Autor

31.5.2016. >

Na putu iz Katmandua

Mediji su proglasili "filmskom" biografiju Abdulaha Numana, novog srbijanskog muftije i predsednika srbijanskog Mešihata ali neki delovi njegovog života su više od filma

Vrhovni Sabor Islamske zajedice Srbije (IZS) saopštio je posle sednice održane u Novom Pazaru da je Abdulah Numan izabran za srbijanskog muftiju i predsednika srbijanskog Mešihata, umesto dosadašnjeg muftije Muhameda Jusufspahića, koji je novembra prošle godine imenovan za ambasadora u Saudijskoj Arabiji.

To samo po sebi ne bi bila vest koja izaziva preteranu pažnju, čak ni uz činjenicu da je na istoj sednici raspušten kompletan Rijaset u tehničkom mandatu na čelu sa reisom Ademom Zilkićem, kome je odavno istekao mandat, a da je Zilkić "Politici" rekao da je on i dalje reis-ul-ulema, da su donete odluke nezakonite, da sve što se desilo vodi novoj podeli IZS. Nije nikakva novina da su u Srbiji sednice vrhovnih tela verskih zajednica postale interesantnije od partijskih kongresa. Gotovo redovno se dešavaju ili očekuju neki skandali i podele, i u tome se ne razlikuju sabori obe islamske zajednice od sastanaka sinoda Srpske pravoslavne crkve.

Ovoga puta, međutim, najveću pažnju privukla je biografija novoizabranog srbijanskog muftije Abdulaha Numana (66). Tu pažnju nisu izazvale njegove inače impresivne obrazovne reference (doktor je nauka, donedavno profesor na Univerzitetu "Viktori" u Melburnu, ima tri fakultetske diplome, sa Fakulteta za islamske studije i filozofiju, Fakulteta društvenih nauka, a treću je dobio za biznis i menadžment), već neke druge činjenice.

Mediji su preneli da je rođen u Beogradu kao Ivan Trifunović i da je sestrić preminule glumice Ružice Sokić. U jednom intervjuu Numan je ispričao da se njegov prvi kontakt sa čovekom islamske vere desio 1969. godine, kada je od nekog Arapina, studenta u Beogradu, na Trgu Republike kupio 300 dolara za put do Indije. Taj Arapin ga je tada naučio i kako da prepozna lažne dolare. Sa četiri prijatelja vozom je došao do Istanbula, a zatim je kombijem otputovao do Nepala. Njegovi drugovi su se vratili jer su ostali bez novca i nisu našli ono za čim su tragali, a Ivan Trifunović se tražeći istinu zatekao kod budističkog sveštenika u mestu Meroli, kod Nju Delhija, gde se nalazi minaret Kutub, najviši minaret na svetu. Tu je radio kao baštovan, meditirao, divio se islamskoj arhitekturi i razmišljao. Potom se vratio u Beograd, a njegov sledeći put u Indiju bio je presudan za njegovo versko opredeljenje.

Ovi detalji su bili dovoljni da mediji proglase Numanovu biografiju "filmskom", ali neki delovi njegovog života su više od filma. To da je 1969. godine bilo dovoljno kupiti 300 dolara u Jugoslaviji da bi se bez ikakvih problema, autobusom i kombijem, preko Turske, Irana, Pakistana, Avganistana stiglo do Indije i Nepala, pokazuje mnogo toga. Na primer, da su Zapad i Istok pre skoro 50 godina bili mnogo bliži jedan drugom nego sada – danas o tom putu kopnom zbog ratova, otmica, atentata ne mogu da razmišljaju ni najveći avanturisti. To takođe pokazuje i koliko je ondašnja Jugoslavija bila bliska svetu, i zapadnom i istočnom. U moru mahom mladih Zapadnjaka koji su hrlili ka Aziji bilo je mnogo Jugoslovena koji su sa svojim zapadnim vršnjacima delili ista interesovanja, slušali istu muziku, čitali iste knjige (Jugosloveni su imali i jednu prednost – njima su od Evrope do Indije, i dalje ka istoku, sva vrata bila širom otvorena jer im ni za jednu državu nisu bile potrebne vize). Delili su i želju da na Istoku tragaju za „istinom", u veri, filozofiji, umetnosti.

U komentarima čitalaca u medijima na vesti o Abdulahu Numanu ima podrugljivih pitanja kako je to uspeo da pronađe tu istinu u islamu, i zlobnih priča o „konvertitima". Takvima je davno odgovor dao Seren Kjerkegor, koji je rekao da je vera uvek stvar pojedinca. A Numanov život je sjajno definisao onaj ko je kao komentar napisao: „Cool story, bro".


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine