine.

Krajem 2001. godine vraća se u Srbiju gde u periodu od 2002. godine do 2011. godine radi za različite američke konsultantske firme (Development Alternatives Inc.; The Urban Institute; Booz Allen Hamilton) na projektima finansiranim od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) za reformu lokalne samouprave i razvoj konkurentnosti Srbije.

Od 2002. godine do 2005. godine, radi na USAID Programu za reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) gde između ostalog pomaže timovima za reformu komunalnih preduzeća, unapređenje informacionih tehnologija u lokalnim samoupravama, stvaranje uslova za veće učešće građana u donošenju odluka na lokalnom nivou, upravljanje ljudskim i finansijskim resursima i podršku Stalnoj konferenciji gradova i opština.

Od 2005. do 2007. godine je koordinator USAID Programa za ekonomski razvoj opština (MEGA). Kao najznačajnije inicijative u ovom periodu svakako se mogu izdvojiti osnivanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj širom Srbije, a 2006. godine inicira osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kao jedine javno- privatne alijanse koja okuplja lokalne samouprave, privatni sektor (velike korporacije i mala i srednja preduzeća) i organizacije civilnog društva.

Od 2007. do 2011. godine je zamenik direktora USAID Projekta za razvoj konkurentosti Srbije gde radi sa ključnim industrijama koje mogu biti pokretači jačeg ekonomskog razvoja Srbije - građevinarastvo i građevinski materijali, prerada drveta i proizvodnja nameštaja, obnovljivi izvori energije, filmska industrija i promocija Srbije kao destinacije za strane produkcije, informacione tehnologije i kongresni turizam). U okviru ovog projekta radi na stvaranju sektorskih organizacija kao što su Udruženje inženjera konsultanata Srbije (ACES), Srpska filmska komisija (SFC) i Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA).

Od 2011. godine radi u američkoj kompaniji Kontinental vind Srbija (Continental Wind Serbia), a od januara 2013. godine je direktor ove kompanije u Srbiji. Kompanija razvija vetropark u Opštini Kovin, snage 160 MW što predstavlja ukupnu investiciju od oko 290 miliona evra.

Pored svog redovnog posla, obavljala je funkciju potpredsednika Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) od 2013. godine, a od aprila 2016. godine je na mestu predsednika Upravnog odbora NALED-a.

Početkom 2010. godine učestvuje u osnovanju PEKSIM fondacije kao privatne neprofitne organizacije koja obezbeđuje stipendije za magistarske studije na Univerzitetu Kembridž za studente iz Srbije i Makedonije. Cilj fondacije je da se njihovi stipendisti vrate u svoje zemlje i pomognu ekonomski i društveni razvoj. Trenutno je član Upravnog odbora PEKSIM fondacije koja je u poslednjih šest godina u saradnji sa Kembridž univerzitetom i drugim partnerima uložila oko 800 hiljada evra u 20 stipendija (15 iz Srbije i 5 iz Makedonije).

Predsednik je Savetodavnog odbora Etno mreže, nacionalnog udruženja proizvođača rukotvorina koje obuhvata više od petsto žena iz svih krajeva Srbije organizovanih u zadruge ili udruženja koja doprinose očuvanju tradicije i negovanju starih zanata.

Publikovala je brojne radove u domaćim i inostranim časopisima u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, nacionalne konkurentnosti, kao i obnovljivih izvora energije. Autor ili ko-autor studija i priručnika objavljenih u Srbiji i inostranstvu.

12. ZORAN ĐORĐEVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA ODBRANE

Rođen je u Beogradu 11. februara 1970. godine. Završio je Školu nacionalne odbrane - Visoke studije bezbednosti i odbrane. U fazi je završetka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju. Master je ekonomskih nauka - oblast: Međunarodno bankarstvo i finansije, zajednički program na engleskom jeziku Univerziteta Panteon, Atina Grčka - Fakulteta za društvene i političke nauke i Fakulteta za međunarodnu ekonomiju, Beograd. Profesionalno iskustvo sticao je na rukovodećim pozicijama u oblasti finansijskog i izvršnog menadžmenta u renomiranim domaćim i međunarodnim kompanijama. Usko je usmeren na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravljanje, finansijsko izveštavanje i reviziju. Od 2012. do izbora za ministra odbrane 2016. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Predsednik je Političkog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije (Rezolucija UN 1325) i Nacionalni direktor za naoružanje. Objavio je više radova u vodećim domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija i više (članaka) radova u „Vojnom delu" i časopisu „Računovodstvo". Stekao je više uglednih profesionalnih sertifikata. Član je Glavnog odbora SNS i član je udruženja Mensa Srbija. Govori engleski i ruski jezik. Odslužio je vojni rok (1988/1989). Oženjen je, otac je ćerke i sina.

13. MLADEN ŠARČEVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA

Rođen je 22.01.1957. godine u Zemunu. Osnovnu školu kao i XII gimnaziju završio je u Beogradu. Prirodno-matematički fakultet - Univerziteta u Beogradu - odsek za geografiju završio za tri godine (od planiranih četiri) uz odobrenje Naučno-nastavnog veća zbog visokog proseka (ubrzane studije). Specijalizovao oblast „Zaštita životne sredine" na Centru za multidisciplinarne studije BU. Tokom studija je bio primalac stipendije grada Beograda.

Od 1979. godine radi u školstvu kao profesor geografije u više osnovnih i srednjih škola u Beogradu. Od 1991. godine izabran za direktora Osnovne škole „Nikola Tesla" u Rakovici. Rukovodio je aktivom direktora opštine Rakovica i grada Beograda u mandatu od četiri godine. Bio je član matičnih komisija za osnivanje Osnovne škole „Branko Ćopić" i XV beogradske gimnazije. Kao profesor osvajao sa učenicama brojna republička takmičenja iz geografije, astronomije i ekologije. Nosilac je zlatnih plaketa Veća tehnike, Nauka mladima, Izviđača, Gorana, Crvenog krsta i brojnih tadašnjih društvenih organizacija. Stručno je osnovao i Prvu privatnu gimnaziju „Milutin Milanković", a zatim i Prvu privatnu ekonomsku školu „Dr Kosta Cukić". Pre 15 godina je bio u timu koji je osnovao Centar za talente koji i danas odlično radi.

Osnivač je i Prve privatne gimnazije „Luča" u Podgorici (pre dvanaest godina). Sa grupom osnivača osniva Gimnaziju „Ruđer Bošković" - 2003. godine, a potom i Prvu privatnu osnovnu školu - istog imena (Ruđer Bošković). Pre par godina obrazovni sistema dobija i najmlađeg člana Predškolsku ustanovu „Ruđer Bošković". Time je zaokružen sistem doakademskog obrazovanja, a paralelno sa tim procesom tekao je proces i međunarodnih akreditacija (modeli Kembridžovih doakademskih programa za osnovnu školu i gimnaziju) i IB (International Baccalaureate) kao najkvalitetnijeg obrazovnog modela koji svet priznaje. Istovremeno je očuvan nacionalni integritet (srpski jezik, kulturu, tradiciju...)

Od srpskih osnovnih i srednjih škola uspešno je napravljena kvalitetna ustanova koja stoji rame uz rame sa najboljim školama u mnogo razvijenijim državama. Oženjen suprugom Ljiljanom i ima dvoje dece - Stanislavu i Marka, kao i dvogodišnjeg unuka Konstantina. Živi u Beogradu.

14. DR ZLATIBOR LONČAR, KANDIDAT ZA MINISTRA ZDRAVLjA

Rođen je 03.08.1971. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je sa odličnim uspehom. Školske 1990/91 godine upisao je I godinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao student koji se finansira iz budžeta države i isti završio školske 1996/97 sa prosečnom ocenom 8,50. Tokom studiranja uključivan je u više naučno istraživačkih radova i sa istima učestvovao na kongresima studenata Medicine i Stomatologije bivše Jugoslavije. Govori engleski jezik.

