Opet mi se desilo da na kućnom vremeplovu stisnem pogrešno dugme. Umesto 2016. godine, pojavila se 1993: Ratko Dmitrović, zapenušen i histeričan, pišući u štampanoj stvari po imenu „Argument". Ako vas zanima, ima to da se nađe po arhivama, možda (mada sumnjam) i na internetu – ako ih nije sramota, pa u to sumnjam. Taj Ratko Dmitrović pojaviće se staršnih devedesetih godina kao jedna od najglasnijih truba Velike Srbije, Srbstva Vaskolikog, kao zastupnik herojske Republike Srpske Krajine i ostalog. Taj njegov „Argument" bio je jako zabavno štivo – ko voli. Bilo je tu svega: u Naroda Nebeskog, i nečuvene vojne moći Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske; i svađanja sa razumnim ljudima koji su upozoravali da to sve nije baš tako; da je prosečna starost pešadijskog bataljona Srpske vojske Krajine preko 38 godina, a popunjenost oko 40 odsto i da tu sreće u ratu nema, niti može biti. Posle je tako i bilo, a Ratko Dmitrović i „Argument" bili su se posle 1995. i epohalnog debakla svojih uzdanica ućutali. Bolje bi im bilo da su se pokrili ušima i zavukli u mišju rupu (neka proste miševi).

Eto sada, odjednom, Ratka Dmitrovića, kao direktora i glavnog urednika Večernjih novosti. Nije da sam se nešto mnogo iznenadio: došli njegovi... Nije u tome problem. Problem je u tome što je on pomislio da se vratio natrag u 1993. A zašto i ne bi? Eto njegovih na vlasti: četnički vojvoda Toma je predsednik republike, gensek Šešeljev je premijer. Onda se Ratko Dmitrović vratio u prošlost: udri po „izdajnicima", „stranim špijunima", „kroatofilima" itd; kao da se iz 1993. godine makli nismo. Samo nam još fale Mila Štula, Vučelić (koji ima pametnija posla), Marko Keković, Milijana (koja se snašla), pokojni Vitas, smireni Milanović, skrajnuti Marković, Lenardica (koja se taktički povukla), Risto Đogo (opravdano odsutan) i još gomila istih takvih kao i oni, da sad ne gnjavim.

Došlo opet njihovo! Pa se Ratko Dmitrović, kao da je juče bila 1993, bacio na domaće izdajnike i „kroatofile", baš tamo gde je bio stao onomad. Alo, Ratko: prošlo je neko vreme! Taj NUNS na koji si navalio nikada nije odobravao ni tebi, a li ni njima (hrvatskim glavnim igračima) ništa od gadosti koje su radili i rade. Ovi tvoji, pak, slažu se s njima od početka u glavnoj stvari: svaki Srbin je četnik, a svaki Hrvat ustaša; tek tada ima sloge među njima i to smo videli mnogo puta.

Ima tu jedna dublja priča. Naime, NUNS, NDNV i još kojekakvi uobičajeni sumnjivci (usual suspects) na koje se Dmitrović narogušio, već jedno duže vreme na meti su Vučićevim udvoričkim medijima, Pinku i Informeru, ali i drugima. Za razliku od ovih modernih i postmodernih udvoričkih medija, čiji urednici vode računa o vremenima i modi, Dmitrović se – iz navike – uhvatio za stare, dobre i proverene metode. Pa, majka mu stara, prošlo je neko vreme od tada, trebalo bi da je Ratko to primetio. Molitve suprotive Hrvatom nisu više u modi! Eno se vojvoda Toma cmakao – triput! – sa Kolindom; eno se Vučić i Kramarko onako lepo slažu. Eno smo se uprpili od straha hoće li nas Hrvati saplesti na pobedonosnom putu u Evropsku uniju. Pa nije baš neki trenutak da jedimo braću Hrvate ovakvim blesavim detonacijama i optuživanjem normalnih i razumnih ljudi za „kroatofiliju" koja da je sad odjednom strašan zločin. Razbesneo se Dmitrović nad okolnošću da jedna naša koleginica piše za neki hrvatski portal, jer da taj portal finansira – između ostalih – i ministarstvo kulture Hrvatske. Nije se razbesneo nad okolnošću da Denis Kuljiš i gospođa mu uređuju i pišu za izvesni komercijalni, Vladin, magazin ovde, za velike pare, valjda zato što je Kuljiš naprasno postao obožavatelj Vučića. Ima, dakle, hrvatskih medija i novinara koji su no-no i ka-ka; a ima ih i koji nisu; itd.

Ukratko, blesavi ispad Ratka Dmitrovića vraća nas u 1993, ali to više nije u modi. Reč je o šovinističkom ispadu i krajnjoj gadosti – na šta smo do njega bili navikli još onda, ali nismo očekivali danas. To je kao i ova priča da je ujka Džordž Šoroš finansirao opoziciju Mili Dodiku, što je ispalo da je presna laž; a šta smo drugo od Informera i Pinka očekivali? Ni „kroatofilija", ni ujka Džordž Šoroš nisu više u modi, ali to još niko nije javio ni Ratku Dmitroviću, ni Di-Džeju, ni Željku Mitroviću. Ej: vremena prolaze!

Ne smetaju Ratku Dmitroviću NUNS, NDNV i ostali osumnjičeni zbog „kroatofilije"; smetaju mu jer ne vole Aleksandra Vučića „fizički i mentalno" (Zoran Babić); ali jadan Ratko ne ume da smisli ništa pametnije od „kroatofilije"; navikao čovek još onomad. Tako je nedavno olajavao izvesnu koleginicu iz Zagreba da „pije konjak", a žena konjak ne voli, znam dobro. Ajde, Ratko, obavesti se prvo, pa onda piši. Ovako se vraćamo na stalnu i neumrlu priču: ko nije četnik, taj je loš Srbin; ko nije ustaša, taj je nikakav Hrvat. A četnici i ustaše slažu se odlično. Smetaju im samo oni koji neće da budu ni četnici, ni ustaše, nego su nekako demokratski, čak jugonostalgično (što ne postoji) nastrojeni. „Kroatofili", glete kurca, ala si nas našao!


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine