Apsolutno treba pozdraviti sugestiju gđe Ljiljane Smajlović premijeru Vučiću da nikako ne pravi „Muzej apsolutizma i diktature Aleksandra Vučića". Takav poduhvat, za koji gđa Smajlović sluti da je nadahnut idejom Vladimira Bebe Popovića da u Crnoj Gori napravi nešto slično – pokušao je, u okviru osnivanja Instituta za javnu politiku – nije higijenski i ko zna na šta bi na kraju izašao. Takve stvari treba ostavljati za sobom, jer bi neko mogao da se priseti jednoga dana. Prošlost, pa i kad se smesti u neki takav blesavi muzej, ima običaj da se okrene i ugrize vas za dupe, kao što vidimo svako malo. Zato valja ostaviti i apsolutizam i diktaturu tamo gde spadaju – na đubrište istorije, ili u ropotarnicu povijesti, kao bi rekao Krleža.

Gđa Smajlović, međutim, u svom nedeljnom sastavu u Politici raširila se, razmahnuvši dosta široko na razne strane. Počela je prenemaganjem oko toga da je Politika list strašno važan, čim kineski predsednik piše tekst za njih, a nije prvi takav. Tako je, slažemo se: Politika su mnogo važne novine, oduvek. Gđa Smajlović podseća da su novinari Politike „jedni drugima na ramenima" ili tako nekako gradili ugled i rešpekt; jesu. Jeste, dopušta ona, da nacionalne institucije ne nastaju preko noći, ali se često preko noći razvale, kako kaže. To me je podsetilo na izvestan dijalog iz 1989: neki pitalac pita nekog važnog urednika Politike da kako su mogli tako da unize taj list. Urednik odgovara da je došlo vreme da i Politika izgubi nevinost; ali ne silovanjem, zavapio je pitalac.

No, bilo kako bilo, gđa Smajlović požalila se na strane plaćenike, pa čak i domaće: eto, na primer, kaže ona, Vreme je za neki projekt dobilo više od Ministarstva kulture i informisanja nego Politika za velelepni projekt „Sačuvajmo srpski jezik i ćirilicu". Hm. Koliko sam se raspitao, projekt Vremena dobio je od Ministarstva kulture i informisanja – po odluci komisije Ministarstva koja je razmatrala ponude – finansiranje najbolje ocenjenog projekta od strane raspisivača konkursa, da sad ne idemo u detalje. Da li je Vreme krivo Politici što „Očuvanje srpskog jezika i ćirilice" nije uspelo da se kvalifikuje za nešto malo više para. Uostalom, pare koje je Vreme dobilo za svoj projekt iznose oko dve i nešto mesečne plate gđe Ljiljane Smajlović i šta sad? Mora biti da je i to još jedna vatikansko-šoroševsko-oebsovsko-nunsovska zavera o kojima Politika povremeno sikće, pa i u ovom sastavu gđe Smajlović. Gđa Smajlović rado broji tuđe pare, ali skriva svoje; ko su vlasnici Politike i u kojim procentima, molim? To nikako da doznamo, ali slušamo i čitamo ko sve „stoji iza" Vremena, NUNS, NDNV, pa odnedavno i NIN-a i još nekih.

Gđa Smajlović tvrdi da – po mišljenju Vučićevih protivnika – „slobodno mišljenje stanuje kod Srđana Škore, u Vremenu, NIN-u i OEBS-u. Njegovi (Vučićevi, to jest) protivnici nastaviće da se uzdaju u to da su naizgled slabašne stranke u ovoj zemlji već jednom na ulici uspešno preuzele vlast uz pomoć Zapada". Nije mi jasno odakle tu Srđan Škoro, ali dobro. Gđa Smajlović očito deli difuznu paniku Vučićevog režima, koji – ne znajući više šta će od sebe – iza svakog građanskog protesta vidi belosvetsku zaveru i informerski „državni udar". Kva, kva: jeste l’ čuli kumo, verujte bez šale! Zmaj Jova lepo kaže: učili se, učili od srede do petka, ali nikako da prestanu sa tim svojim kva, kva i to jebe ovu vlast. Dokle god pačići kvaču, njima mira nema.

U velelepnoj završnici svog sastava gđa Smajlović, kad je već počela od poređenja Politike i Kine, savetuje Kinezima da „svoj NIN ne ustupaju Ringijeru" (kaže se Ringije, bez r). „A ako kojim slučajem imaju „Politiku", neka je nipošto ne prodaju lokalnom „Kuriru", a još manje bivšem šefu CIA".

Čim Kinezi steknu svoj NIN, koji još nemaju, a neće ni uskoro, znaće oni kome će ga prodati – možda i Ringijeu, ako da pare. A što se Politike tiče, imaju oni Ženmin Žibao, što je ista Politika, a prodaće ga svakome ko da pare, pa bio i bivši direktor CIA. Bivši direktori CIA, naime, rade na pare i to ih jedino zanima – kao i Kineze.

I još jedared: ko su vlasnici Politike i u kojim procentima, molim?


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST