22.5.2016. Toma umesto Tome Predsednički izbori imaju tu nezgodnu formu koja može da se pretvori u referendum za i protiv vlasti. Tako je i Vučić došao na vlast kada je Nikolić konačno pobedio Tadića. Biće tu zato oštre i prljave borbe pune iznenađenja i dimnih bombi u narednih godinu dana

piše: Andrej Ivanji

Polako se zaokružuju vanredni parlamentarni i redovni komunalni izbori. Aleksandar Vučić piše svoj ekspoze od sto strana i tajnovit, kakav voli da bude, nikako da nam saopšti imena ministara svoje treće vlade. Na to smo se već navikli: večitim odugovlačenjem on stvara veštačku tenziju, potvrđuje imidž čoveka koji ne donosi olako odluke, samo što u konkretnom slučaju širu javnost baš i ne zanima toliko sastav grupe novih poslušnika sa ministarskim titulama koji će do novih vanrednih izbora da životare u gazdinoj senci. Više pažnje od odabira postizbornih koalicionih partnera Srpske napredne stranke i raspodele ministarskih funkcija privlači šta se događa na beogradskim opštinama Stari grad i Vračar i ko se sve to pominje kao kandidat za predsedničke izbore na proleće naredne godine. Dotle, valjda, neće biti nikakvih novih izbora.

Na predsedničke izbore se fokusira, ili bi trebalo da se fokusira, i opozicija kojoj je zbog cenzuskog natezanja omogućeno da poražavajuće izborne rezultate predstavi kao pobedu. To će biti nova šansa za napad na apsoltnu dominaciju Srpske napredne stranke i apsolutnu vlast Aleksandra Vučića. Nije da je naročito verovatno da će se to desiti, ali ako misli nešto da uradi, opozocija, ili deo opozicije, morala bi da se u dogledno vreme usaglasi oko jednog kandidata koji će imati širu političku podršku.

Već sada se, međutim, naslućuje poprilična konfuzija i opštenarodna zabava tokom predsedničke izborne kampanje, ako je suditi po tome ko se sve pominje kao mogući kandidat ili kandidatkinja za šefa države. Srpska radikalna stranka već šalje u predsedničku bitku Vojislava Šešelja. A nagađe se da bi u igri mogli još da budu, ili su se već prijavili: večiti ministar Rasim Ljajić, neuništivi ministarsaki libero Ivica Dačić, estradni mag i otpadnik iz SNS-a Saša Mirković, zaštitnik građana Saša Janković, prvi čovek Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, pa Sanda Rašković Ivić, Čedomir Jovanović, Saša Radulović... Spominju se i Vuk Jeremić, u zavisnosti od toga kako bude prošao na krovu sveta, pa dosadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, to, međutim, samo ako dođe do nekog ozbiljnijeg razmimoilaženja između Vučića i sadašnjeg predsednika države Tomislava Nikolića. Ne sme se zaboraviti ni Boris Tadić, koji mora da sanja veliki Comeback. Biće tu, siguran sam, još iznenađenja.

Glavni i najizgledniji kandidat je sadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Na njegovoj strani su najveće iskustvo (kandidovao se neuspešno za predsednika Srbije 2003, 2004. i 2008, a za predsednika SR Jugoslavije 2000. godine). Prvi put će u predsedničku trku ući sa liderske pozicije i ako bude iza sebe imao Vučića i SNS biće apsolutni favorit. Postoji i teza da bi i sam Vučić mogao da se kandiduje po već viđenom scenariju iz Crne Gore, Rusije i Turske, ali to bi najverovatnije značilo da je došlo do ozbiljnog raskola unutar SNS-a, jer se Tomi osladilo da bude na čelu države, a ima on i svoje sledbenike u partiji koju je osnovao, pa šta ako čovek tu i tamo nešto neprimereno odvali, štrajkovao je on i glađu da bi dotle došao, mogao bi to opet da uradi, pa Vučić nek vidi šta će.

Predsenički izbori mogu da budu nezgodni za Vučića. U narednih godinu dana životni standard će i dalje da opada, moraće da dođe do toliko najavljenih masovnih otpuštanja, rašće nezadovoljstvo i sve većem broju ljudi će postati jasno da su obećane kule i gradovi baš to: kule i gradovi ni na nebu ni na zemlji i da nemaju mnogo veze sa stvarnim životom. Za razliku od parlamentarnih, drugi krug predsedničkih izbora po svojoj formi odgovara referendumu za i protiv vlasti, a to za vlast može da bude nezgodno. Prisetimo se šta se dogodilo kada je Toma konačno 2012. pobedio Tadića.

Ne bi me čudilo da se Vučić izvuče iz svega toga promenom ustava na neku foru, pa da se predsednik lepo bira u parlamentu gde on ima većinu.

Ako to ipak ne uradi, eto nama predsedničkih izbora na proleće. Ne prizivim, ne želim, bilo bi to poražavajeće za Srbiju, sačuvaj me bože od blasfemičkih crnih misli, ali da li možete da zamislite da u drugi krug uđu Nikolić i Šešelj? Njihovo sučeljavanje na televiziji? Kakav bi to rijeliti šou bio, kakvi crni Parovi, Farme, Velika braća i ostali bakrači!