1.7.2016. A nama opet – šipak Odluka je, ocenjuje Ivica Dačić, sramna, neshvatljiva i ponižavajuća. Ministar testira Vučića – hoćemo li da pravimo zaokret!

piše: Dragoljub Žarković

Očekivano, burni su komentari povodom prolongiranja takozvanog otvaranja poglavlja 23 i 24. Ozlojeđenost je pojačna činjnicom da su Crnoj Gori i Turskoj otvorena dodatna poglavlja a nama, opet – šipak.

Nisam od onih koji veruju da je otvaranje poglavlja neka vrsta magičnog štapića kojim će Srbija da se, preko noći, uredi, ali to stalno odlaganje ozbiljno je testiranje evropske dobre volje ovih što su na vlasti.

Prvi je strpljenje izgubio Ivica Dačić, prvi potpredsednik tehničke vlade i ministar inostranih poslova u toj vladi. On je izjavio:

„Takva odluka je sramna, neshvatljiva i ponižavajuća za Srbiju. Ona je rezultat političke namere da se zaustavi ili uspori evropski put Srbije. Ona je otvoreni politički pritisak na Srbiju da odustane od svoje jasne politike zaštite državnih interesa."

On najavio da će predložiti premijeru Aleksandru Vučiću da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita.

Dačić je podsetio da je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo u procesu pregovaranja sa EU.

Srbija je, uz to, ključ regionalne stabilnosti i ulaže velike napore u reformama koje će stvoriti modernu evropsku zemlju, ukazao je Dačić i dodao: "Zato EU treba da prekine sa tragikomičnim objašnjenjima da nas blokiraju Hrvatska i Velika Britanija. Ne, blokira nas EU, jer me niko ne može ubediti da cela EU nije uticajnija od Hrvatske", primetio je ministar.

„Uostalom, ako će Hrvatska kao zemlja koja je počinila genocid nad Srbima u ustaškoj fašističkoj NDH, u kojoj se još prolama fašistički pozdrav, te ako će kao zemlja koja je proterala više od 200.000 Srba u akciji Oluja, vršeći etničko čišćenje, biti ta koja će biti merilo za ulazak u EU, onda se sa pravom postavlja pitanje idemo li u pravom smeru" zapitao je Dačić.

Najmanje dve stvari su značajne u ovim emotivnim rečima. Konsultacije o daljim potezima srpske spoljne politike i, drugo, upitanost da li idemo u pravom smeru.

Ne verujem da će doći do nekog naglog zaokreta ali puno je onih čijim ušima i srcu ove reči gode. Biće ih još više ukoliko mrcvarenje s ovim poglavljima potraje. To bi mogao biti ozbiljan izazov za spoljnu politiku. Vučićevu, ne Dačićevu.