Pripravnički staž, kao volonter obavio je u Kliničkom centru Srbije tokom 1997/98 godine i položio stručni ispit sa odličnom ocenom. Specijalizaciju iz opšte hirugije je započeo 1998. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Specijalistički ispit je položio 2003 godine sa odličnom ocenom. Školske 2008/09 godine upisao je doktorske studije iz Medicinske epidemiologije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i trenutno radi na pisanju doktorske disertacije. Zaposlen je na Klinici za Urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije. Od 2010 godine obavljao funkciju načelnika intezivne nege, na odeljenju Hirurgije I, Klinike za Urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije. Od avgusta 2012. godine obavljao funkciju direktora Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja. Od 2013. godine obavlja funkciju načelnika odeljenja za transplantaciju. Učestvovao je u izradi više naučnih radova kao autor i koautor.

2001. godine završio je specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u Londonu u bolnici Hammersmith, gde se usavršavao i tokom 2006 godine.

2011. godine završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u King's college u Londonu.

2012. godine izabran u zvanje kliničkog asistenta za predmet hirurgija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Tokom 2012. i 2013. godine usavršavao se u oblasti transplantacione hirurgije jetre u KBC Merkur u Zagrebu.

Tokom obavljanja funkcije direktora Urgentnog centra ličnim zalaganjem doprineo nabavci neophodne medicinske opreme, predvodio tim koji je uradio prvu transplantaciju jetre u Urgentnom centru, formirao odeljenje za transplantaciju jetre u

okviru Urgentnog centra, osnovao multidiscplinarni onkološki konzilujum u Urgentnom centru, formirao Trauma centar Urgentnog centra na Kopaoniku, formirao odeljenje za dobrovoljno davanje krvi u Urgentnom centru. Od 2014. godine obavlja funkciju ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije. Oženjen, otac jednog maloletnog deteta.

15. ALEKSANDAR VULIN, KANDIDAT ZA MINISTRA ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA

Rođen 02. 10. 1972. godine u Novom Sadu. Oženjen, otac jednog sina. Osnovnu školu završio je u Novom Sadu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Pravni fakultet završio je u Kragujevcu.

Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju izabran je na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 3. avgusta 2012. godine. Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres" od 2000. do 2002. godine. Nakon toga, bio je direktor marketinga u firmi „Color press" od 2003. do 2007. godine, a zamenik generalnog direktora „Color media internacional" od 2007. do 2012. godine.

Takođe, bio je i odgovorni urednik nedeljnika „Pečat". U više dnevnih i nedeljnih listova bio je kolumnista: „Svet", „Nacional", „Pravda" i „Politika". Autor je romana: „Opadanje", „Lepota", „Mrak", kao i političke studije „Polit art". Inače, osnivač je Jugoslovenske levice, koju je napustio 1998. godine kada je vršio funkciju zamenika predsednika. Socijalističkoj partiji Srbije pristupio je na Šestom kongresu i tom prilikom je izabran za člana Izvršnog odbora. Iz SPS se povukao 2007. godine i sa akademikom Mihailom Markovićem je formirao Pokret socijalista, čiji je i danas predsednik.

Izabran je za odbornika u Opštini Rakovica, takođe u Skupštini grada Beograda, kao i za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Srpska napredna stranka Tomislav Nikolić „Pokrenimo Srbiju". Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju izabran je u avgustu 2012. godine. Od 2013. godine bio je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju. Od 2014. godine obavlja funkciju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije.

16. VANjA UDOVIČIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA OMLADINE I SPORTA

Rođen je 1982. godine u Beogradu. Završio je Fakultet organizacionih nauka, diplomirani je inženjer organizacionih nauka. Od septembra 2013. obavlja funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Republike Srbije.

Bio je kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije i proglašen za najboljeg igrača sveta, kao i više puta za najkorisnijeg igrača na takmičenjima. Za reprezentaciju je odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova.

Sa reprezentacijom je postigao sledeće uspehe: 2002. godine bronzana medalja na Svetskom kupu, 2003. godine zlatna na Evropskom i bronzana medalja na Svetskom prvenstvu, 2004. godine srebro na Olimpijskim igrama i srebro u Svetskoj ligi, 2005.

godine zlatna medalja na Svetskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi, 2006. godine zlato na Evropskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi.

Takođe, 2007. godine osvojio je zlato u Svetskoj ligi, 2008. godine zlato u Svetskoj ligi, srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama, 2009. godine bronzu u Svetskoj ligi, zlato na Mediteranskim igrama i zlato na Svetskom prvenstvu. Zlato u Svetskoj ligi osvojio je i 2010. godine, kao i zlato na Svetskom kupu i bronzu na Evropskom prvenstvu, 2011. godine bio je osvajač zlata u Svetskoj ligi i srebra na Svetskom prvenstvu, 2012. godine zlata na Evropskom prvenstvu i bronze na Olimpijskim igrama, a 2013. godine zlata u Svetskoj ligi.

Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički. Sa Pro Rekom osvojio je dva puta Ligu šampiona, a sa Radničkim Kup Evrope i 4 puta Super kup. Obavljao je funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Republike Srbije u dva mandata, i to od septembra 2013. do aprila 2014. godine, kao i od aprila 2014. godine.

17. VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA KULTURE I INFORMISANjA

Završio XI Beogradsku gimnaziju 1980. godine (nosilac nagrade "Svetozar Marković" za istoriju i nagrade Francuske alijanse na evropskom konkursu za sastav na francuskom). Proveo u Minhenu tri meseca na kursu učenja nemačkog kao stipendista Gete instituta u Beogradu 1981. godine.

Završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1990. godine (dobitnik stipendije za učenje francuskog, proveo mesec dana u Parizu i Dižonu).

1990 - 1993. godine - zaposlen u spoljnotrgovinskom preduzeću "Univerzal".

Pohađao poslediplomske studije "Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini".

1994 - 2001. godine - suvlasnik preduzeća za pružanje pravnih usluga u prometu nekretnina.

2001 - 2013. godine - suvlasnik preduzeća za odnose s javnošću i korporativno lobiranje "Logos PR"

2013 - 2016. godine - Gradski sekretar za kulturu grada Beograda.

Od 2004. godine član Krunskog kabineta Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Bio potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski (ostavku podneo zbog mogućeg sukoba interesa).

Objavljivao članke u Pravniku, Studentu i NIN-u. Autor predgovora za knjigu "Ka srpskom stanovištu". Govori engleski i francuski.

18. JADRANKA JOKSIMOVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA BEZ PORTFELjA

Rođena u Beogradu 26.01. 1978.

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2002/03, na smeru Međunarodni odnosi, kao student generacije, sa prosečnom ocenom 9,69. Tema diplomskog rada „Preventivna diplomatija OEBS-a".

Završila master studije na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke 2011/12, na univerzitetu „ALFA", Beograd, tema „Proces strukturiranja savremene ekonomske diplomatije".

Završila XI beogradsku gimnaziju, kao nosilac Vukove diplome.

Osnovna škola „Žarko Zrenjanin".

Stipendije i nagrade

2001 Stipendija Ambasade Kraljevine Norveške za „Generaciju koja obećava", 2000/01 Stipendija vladinog Fonda za talente: " Za najtalentovanije studente u Srbiji" 2009 - učesnik EUVP ( European Visitors Programme), upoznavanje sa institucijama Evropske Unije, Brisel/Strazbur

Radno iskustvo

Karijeru započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka, 2003/2005 godine na predmetima - Ekonomija tranzicije i Diplomatija i diplomatska istorija. Jedno vreme radila kao agent osiguranja u DDOR Novi Sad.

U Srpskoj radikalnoj stranci 2005/2007 radila kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija". Jedan je od potpisnika - osnivača Srpske napredne stranke 2008.

U periodu 2008/09 radila je u Narodnoj Skupštini Republike Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo".

Bila je glavni i odgovorni urednik „Zemunskih novina", informatora GO Zemun, u periodu 2009/2012.

U maju 2012 izabrana je za narodnog poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije sa liste Srpske napredne stranke.

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije obavljala je sledeće dužnosti:

- Predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti, tokom čijeg su predsedavanja značajno unapređeni kontrolni mehanizami rada ovog odbora nad službama bezbednosti.

Uspostavljeni su odnosi aktivne saradnje Odbora sa Državnom revizorskom

institucijom, koja je po prvi put, na inicijativu predsednika Odbora, Jadranke Joksimović, izvršila reviziju trošenja budžetskih sredstava u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA), kao i sa Ombudsmanom i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe je uspostavljena saradnja sa Kancelarijom za nacionalnu bezbednost. Posebno dobra saradnja je ostvarena sa OEBS misijom u Srbiji, i DCAF (Democratic Control of Army Forces). Zbog svih aktivnosti ovog Odbora, u poslednjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, pohvaljen je rad i aktivnosti parlamentarnog Odbora za kontrolu službi bezbednosti i ocenjeno je da je time demokratski nadzor nad sektorom bezbednosti unapređen.

-Član Odbora za evropske integracije

-Član Zajedničkog odbora za stabilizaciju i pridruživanje

-Član Stalne delegacije parlamentarne skupštine Saveta Evrope

-Šef delegacije Centralnoevropske inicijative

-Predsednik Grupe prijateljstva sa Turskom.

-Učestovala je na brojnim seminarima i međunarodnim konferencijama.

-Učestovala je na više sastanaka Unapređenog stalnog dijaloga Srbije i EU.

Od 2014.godine obavlja funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za evropske integracije.

Jezici

Aktivno znanje engleskog jezika. Služi se nemačkim.

19. PROF. dr SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA BEZ PORTFELjA

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović je rođena u Rači 4. jula 1951. godine. Osnovnu školu „Radoje Domanović" i Prvu kragujevačku gimnaziju završila je u Kragujevcu, a u Beogradu je diplomirala na Medicinskom fakultetu. Magistrirala je 1983. godine, a doktorirala 1986. godine. Na kragujevačkom Medicinskom fakultetu počela je kao asistentkinja 1982. godine, da bi 1992. godine bila unapređena u vanrednu, a 1996. godine u redovnu profesorku. Članica Socijalističke partije Srbije postala je 1990. godine, pre toga je bila članica Saveza komunista Jugoslavije, a posle toga članica JUL-a. Živi u Kragujevcu. Udata je za Ranka Dejanovića, ima sina Dušana i unuke Filipa i Ninu.

Od 1982. godine, u nastavi je na predmetu: „Psihijatrija" na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, sada i profesor etike, veštine i komunikacije. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji. Osnivač dnevne Psihijatrijske bolnice, potpredsednik Psihijatrijske sekcije Srbije u dva mandata, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Jugoslavije. Redovni je profesor i šef Katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Obavljala je funkciju prorektorke na Univerzitetu u Kragujevcu i direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu u periodu od 1993. do 2000. godine. Mentor je na magistarskim, doktorskim studijama u oblasti neuronauka, kao i na specijalističkim studijama psihijatrije. Nosilac je priznanja Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, Povelje za doprinos zdravstvu gradu Kragujevcu kao i Đurđevdanske nagrade. Glavni je istraživač velikog broja kliničkih studija, naučno- istraživačkih projekata. Povodom dana Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, od studenata IV godine studija 2007. godine, proglašena je najboljim predavačem. Autor je sedam knjiga, dva udžbenika za studente redovne nastave i jedan je od autora tri udžbenika za studente posle diplomske nastave. Autor je i koautor preko 200 naučnih i stručnih radova.

Slavica je aktivan borac protiv diskriminacije LGBT zajednice i jedna od prvih javnih ličnosti koja je podržala održavanje Povorke ponosa u Beogradu 2010. godine. Sledeće godine je u kragujevačkom centru Drop-In LGBT osobama pružala usluge besplatnog psihosocijalnog savetovanja.

Sada je na funkciji Direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" u Beogradu koju obavlja od avgusta 2014. godine.

Član je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, predsednik Okružnog odbora SPS Šumadije od 2000. do 2007. godine i potpredsednik Glavnog odbora SPS 1996. godine i izabrana na istu funkciju na VII kongresu Socijalističke partije Srbije 2006. godine. Trenutno je zamenik predsednika SPS-a.

U pet mandata, bila je poslanik u Skupštini Republike Srbije i član Odbora za zdravlje, a od 2000. do 2006. godine, poslanik u Saveznom parlamentu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministar za brigu o porodici i član Interparlamentarne unije. Nakon konstituisanja skupštine, 25. juna 2008. godine poslanici liste Za Evropsku Srbiju, koalicije SPS-PUPS-JS i poslanici manjina izabrali su Slavicu Đukić- Dejanović za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Dana 5. aprila 2012. godine postaje vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, kada predsednik Boris Tadić podnosi ostavku, a na toj funkciji je bila do 31. maja 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić, polaganjem zakletve, preuzeo dužnost predsednika Srbije.

Od 2012. do 2014. godine bila je ministar zdravlja Vlade Republike Srbije.

20. MILAN KRKOBABIĆ, KANDIDAT ZA MINISTRA BEZ PORTFELjA

Rođen je 1952. u Kačarevu.

Gimnaziju i Ekonomski fakultet završio je u Beogradu.

Radno i stručno iskustvo sticao je radeći na finansijskim i bankarskim poslovima - od bankarskog pripravnika do direktora finansijske organizacije.

U tom periodu posebna oblast interesovanja i rada je oblast malih i srednjih preduzeća. Učestvovao je u osmišljavanju, izradi i realizaciji velikog broja projekata vezanih za ovaj privredni segment.

Za zamenika gradonačelnika Grada Beograda izabran je 2008. godine i ovu funkciju vršio je do 2012. godine.

2012. godine imenovan je za direktora JP „Pošta Srbije" Beograd.

2008. godine, 2012. godine i 2014. godine biran je za odbornika Grada Beograda.

2012. godine i 2014. godine bio je predsednik odborničke grupe PUPS u Gradu Beogradu.

2012. godine, 2014. godine i 2016. godine biran je za narodnog poslanika i predsednika

poslaničke grupe PUPS u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Jedan od osnivača Partije ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS za čijeg je predsednika izabran 2014. godine. Oženjen je i ima dva sina.

(Izvor: Predlog Odluke o izboru vlade, Sajt Skupštine Srbije, 8. avgust 2016.)


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Vlada Republike Srbije formirana 27. aprila 2014.

Vlada Republike Srbije formirana 27. aprila 2014.

Predsednik Vlade Republike Srbije

Aleksandar Vučić

Generalni sekretar

Novak Nedić

Potpredsednici i ministri

Ivica Dačić prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova

Zorana Mihajlović potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Rasim Ljajić potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

Kori Udovički potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave

Željko Sertić ministar privrede

Dušan Vujović ministar finansija

Snežana Bogosavljević-Bošković ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine

Aleksandar Antić ministar rudarstva i energetike

Nikola Selaković ministar pravde

Nebojša Stefanović ministar unutrašnjih poslova

Zoran Đorđević ministar odbrane

Srđan Verbić ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Zlatibor Lončar ministar zdravlja

Aleksandar Vulin ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Vanja Udovičić ministar omladine i sporta

Ivan Tasovac ministar kulture i informisanja

Jadranka Joksimović ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije

Velimir Ilić ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije

(Izvor: Odluka o izboru vlade 2014, Sajt Vlade Srbije, 8. avgust 2016.)

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine