<< VESTI | | 10.06.2016 01:32


 

Prvi govor Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije posle povratka iz Haškog suda

DOKUMENT: Steno beleške - Prva (konstitutivna) sednica Narodne skupštine Republike Srbije - 1. dan

Ambasador Kajl Skot izrazio je zabrinutost povodom, u poslednje vreme, zapaljive političke retorike u Parlamentu Srbije koja prevazilazi diplomatske standarde

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali ne sporimo pravo parlamentarnoj većini da predloži kandidata za predsednika Narodne skupštine i u parlamentarnim demokratijama to je nešto sasvim uobičajeno.

Mi ćemo kao opoziciona stranka glasati protiv, ali ćemo glasati za celi paket kojim se predlažu kandidati za potpredsednike Narodne skupštine, jer je takav dogovor postignut na sastanku šefova poslaničkih grupa.

Ono o čemu ovde želim da govorim je odnos izvršne vlasti prema zakonodavnoj povodom ovog pitanja, ono što smo čuli u obrazloženju predloga, što je neodrživo sa aspekta osnovnih principa parlamentarne demokratije i onome što mi moramo da očekujemo od novog predsednika Narodne skupštine, pa makar bile veoma male šanse da se to postigne.

Izvršnu vlast jednom zauvek treba naučiti da Narodna skupština nije njen sledbenik i da nije zadatak Narodne skupštine da izvršava političke ciljeve izvršne vlasti. Zadatak Narodne skupštine je da striktno kontroliše izvršnu vlast i svaki put kada se pojave u Narodnoj skupštini da ministri ovde prolaze kroz toplog zeca i da se ne zna da li ih oštrije kritikuju poslanici opozicije ili poslanici vladajuće većine, a na kraju kada se iskristališe na osnovu rasprave neki osnovni stav da se poslanici opredeljuju glasanjem. To je u demokratiji suština položaja zakonodavne vlasti u pravnom poretku.

Nažalost, mi nismo to imali u proteklih 25 godina od kada je obnovljen višepartijski sistem u Srbiji, ali nije u tome problem što to nismo imali. Kada bi se bar mogao osetiti neki pomak napred od jedne do druge faze.

Naš je problem što smo mi neprekidno nazadovali. Mi smo najdemokratskiji sastav Narodne skupštine imali posle izbora 1991. godine. Tamo nije bilo nikakvih ograničenja za narodne poslanike. Samo izuzetno se moglo ograničiti vreme trajanja diskusije. Inače, u redovnoj proceduri poslanici su govorili koliko su želeli, pa kada se završi rasprava, kada se poslanici jave prvi put postavi se pitanje - ko se javlja drugi put?

Kaže se – uštedi se u vremenu. Šta nam znači vreme. Mi smo ovde da budemo danonoćno. Ako se ne može na vreme nešto postići, radi se i danju i noću, ali ne po cenu uskraćivanja prava narodnih poslanika.

U tom periodu nismo imali ovakav oblik kažnjavanja narodnih poslanika kakav sada postoji. Ovo je stravično. Može narodni poslanik da se kazni opomenom, može da se isključi sa sednice ako prevaziđe svaku meru u kršenju discipline, ali to je sve.

Da organ zakonodavne vlasti novčano kažnjava članove te vlasti, članove tog organa, to je nepodnošljivo, jer uvek onaj koji kažnjava, to je parlamentarna većina – a, Nemanjina, a stepen razvoja demokratije ogleda se u razvoju prava manjine.

Ovde manjina uvek prolazi kroz toplog zeca. Imao sam priliku da 12 godina sa distance posmatram razvoj srpskog parlamentarizma, i to je možda povoljna okolnost, pošto sam mogao objektivno tome da pristupim, bez strasti. Ovde časništvo Narodne skupštine, predsednik i potpredsednici, služe za uterivanje straha među opozicione poslanike. Dođu ministri, pa čitaju lekcije opozicionim poslanicima, pa se svađaju sa njima, umesto da sede pognute glave i da oni prolaze kroz verbalno maltretiranje od strane, pre svega, opozicije, ali zašto da ne i od poslanika vladajuće većine.

Ovo može izgledati smešno nekome ko ne razume šta je demokratija, ko ne razume smisao parlamentarne demokratije i pogotovo onome ko ne zna šta je to princip podele vlasti i koje su njegove praktične konsekvence. Kod nas zapravo postoji jedna izvitoperena varijanta jedinstva vlasti pod prizmom njene podele i ovde postoji težnja da sva vlast bude jedinstvena pod kapom izvršne vlasti.

Mi smo slušali skupštinske funkcionere i predsednike i potpredsednike kako se u izjavama za medije hvale koliko je Narodna skupština bila uspešna, jer je izglasala toliko i toliko zakona. Stani malo, jel su to bili, pre svega zakoni koje je podnosila Vlada ili zakonodavna inicijativa poslaničkih grupa i grupa poslanika, nezavisno od poslaničkih grupa? Kada pogledamo, vidimo da je skoro isključivo Vlada inicijator donošenja zakona, a Skupština je protočni bojler. I hvali se predsednik Narodne skupštine - doneli smo 30 zakona, 40, 50, ove godine 100 zakona. Imali smo to na primeru predsednika Narodne skupštine iz mnogih stranaka ovde prilike da vidimo, ali to je sve bilo na uštrb demokratije.

Uspešna je Narodna skupština koja više obori zakonskih projekata izvršne vlasti, pa ih vrati na doradu, pa očita lekciju, pa istupe i opozicioni poslanici i kažu - nije vam ovo dobro, vraćajte na doradu. Nije zadatak poslanika vladajuće većine da prihvate sve što im se podnese, čak i u njihovo ime, i kao ovce samo ubacuju kartone, odnosno ove kartice u glasački instrument i glasaju.

Koliko je nastupio jedan sumrak svesti o važnosti i vrednosti parlamentarne demokratije možda najviše pokazuje zalaganje da se menja Ustav i kao prvi razlog promene Ustava da se smanji broj narodnih poslanika, i to čelnici izvršne vlasti traže da se u tom pravcu menja Ustav. Onda bismo došli u situaciju da se prepolovi broj poslanika ili svede na 150, da glavno zakonodavno telo ima manje članova nego izvršna vlast, jer u članove izvršne vlasti moramo ubrojati sve inokosne organe u državnoj upravi, i ministre i šefove agencija i načelnika generalštaba i ove i one. Zakonodavna vlast mora biti maksimalno reprezentativna.

U Kneževini i Kraljevini Srbiji Velika Narodna skupština je imala skoro 600 narodnih poslanika, ali kralj je uvek sa strepnjom dolazio na sednicu Narodne skupštine. U našem slučaju samo poslanici opozicije sa strepnjom dolaze na sednicu. Neko će im čitati lekciju zbog ovoga, nekome su se nasmejali, pa ih novčano kazni, nekome nije bilo po volji što se ovako ili onako izrazio, pa ga novčano kazni. Sramota je kada neko ko je prvi među jednakima, a predsednik Narodne skupštine je prvi među jednakima, novčano kazni svog kolegu. Kakva je to demokratija, jel to vladavina prava? I što je još gore, odredbom nekom Poslovničkom se stavi da se taj novac koristi u humanitarne svrhe. Teško onome ko pokušava neku korist od takvog novca da postigne. To je proklet novac, to treba da se zna, i to se nikada ne koristi za takve svrhe, jer je ponižavajuće i onome kome se taj novac upućuje.

Ovde imamo praksu da se zakoni prvo raspravljaju, pa se rasprava vodi po amandmanima, pa se određuje dan za glasanje. Zašto je to tako? Zato što vladajuća većina nije disciplinovana. Vladajuća većina mora na svakoj sednici Narodne skupštine da obezbeđuje većinu i da u svakom momentu ima tu većinu na raspolaganju, jer kada se vodi generalna debata, odnosno rasprava u načelu, pa se prođe kroz amandmane, pa se čeka nedelju ili 10 dana da se glasa, ko je u stanju da zapamti sve te amandmane? To se mora vratiti na ono što smo nekada imali, da se glasa amandman po amandman, a ko ne može da izdrži neka podnese ostavku na funkciju narodnog poslanika. To mora da se izdrži, nije Narodna skupština za kljaste i sakate, nego za one koji mogu fizički izdržati rad u njoj. I ko ne može, ne može.

Dalje, ovde imamo praksu da se vrednost poslanika meri po tome koliko puta se javljao za reč, što je glupost, pa, da li je došao na sednicu. Vlast uteruje disciplinu nad opozicijom, što zahteva da svi opozicioni poslanici moraju da dođu na sednicu. Ne moraju, moraju svi iz vladajuće većine, a kada opozicioni poslanik ne dođe i to je politički stav i kada opozicioni poslanik ćuti i to je politički stav i to se mora poštovati.

U našim medijima, evo nekoliko godina već, s vremena na vreme, vodi se kampanja protiv narodnih poslanika. Te oni su ovakvi, te oni su onakvi, te ne rade ništa. Nije tačno, svaki radi, i onaj koji sedi na sednici, ćuti i razmišlja i taj radi i možda najviše radi, a nije na vladajućoj većini da procenjuje ko više, a ko manje radi. Dakle, u te se stvari ne mešajte. Narod će videti ko je aktivan u skupštini, a ko nije i prema tome se opredeliti na sledećim izborima.

Zamislite sada da smanjite broj poslanika na 125 kakve bi posledice bile. Formalizovao bi se rad Narodne skupštine. A zašto na 125? Hajde da smanjimo na 10, pa ako su naprednjaci dobili 50%, njih pet i ostale partije pet. Ili, da bude svega šest poslanika, njihov da ima pet glasova, a ostali po jedan. Onda se najviše uštedi. Nemojte štedeti na Narodnoj skupštini, Narodna skupština troši najmanje stavke u budžetu, a trebala bi, u principu, da troši kao izvršna vlast, u idealnom nekom srazmeru, naravno, to niko nije dostigao, niti je moguće u sadašnjim uslovima.

Vi se ugledate na neke evropske zemlje koje su uvele „Bič Božiji" nad narodnim poslanicima. Pa, ograničavaju diskusiju, pa imate u Savetu Evrope pet minuta, pa jednom možete u tri meseca da dobijete pravo na reč itd. To je formalizacija demokratije. To je nastupanje globalizama u parlamentarnoj sferi. Osnovna je suština osloboditi narodnog poslanika.

Ako se oslobodi narodni poslanik, doći će onda i do zloupotrebe slobode, ali ona će biti privremena. Nadmetaćemo se ovde mesec dana ko će duže govoriti, imali smo te slučajeve ranije, pa ćemo se umoriti od toga, pa ćemo se svesti na ono što je normalan govor. Ne može predsedavajući svakog momenta da upada u reč i kaže – vratite se na temu, i da sam procenjuje je li nešto u skladu s temom ili nije. Pazite, ozbiljni ljudi su u stanju da održe i pametne govore, ali je teško nekom prosečnom čoveku zaključiti je li to u skladu sa temom ili nije. Pustite ga da govori, ako je njegovo pravo da govori.

Imali smo slučajeve u italijanskoj demokratiji da su radikalski poslanici, ali to su bili levi radikali, setiće se njih gospodin Mićunović, tamo negde sedamdesetih godina, kad bi hteli da opstruišu donošenje nekog zakona, smenjivali su se danju i noću za govornicom dok nisu popadali u nesvest, pa je neki donosio „Kapital" Karla Marksa da čita, pa je neki donosio telefonski imenik, a neki je donosio Bibliju. Da li se sećate toga? E, to je demokratija. A vi koji vam se ne sviđa, trpite. Trpite dok oni ne popadaju u nesvest.

(Ljubiša Stojmirović: To je tiranija.)

Pa, ovo je tiranija većine. Nema tiranije manjine u demokratiji. Tiranija manjine je u autokratiji, u diktaturi. U demokratiji je moguća tiranija većine i mi tu tiraniju većine smo u prilici da gledamo svakodnevno i treba joj stati u kraj. Kako ćemo joj stati u kraj? Tako što će se liberalizovati atmosfera u Narodnoj skupštini.

Ja nisam verovao, znate, nekada ranije u žaru političke borbe i ne primetim mnoge stvari koje su se dešavale, ali kad se to sa distance posmatra nekada deluje stravično. Ne sme predsednik Narodne skupštine da se naljuti na nekoga, ne sme da pokaže srdžbu, ne sme da pokaže mržnju. Ne sme ni ministar. Ko to može? To mogu pre svega poslanici opozicije. Pa, može se tolerisati i poslanicima parlamentarne većine, ali onima koji predsedavaju to se ne sme tolerisati. Ni ministrima se ne sme tolerisati. Ne sme ministar ovde da sedne i da se ruga bilo kom narodnom poslaniku, da ga vuče za uši u figurativnom smislu.

Dakle, to je nešto o čemu moramo da razmislimo. Naravno, pred nama su dve mogućnosti – da se nastavi po starome i da se parlamentarna većina hvali kako je uspešna, jer je kroz protočni bojler prošlo toliko i toliko litara zakona za kratko vreme, pa su prošli ovakvi evropski, ovakvi, onakvi zakoni itd. To parlamentarnu demokratiju ne interesuje. Parlamentarnu demokratiju interesuje da li je svako imao pravo da se izjasni o tom zakonskom projektu i iznese svoje mišljenje. U tom slučaju neodrživo je i ovo da se deli vreme na poslaničke grupe. I to je formalizovanje rada Narodne skupštine. I nema svaki poslanik pravo da govori, a kaže se – on predstavlja narod. Ako se smanji broj poslanika na 125, onda će prirodni cenzus za pripadnike nacionalnih manjina biti dvostruko veći.

Imam još dva minuta, gospodine Mićunoviću, pratim, ne brinite ništa.

Dakle, povećava se prirodni cenzus. Onda ćemo imati po tom novom prirodnom cenzusu samo Mađare u Narodnoj skupštini, neće biti muslimana, neće biti ni Slovaka. Sad imamo još Slovake i muslimane i Albance. Ni Albanaca neće biti ako bude povećan prirodni cenzus. Je li to nekome u interesu? Ili ćemo i tu stvar formalizovati, pa reći – evo, oni imaju zagarantovano pravo na određen broj mesta? E, onda to nije demokratija. Pozitivna diskriminacija je uvek na uštrb demokratije. Prirodni cenzus je nešto što nije na uštrb demokratije, jer se kaže – ima pravo na toliko, pa nek pokuša da osvoji toliko. Ako ne osvoji, onda nema pravo na toliko.

Ili ćemo imati jedan liberalni pristup u kome ćemo se rukovoditi umnim načelima i u kojima će to sprovoditi umni ljudi, ili ćemo opet imati okršaje. Nama nije stalo do velikih okršaja, spremni smo uvek za okršaje i to vam iskreno kažem, mi smo ovde da izvršavamo volju svog naroda, pogotovo onih koji su za nas glasali na izborima i ono što od nas očekuju. Mi ćemo to i da radimo uspešno, na ovaj ili na onaj način, ali želimo da ova Narodna skupština jednom promeni svoju suštinsku ulogu u društvu, da uspostavi u punoj meri princip podele vlasti i da se postavi iznad izvršne vlasti, a ne ovako da se predstavnik vladajuće većine poziva na mišljenje premijera. To nemate u modernim parlamentarnim demokratijama. Hvala.

( Izvor: STENO BELEŠKE - Prva (konstitutivna) sednica Narodne skupštine Republike Srbije - 1. dan, 3. juna 2016. godine , Sajt Skupštine Srbije )


 

VOJISLAV ŠEŠELj: Prvo, ovde se dešava nešto neverovatno. Aleksandar Martinović me dovodi u vezu sa DS, tvrdeći da zajedno sa njima napadam Aleksandra Vučića. Ja Vučića danas nisam ni pomenuo. Ja se spremam da napadnem Aleksandra Vučića kad ovde podnese ekspoze o programu nove Vlade. Ja sam govorio o Tomislavu Nikoliću i njegovoj lažnoj diplomi. Braneći Tomislava Nikolića i njegovu lažnu diplomu, Aleksandar Martinović dovodi u pitanje diplomu Aleksandra Vučića. Diploma Aleksandra Vučića je nesporna, gospodo. Ako je išta kod njega nesporno, onda je nesporna fakultetska diploma. Nemojte te teze menjati.

Evo, ovde je profesor Ljubiša Stojmirović koji je sve ispite Tomislava Nikolića polagao, sve naučne radove, diplomski rad, master rad, počeo da piše doktorsku disertaciju. Neka vam on to sve objasni kako je radio, i dobro mu ide. Sada zajedničke naučne radove objavljuje sa Tomislavom Nikolićem. Sprema ga za doktorat. Znači, imaju nekoliko zajedničkih naučnih radova, dva ili tri. Je li, Ljubiša, klimni glavom, je li tri? I, gde ih objavljuje? U Nišu, jer tamo ne znaju o kome se radi. Misle neki normalni Tomislav Nikolić koji zaista nešto piše. Na stranu kakav je kvalitet radova, to je tek posebna priča, ali nije bitno, Tomislav Nikolić ne zna ni takve da napiše. Nemojte menjati tezu, opredelite se između Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Kada ja napadam Tomislava Nikolića, onda branite samo Nikolića. Kada budem napadao Vučića, onda branite Vučića. Nisu oni braća blizanci valjda, ili ja nisam informisan o trenutnom stanju u vašoj stranci, ili vas nisu informisali. Ako vas nisu informisali, brzo letite s te funkcije šefa poslaničke grupe.

( Izvor: STENO BELEŠKE - Prva (konstitutivna) sednica Narodne skupštine Republike Srbije - 1. dan, 3. juna 2016. godine , Sajt Skupštine Srbije )

O doktoratima i diplomama

VOJISLAV ŠEŠELj: Gospodine Mićunoviću, ovde je reč o zloupotrebi prava na repliku. Ne može replika predstavljati uzvraćanje uvredama na iznesene činjenice. Ovde je gospodin Mirčić izneo dve činjenice: da je na sumnjiv način Igor Bečić stekao fakultetsku diplomu, da je tamo negde u šumi završio srednju školu, itd. i da je visokog italijanskog državnika nazvao Đorđo „Mortadela".

Ovde se postavlja pitanje – da li je to istina ili nije? Ako nije istina, trebao je da kaže – nije to istina. On se uopšte nije izjasnio da li je to istina ili nije, nego je samo uzvratio uvredama. To je zloupotreba prava na repliku.

PREDSEDAVAJUĆI: U okviru povrede Poslovnika trebalo je navesti povređene članove.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, Igor Bečić nije tema dnevnog reda. Mi biramo predsednika Narodne skupštine i razgovaramo o kandidatu za predsednika Narodne skupštine, a to je gospođa Maja Gojković.

Kao ovlašćeni predstavnik svih predlagača za kandidata za predsednika Narodne skupštine, želim da se zahvalim, pre svega, svim narodnim poslanicima koji su diskutovali u ovoj raspravi, bez obzira da li su diskutovali za ili protiv gospođe Maje Gojković. Ono što ne mogu da razumem jeste da u okviru tačke dnevnog reda, koja glasi – Izbor predsednika Narodne skupštine, pričamo o tome gde je Igor Bečić završio srednju školu i kako je završio fakultet. Ja koliko znam, srednju školu i fakultet je završio u vreme kada je bio član SRS. Nije mi jasno kako je moguće da vam u to vreme to nije smetalo, a sada vam to odjedanput smeta.

(Vojislav Šešelj: To je krio.)

Gospodine Šešelj, sada ako hoćete da teramo mak na konac, ja bih sada mogao da postavim pitanje – kakva je naučna vrednost vaše magistarske teze „Marksistički koncept naoružanog naroda" ili kakva je naučna vrednost vaše doktorske disertacije? Kažete da ste doktor pravnih nauka, a disertacija vam se zove „Politička suština militarizma i fašizma", pa onda analizirate šta je rekao Lenjin, šta je rekao Marks, šta je rekao ovaj ili onaj klasik marksizma.

Dakle, ako bismo išli u to da mi seciramo nečiju diplomu srednje škole ili visoke škole, onda bi ova Skupština mogla da traje u nedogled. Ja mislim da, gospodine Mićunoviću, to nema nikakvog smisla i da treba da u duhu onoga što smo se juče dogovorili… Dakle, mi smo prihvatili, da podsetim građane Srbije, juče na konsultacijama da Narodna skupština ima sedam potpredsednika, dogovorili smo se da nastavimo rad Narodne skupštine, usvojili smo predlog svih opozicionih stranaka da se objedinjeno glasa o svim kandidatima za potpredsednike zato što su gospoda iz opozicije tražila garanciju da će njihov potpredsednik biti izabran i na to smo pristali.

Danas smo pristali na to da nam se izgovaraju najveće moguće uvrede, da se izgovaraju psovke, da nam se preti, evo sad se na najgori mogući način vređa čovek koji je narodni poslanik, kolega isto kao i svi mi. Nije kandidat ni za predsednika Skupštine, nije kandidat ni za potpredsednika Skupštine. Tako da ja taj ton i taj manir obračuna sa ljudima koji su nekada pripadali istoj političkoj stranci, ne razumem. Ali, ako neko misli da je to dobro i da je to dobra politika, što se tiče Poslaničke stranke SNS, neka samo sa time nastave.

Što se tiče tih foskula, kako SNS navodno kaže da EU navodno nema alternativu, izvinite, a kada je to neko rekao iz SNS? Najpre su nam mesec dana stvarali neku veštačku tenziju da li će Hrvatska da nam odblokira pregovore o Poglavlju 23 sa EU ili ne. Ništa nismo rekli. Odnosno, predsednik Vlade je rekao – mi smo svoje uradili, da li će da odblokiraju ili ne, to je njihova stvar. I odblokiraše.

Onda su pitali Vučića zašto nije oduševljen time što su odblokirali? On je čovek rekao – mi smo učinili ono što je do nas, da ispunimo uslove za otvaranje poglavlja, a da li će poglavlje biti otvoreno ili ne, pa to ne zavisi od nas, to zavisi od EU. Hrvatska je, na žalost, ili na sreću, član EU i, koliko, jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, malo vas je. Malo vas je.

Pa evo zašto ovo govorim, nema nikakvog oduševljenja ovde kod nas u smislu da je neko rekao da EU nema alternativu i da će biti smak sveta ako ne uđemo u EU. Mi smo za EU zato što smatramo da bolje ekonomske zajednice država u Evropi od te nema. Da li je sve u EU sjajno – nije, ali činjenica je da bolje uređenog pravosuđa, zaštite životne sredine, poljoprivrede itd, nema nego u EU. I naše strateško opredeljenje jeste da jednog dana, ako je moguće do 2020. godine, ispunimo uslove da postanemo punopravni član EU.

(Predsedavajući: Gospodine Martinoviću, razgovarajte o temi.)

Pa sad tema, ovde je tema bila Sokolac, Igor Bečić, EU, mnogo je ovde tema otvoreno.

(Predsedavajući: Ja sam hteo da to završimo, ali dobro.)

Pa mnogo je ovde tema otvoreno gospodine Mićunoviću, ja sad moram da se osvrnem na svaku od tih tema. Žao mi je, ali moram. Po službenoj dužnosti moram da kažem ono o čemu je sve ovde bilo reči.

Sa druge strane, ovde se jedna stranka predstavlja da ima ekskluzivni monopol, da je srpska, nacionalna i rusofilska. A onda ovde imate Dveri, DSS itd, koji isto kažu – ne, ne, mi smo autentični Srbi. Mi smo autentični pravoslavci, mi smo autentični rusofili, i sad je mrtva trka između radikala, Dveri, DSS ko je veći Srbin, ko je veći patriota i ko je više za Rusiju.

Za koga je Rusija? Pa ona je rekla. To je lepo obrazložila i gospođa Aleksandra Đurović, jedina stranka u ovom delu Evrope sa kojom Jedinstvena Rusija ima sporazum o saradnji, je SNS.

Hvala vam gospodine Obradoviću što ste tako pristojni.

Dakle, gospodin Sergej Železnjak, generalni sekretar Jedinstvene Rusije je, ne samo bio na završnom mitingu SNS, nego sa nama potpisao sporazum o saradnji. Doći će nam u posetu predsednik Ruske Vlade Dmitri Medvedev. Gospodin Vučić se, kao predsednik Vlade, ako se ne varam, ispravite me ako grešim, najmanje šest puta sastao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.

Dakle, šta Rusija misli o strankama koje vode ovu državu, ona je rekla. Njoj ne trebaju advokati, ja bar mislim da joj ne trebaju advokati koji sede ovde u Narodnoj skupštini. Zna Rusija ko vodi Srbiju, u kom pravcu je vodi i na koji način je vodi, i ako Rusija ima neke primedbe na to, ona to kaže preko svojih zvaničnih organa. Kakva bi to bila velika sila kada bi spala na to da joj advokate u Narodnoj skupštini predstavljaju pojedini narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini.

U tom smislu gospodine Mićunoviću, evo mi smo spremni da nastavimo dalje. Da nastavimo sa radom Narodne skupštine. Možete da okončate što se nas tiče raspravu, pošto vidim da stalno pričate o tome da je vreme da se završi, ali smo s druge strane spremni da se borimo.

Ja kao predsednik Poslaničke grupe SNS, spreman sam da istrpim sve moguće uvrede koje će sad da mi saspu u lice i DS i DSS i SRS i Dveri itd, i da me nazovu ne znam ni ja kakvim imenom. Sve je to u redu, sve ću to da izdržim, ali …

Pa dobro gospodine Šešelj, nisam bio klempav kada sam vam skupljao izjave i svedoke da vas brane u Haškom tribunalu. Da, da, da, samo vi vređajte. Nemam ja nikakav problem sa tim šta će meni Vojislav Šešelj da kaže ili šta će mi reći Bojan Pajtić i svi ovi koji drže Poslovnik u vazduhu, samo hoću da vam kažem jednu stvar, dok sam predstavnik Poslaničke grupe SNS, braniću poslanika SNS svakog, bez obzira da li se zvao Igor Bečić, Marija Obradović, Maja Gojković, dolazio iz ovog ili onog dela Srbije. I to što budem radio nemojte da shvatite pogrešno u smislu da imam nešto protiv vas, vaše godine izuzetno cenim i poštujem, ali neću dozvoliti da se bilo ko baca blatom na bilo kog poslanika SNS.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Martinoviću, dokle ja predsedavam ovom Skupštinom mogu da odredim kada će se ona završiti. Prema tome, upozorio sam vas da ne produžavamo u noć nepotrebnom debatom koju otvaramo van tačke dnevnog reda.

Replika, gospodin Šešelj.

VOJISLAV ŠEŠELj: Prva stvar, Igor Bečić je pomenut kao primer neodgovornog ponašanja Maje Gojković koja je njega najčešće ostavljala da je zamenjuje u rukovođenju radom Narodne skupštine kada bi bila odsutna i to je činjenica. Kakve su mu falinke sa obrazovanjem i to su činjenice. I to da je visokog italijanskog državnika nazvao Džordžom Mortadela i to je činjenica i velika sramota za Srbiju.

Drugo, idiot je svako onaj ko se bavi društvenim naukama, a nije savladao teorijski opus i Marksa i Engelsa i Lenjina. To je apsolutno nemoguće, to će potvrditi gospodin Mićunović, nadam se. To je toliko fundamentalno delo da ga mora poznavati svaki ozbiljan teoretičar, da bi na njemu učio i da bi ga lakše kritikovao.

Treće, ja sam doktorirao na ustavno-pravno političkom smeru Pravnog fakulteta u Beogradu. Moja doktorska disertacija i magistarski rad su izloženi sudu javnosti i na njih sam ponosan. Onaj ko mi nipodaštava samu tematiku kojom sam se bavio pokazuje da nema pojma ni o čemu, ali nikad nešto nečasno nisam uradio kao Aleksandar Martinović, koji je izbačen sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu kada je bio član SRS, jer su mu tamo ustanovili da je jedne iste radove prikazivao više puta pod drugim naslovima da bi više poena dobio kad bi napredovao. Zbog toga je izbačen i to je bio jedan od osnovnih motiva što se preselio u SNS, da bi ga tamo vratili.

Četvrta stvar, oni koji su uzimali izjave i koji su najviše radili za moju odbranu, oni su optuženi pred Haškim tribunalom, a uloga Aleksandra Martinovića je bila ne bih rekao beznačajna, ali prilično nevažna.

( Izvor: STENO BELEŠKE - Prva (konstitutivna) sednica Narodne skupštine Republike Srbije - 2. dan, 6. juna 2016. godine , Sajt Skupštine Srbije )


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Kod vas je 12 stranaka u jednoj koaliciji i pogledajte koliko ste procenata glasova osvojili – 48 odsto. Podelite to sa 12, znači, po stranci 4 odsto....

BRANISLAV BLAŽIĆ: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo konstituišemo se od petka i obaramo neslavan rekord konstituisanja srpske Narodne skupštine.

Razlog zbog toga je pre svega u našem izbornom zakonu koji je po malo čudan, ne mogu da kažem nenormalan, ali u svakom slučaju nepošten i nepravedan. Nepravedan je zato što za cenzus je potrebno, kad jedna stranka ide 5 odsto, a kada idu dve, tri, četiri u koaliciju opet 5 odsto.

Prema tome, demokratski princip tu apsolutno nije ispoštovan. Recimo u Rumuniji i Mađarskoj, ako idete sami kao stranka treba vam 5 odsto, ako idete sa dve stranke u koaliciji treba vam 10 odsto. U Slovačkoj ili Češkoj, ako idete sami 5 odsto, ako idete u koaliciju od dve 7,5 odsto, ako idete tri 15 odsto.

Ako bi se taj demokratski princip kod nas primenio preko puta ne bi bilo nikog. Ali nije to samo to problem. Problem je što ne možete znati ko u tim koalicijama koliko procenata glasova donese. Ima možda neko donese 0,5 odsto, neko 1 odsto, neko 2 odsto i uđe ovde u Skupštinu, a imate na listama stranke koje su išle same, uzele 2, 3 odsto i ostale su van mogućnosti da imaju svoje predstavnike ovde.

Drugi dodatak je to što te stranke kada dobiju tako i uđu u koaliciju pokupe glasove od svoje uže rodbine i šireg komšiluka ili šire rodbine i užeg komšiluka i dodaju nešto noću što se nakupi i nešto podele među sobom u nekoj trgovini kao na buvljoj pijaci i pređu cenzus. Dođu ovde i puni vere u sebe i kako su to sebe ubedili to baš i ne znam, i odmah sa vrata počinju da nam prave jedan ambijent koji više podseća na ambijent „Bele lađe" i sindroma „celzijusa", gde se samo ostalo da se zna ko je među njima Hadži Zdravković, a ko je Šojić.

To uopšte ne daje baš dobru atmosferu ovde u radu ove Skupštine i zato mi ovde se konstituišemo toliko dugo koliko se konstituišemo. Ali u svakom slučaju u narednom periodu trebalo bi učiniti sve da taj izborni zakon bude promenjen…

Ima reč Vojislav Šešelj..

VOJISLAV ŠEŠELj (replika): Dame i gospodo, osetio sam se povređenim i uvređenim jer je Branislav Blažić izjavio da je zakon bio drugačiji, da bi sve opozicione klupe ostale prazne. To nije tačno. Srpski radikali nikada ni u jednu predizbornu koaliciju nisu hteli da stupe i zato su ponosni. I to je jedino časno ponašanje u parlamentarnoj demokratiji. Ali, da je takav odnos bio u zakonu koji bi propisivao za dvostranačku koaliciju cenzus 7 odsto, pa 9, pa 11, itd, onda bi koaliciji koju je predvodila Srpska napredna stranka trebao cenzus 60 odsto. Kod vas je 12 stranaka u jednoj koaliciji i pogledajte koliko ste procenata glasova osvojili – 48 odsto. Podelite to sa 12, znači, po stranci 4 odsto. U proseku nijedna ne bi bila u parlamentu. Nemojte da se igrate tim stvarima, ne ide vama u prilog.

( Izvor: STENO BELEŠKE - Prva (konstitutivna) sednica Narodne skupštine Republike Srbije - 2. dan, 6. juna 2016. godine , Sajt Skupštine Srbije )

Skot vam se umešao u upravljanje državom, Skot vodi glavnu reč...

VOJISLAV ŠEŠELj: Gospodine Mićunoviću, Aleksandar Martinović je unakazio sam duh ovog Poslovnika. On optužuje Dveri da su vršile pritisak na RIK. Nisu Dveri, ne mogu Dveri, ni DSS. To je radio Kajl Skot, i kažite to ime – Kajl Skot. Nije mogla koalicija Čeda – Boris – Čanak da vrši pritisak na RIK, nisu mogli da menjaju izborne rezultate. To je radio Kajl Skot, pritiskao je i RIK i Republički zavod za statistiku, a i vaša vlast je ustuknula kada je on intervenisao, vaša vlast je ustuknula, vi ste se uplašili Skota. Vi ne smete ovde ni jednom rečju da pomenete Skota i postavljate pitanje – ko je, ko je, ko je, ko je? Pa evo, ili Rističević ili ja, pet i deset, nije nego Skot. Sramota je da sablju sada oštrite na Dverima i DSS ili nekom trećem, na Skotu.

Skot vam se umešao u upravljanje državom, Skot vodi glavnu reč. Eliminišite Skota.

( Izvor: STENO BELEŠKE - Prva (konstitutivna) sednica Narodne skupštine Republike Srbije - 2. dan, 6. juna 2016. godine , Sajt Skupštine Srbije )

Ambasador Kajl Skot izrazio je zabrinutost povodom, u poslednje vreme, zapaljive političke retorike u Parlamentu Srbije koja prevazilazi diplomatske standarde

Ambasador Kajl Skot izrazio je zabrinutost povodom, u poslednje vreme, zapaljive političke retorike u Parlamentu Srbije koja prevazilazi diplomatske standarde

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastao se danas (13. jun 2016.) sa ambasadorom SAD-a u Beogradu Kajlom Skotom. Šef srpske diplomatije zahvalio je američkom ambasadoru na podršci koju pruža Srbiji na evropskom putu.

Ministar Dačić izrazio je zadovoljstvo razvojem bilateralnih političkih odnosa i dostignutim nivoom međusobnog poverenja. Naglasio je spremnost Republike Srbije da se taj pozitivan trend u odnosima nastavi.

Ambasador Kajl Skot izrazio je zabrinutost povodom, u poslednje vreme, zapaljive političke retorike u Parlamentu Srbije koja prevazilazi diplomatske standarde. On je izrazio uverenje da će se Vlada Srbije oštro suprotstaviti i boriti protiv ove štetne retorike.

Ambasador je naglasio da SAD podržavaju proces evropskih integracija Republike Srbije i pregovarački proces u Briselu i istakao očekivanje da će se pozitivna dinamika bilateralnih odnosa nastaviti i u budućem periodu.

On je pohvalio, između ostalog, doprinos Republike Srbije očuvanju regionalne stabilnosti, kao i konstruktivan odnos Srbije prema migrantskoj krizi.

Ministar Dačić je ambasadoru Skotu izrazio saučešće povodom užasnog terorističkog napada u Orlandu u kome su nevini ljudi izgubili živote.

( Sastanak ministra Dačića sa ambasadorom SAD-a Kajlom Skotom, MIP, ponedeljak, 13. jun 2016. )