Vreme
11.3.2016.

Novi testament Slobodana Miloševića

Upodobljavanje „kulture sećanja" i od kog trenutka počinje istorija
Autor
piše:
Dragoljub
Žarković

Godišnjice, pa još okrugle, zgodna su prilika da se obnovi sećanje. Tako je i ovih dana sa obeležavanjem desetogodišnjice smrti Slobodana Miloševića, vladaoca našim životima u nepodnošljivo dugom nizu godina.

Pun sam razumevanja za tradicionalni pijetet prema mrtvima i kad su bili manje istaknuti u javnim poslovima, ali mic po mic, godišnjica po godišnjica, eto ti rehabilitacije ovog „sve samo ne običnog čoveka" kako ga opisuje Emir Kusturica u dnevnom listu „Politika", čini mi se nekoj vrsti odjave serijala o Slobodanu Miloševiću.

Po tom tekstu, Milošević i svi mi sa njim, žrtve smo „stanja u svijetu" koje ni njemu ni nama nije išlo na ruku.

Nepravnost, eventualna, nekih postupaka oko izručenja pokreće zanimljiv mehanizam. Istorija Miloševića i nas pod njegovom vlašću, kao da počinje od izručenja sudu u Hagu a pre toga kao da nije bilo ničega na šta bi se trebalo podsetiti.

Tako mu Milošević danas dođe kao neki adut u rasplamsalim polemikama o biblijskoj temi: odnos velikih prema malima. A mali su, po pravilu, nevini, janjci božiji, siroti rabi okrutnog sveta.

Okolnost da su u toj borbi i neki drugi najebali, izgubivši život, imanja pa i domovinu, postaje tek podtekst glavnoj temi, temi dana: kako je Slobodan Milošević izručen Hagu i pod kakvim okolnostima je umru u zatvoru u Ševeningenu.

Stasavaju mlade generacije, s ovim izborima pravo glasa su stekli i ljudi koji nisu osetili prirodu tog režima, a ozbiljno se radi na promeni njihove percepcije savremene istorije.

Moglo bi se na bezbroj načina ta teza ilustrovati, ali teško da ima kraće i jezgrovitije ilustracije od odgovora Milutina Mrkonjića na jedno pitanje u intervjuu za dnevni list „Danas", posvećenog, inače, desetogodišnjici Miloševićeve smrti.

Nataša Kandić kaže da i dalje veruje da je Milošević krivac za etnička čišćenja, ali da mnoge stvari ni u Hagu nisu rasvetljene.

- Da li osim vas ima još nekoga kome je važno šta kaže ta Nataša Kandić?

Eto, ja baš o tome pišem.