10.4.2016. Vučić i Paraskeva Na ovim izborima nisu bitne ni brojke, ni partijski programi, ni Kosovo, ni Evropska unija, ni Rusija, sve se svodi na jedno pitanje: da li verujete u Aleksandra Vučića i njegovu ovozemaljsku misiju

piše: Andrej Ivanji

Većina ljudi veruje u nešto. Neki veruju u ljubav, neki veruju u boga, neki veruju da ima nešto tamo gore ili dole, a neki veruju u Vučića.

Ništa ne oslikava bolje suštinu ovih prevremenih parlamentarnih izbora koji će se održati 24. aprila, od „umetničkog dela" koje se pojavilo u Vladičinom Hanu, slike na kojoj su pored dominantnog Aleksandra Vučića sa izrazom sveca koji zrači blagost i čestitost, prikazani i Sveta Petka i dve fabričke hale. U pozadini se vide gradski most i Hram Svetog kneza Lazara i svih srpskih mučenika i velikomučenika. Poruka slika je posve jasna: s verom u Vučića, koji se žrtvuje sa srpski živalj, za nova radna mesta i bolje sutra.

Ova slika našla se nemarno ćušnuta na bini u Vladičinom Hanu na kojoj je premijer Srbije pre nekoliko dana blagosiljao otvaranje dve nove fabrike: turske „Teklas automotiv", u kojoj će 400 radnika proizvoditi delove za auto-industriju, i makedonske „Smelting", u kojoj će trinaest radnika raditi na izradi opreme za distribuciju struje. Vučić je rekao da će otvaranje novih radnih mesta "biti spas ne samo za Vladičin Han i za susednu Surdulicu, već i za Pčinjski okrug i celu Srbiju" i dodao: „Poslednjih trideset godina Vladičin Han bio je ostavljen na milost i nemilost, kao propalo mesto u kome nijedna fabrika nije radila i koje je za to vreme izgubilo 25 odsto svog stanovništva. Vladičin Han ponovo ustaje i ponovo postaje ne varošica, već grad u kome će ljudi da se zapošljavaju". Naravno da se stvar ne završava na ovih 413 novih radnih mesta, Vučić je najavio da će ove dve fabrike zaposliti još hiljadu radnika, samo da im krene.

Sve bi to spadalo u business as usual politačara na vlasti u predizbornoj kampanji, da tu nije bila ta slika, čini se ulje na platnu, nazovimo je „Svetac i fabrike". Nije stvar u tome što je neko iz iskrenih ili poltronskih pobuda to naslikao i što je to neko stavio na binu na kojoj su govorili Vučić i predstavnici stranih investitora, već što se Vučić od kako je pre četiri godine došao na vlast iz petnih žila trudi da ga Srbija baš tako vidi: kao brižnog, požrtvovanog Prvog potpredsednika vlade pa potom i Predsednika vlade, koji bdi, da bi častan svet mogao da spava, koji ubija aždahe koje prete Srbiji.

Na ovim izborima nisu bitne ni brojke, ni partijski programi, ni Kosovo, ni Evropska unija, ni Rusija, sve se svodi na jedno pitanje: da li verujete u Aleksandra Vučića i njegovu ovozemaljsku misiju?

Sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja, pedesetak odsto onih, koji veruju u smisao demokratskih izbora, veruju u Vučića. Ostalih šesnaest izbornih lista predvode statisti u koje malo ko veruje, pa čak ni mnogi od onih, koji će ipak da glasaju za njih, samo da bi naprednjačkom Svecu koliko toliko smanjili političku moć. Meni se čini, da se Vučiću i njegovim apostolima čini, da će oni to da urade iz čiste pakosti. Otuda taj pravednički bes, koji se tu i tamo, u većoj ili manjoj meri, obruši na neveru.