Nema čoveka na svetu koji može da sagleda sve posledice izlaska Britanije iz EU i koliko će koga taj razvod da košta – u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom (pro)bitku

Ko je hteo hitno da sagleda posledice razvoda Velike Britanije od Evropske unije pogledao je šta kaže berza u Tokiju (prva se otvara) i ispostavilo se da Džordž Soros nije bio dovoljno – pesimista.

Može doći «crni petak» , najavio je Soros, odnosno brexit može izazvati veliki pad funte sterlinga, veći nego pre četvrt veka, u crnu sredu 16. septembra 1992. nakon što je Britanija napustila evropski mehanizam valutnih kuseva.

Međutim, u jednom trenutku u petak ujutro cena funte je zaronila na 1,3459 dolara, najniži nivo od 1985. godine.

Ulagači se povlače iz rizičnijih investicija, kao što su dionice, i traže utočište u onima koje se smatraju sigurnijima u nesigurna vremena. Zlato, pre svega.

Britanska finansijsko politička elita, gle apsurda, sada traži od premijera Kameruna, pobornika opstanka u EU, da spreči posledice takvog razvoja događaja, a kontroverzni zahtevi tek će se množiti i jedno pitanje otvaraće stotinu drugih.

Nema čoveka na svetu koji može da sagleda sve posledice izlaska Britanije iz EU i koliko će koga taj razvod da košta – u političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom (pro)bitku.

Evroskeptici su ohrabreni, najavljuju se i novi referendumi, pa i unutar Britanije, i eto teme koja će u svetskim razmerama, dakle, ne samo u Evropi, obeležiti ovu i narednu godinu. Osim ako, naravno, ne izbije Treći svetski rat.

Za kraj jedan, čini mi se, poučan citat iz Gardijana koji se svojski zalagao za opstanak Britanije u EU:

„Razum nam govori da najveći problemi našega doba prelaze državne granice. Zagovornici izlaska su se svojski trudili da reč ’ekspert’ pretvore u uvredu, ali zaista nam i nisu potrebni eksperti MMF-a, engleske centralne banke ili bilo kakvog trusta mozgova da bismo uočili probleme koji se prostiru preko nacionalnih granica: rast moći korporacija, migracije, izbegavanje plaćanja poreza, trgovina oružjem, epidemije i klimatske promene. Nijedan od tih problema ne može se adekvatno rešavati na nivou nacionalne države. Ako korporacijama nametnemo oštrije zakone, one će se preseliti tamo gde im regulatorna klima više odgovara. Ako pokušamo da povećamo naplatu poreza, obveznici će nestati u poreskim utočištima. Šta vrede ograničenja emisije štetnih gasova u jednoj zemlji, ako će druge zemlje povećati svoju emisiju. Jedini put do efikasnih rešenja je saradnja. Bolji svet znači mogućnost rada preko granica, a ne skrivanje iza njih. Rušenjem mostova ne postiže se ništa... „


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine