Afera Loto:
Đuka i tajna okrnjene kuglice

Nedavni incident prilikom izvlačenja kombinacije brojeva u igri na sreću Loto ponovo je u orbitu izbacio stručnjaka vladajuće stranke za igre na sreću. Ovoga puta "stvar" je ozbiljnija

Prošlo je skoro mesec dana od kada je javnost Srbije bila "šokirana" incidentom koji se dogodio uživo prilikom izvlačenja brojeva u redovnom kolu igre na sreću Loto, koju organizuje Državna lutrija Srbije, a da i dalje ne znamo da li je ili nije bilo nameštanja.

Posle dvonedeljnog bombardovanja javnosti o tome kako će sve biti istraženo, a eventualni krivci biti pohapšeni i kažnjeni, "stvar je legla" i delimično se ustalasala ponovo kada je tabloid "Kurir" prošle nedelje objavio na naslovnoj strani ekskluzivne snimke na kojima je prikazan poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović Đuka, 36 godina, kako usred noći nešto sa nekim ljudima radi u zgradi DLS-a, u leto 2013. godine. Pre toga je premijer Aleksandar Vučić izjavio da je slučaj za njega zatvoren i da se tu nema više šta da govori, ali je pojavljivanje Đuke, jednog od amblema SNS-a, dalo dodatnu vrednost priči o nameštanju u Lutriji.

NOĆNI MOLER: Poslanik Đuka je hladnokrvno reagovao na optužbe "Kurira" da je radio neke neprilične stvari u noćnom upadu u DLS, u vreme kada je formalno vodio ovu firmu u svojstvu predsednika Skupštine DLS-a, i izjavio je da je išao tamo da kreči i da je to sve.

Međutim, njegove aktivnosti su uvek bile medijski snažno istaknute, pa se i u ovom slučaju javio interes javnosti da sazna više o tome šta zapravo rade Vučićevi kadrovi na poslovima upravljanja javnim novcem. Pored toga, Đuka je u javnosti bio prepoznat kao jedan od glasova samog Vučića, odnosno prepoznat kao čovek koji javno govori i piše ono što premijer ipak ne govori, a tiče se raznih stvari: od "slučaja ombudsman", preko "slučaja Tamnava", pitanja ulaska u NATO, EU, kako rešiti problem navijača…

Đuka ni ovoga puta nije izneverio jer je priču pomerio u polje na kome se najbolje snalazi objašnjavajući najpre da nameštanja nema, da je sve bilo slučajno, ali da u Lutriji postoje problemi koje su izazvale "druge strukture" i hrvatska kompanija Nirvana, od koje je prvobitno bio nabavljen softver za rad celog sistema Lutrije. Tako je potencijalna priča o krađi i nameštaljkama dobila obrise trilera, koji je dodatno pojačan tvrdnjom da je Vojsci Srbije ponuđeno da održava softver preko njenog instituta.

Počelo je tako što su milioni gledalaca koji svake nedelje prate ovu igru i nadaju se da će baš njihova kombinacija biti prava svedočili kako se na ekranu prvo pojavio broj, a tek potom i kuglica sa izabranim brojem 21. Ova "nelogičnost" podigla je izvesnu tenziju u javnosti naviknutoj na senzacije svake vrste, pa se odmah podigla "kuka i motika" zahtevajući razjašnjenje koje je moglo da ide samo u jednom pravcu: da se vidi ko to krade narodne pare i da se ti neki ili taj neki uhapsi.

Na tom talasu nezadovoljstva plivala je i Vlada Srbije iz koje je stiglo da će odmah biti sprovedena istraga, da će se napraviti veštačenja, da će zaposleni u DLS-u ići na poligraf, a ako treba poligrafskom ispitivanju biće podvrgnuti i bubanj i same kuglice.

Ubrzo smo čuli od ljudi koji vode DLS da nameštaljke niti je bilo niti je moguće izvesti, već da je reč o tehničkom propustu i pukoj slučajnosti da "neki tamo" operater slučajno objavi broj a da se taj broj potom pojavi kao izvučen.

"Tajna kuglice sa brojem 21" postala je državna tema i posle nekoliko dana pala je prva glava: direktor Lutrije je podneo ostavku, kao "moralni čin", podneo je ostavku lično premijeru Vučiću, kako je bilo saopšteno, a na njegovo mesto je ekspresno postavljen novi čovek, bez konkursa, razume se.

Tako se produžila priča o "problemima sa Lutrijom Srbije" koja traje od momenta kada je SNS preuzeo vlast u Srbiji 2012. godine, a glavni promoter te priče bio je upravo Vladimir Đukanović, za koga smo tad saznali da je ekspert u oblasti igara na sreću pa samim tim i veoma pozvan da govori o svim aspektima rada DLS-a.

VITLANJE MAČEM PRAVDE: Loto je igra koja je svuda neka vrsta državnog monopola u oblasti kocke kojim se obezbeđuju prihodi za različite važne stvari u društvu: za podršku projektima u kulturi, sportu, obrazovanju, umetnosti, u oblasti socijalne zaštite. Država legalizuje kockanje, polovinu prihoda vraća za pomenute namene, a polovinu troši na isplatu dobitaka. Zato je važno imati dobru kontrolu da se ne bi dešavale pronevere jer su igre na sreću uvek povezane sa velikim gotovinskim uplatama. Od 2005. godine i novog zakona kojim je uređeno tržište igara na sreću, DLS nije bila predmet velikih afera, ali i nije bilo do kraja jasno da li se novac koji je prikupljen od uplata troši na zakonom propisan način. Možda nismo znali "gde idu pare", ali smo bili bombardovani reklamama, i u medijima i na bilbordima.

Znajući sve ovo i sumnjajući da je prethodna garnitura na vlasti koristila DLS kao mašinu za pranje novca i finansiranje stranačkih aktivnosti, "mač pravde" SNS-a koji se nalazio u rukama Đuke bio je odmah usmeren na ovo preduzeće u vlasništvu države. Mesecima je po tabloidu "Informeru" objavljivano koliko je bivša direktorka lutrije Tijana Anđelić "pokarala para", šta je radila sa tim novcem, koga je sve plaćala, kako su na poslovima marketinških usluga "žuti krali pare", a išlo se i dotle da se nagađa ko je "pravi" otac njenog deteta.

Kao što već znamo, kada SNS krene u kampanju, "nebo je granica", pa smo tome prisustvovali i u "slučaju" DLS-a. Đukanović se pojavio kao najobrazovaniji i najpozvaniji iz vladajuće koalicije da reši probleme u lutriji, on je bio kao neki ministar za kocku. Iz tog perioda, pored optužbi da je DS uzimao novac DLS-a za sebe, išla je i priča o tome da je jedno kolo u maju 2012. godine namešteno i danima se govorilo o tome kako su to raniji rukovodioci uradili.

Za to vreme, dok je u tabloidima išla kampanja, Đuka je bio na zadatku da sredi stvari u tom važnom sektoru sa pozicije predsednika Skupštine DLS-a. Referenca su mu bili raniji poslovi kojima se u životu bavio i koji su imali veze sa igrama na sreću: radio je kao pravni savetnik u privatnim kladionicama Mocart i Meridijan. Ova njegova strana karijere nije bila poznata široj javnosti u kojoj je on ordinirao više kao novinar, komentator i stranački aktivista. Novinarsku karijeru počeo je na Fokus radiju i u dnevnom listu "Pravda", koji su bili pod snažnim uticajem Srpske radikalne stranke, čiji je član bio od svog punoletstva, kako je više puta govorio. Posle radijskog kaljenja, u trenucima kada su Vučić i Nikolić usmerili brod srpskih radikala od Rusije i Iraka ka Evropskoj uniji, Đuka je postao i TV voditelj na kablovskoj TV Kopernikus. Njegov jutarnji šou "Na kafi sa Đukom" stekao je status kultnog, što zbog načina na koji Đuka vodi taj program, a vodi ga prema svom osećaju, a ne prema pripremljenoj matrici, kao i zbog gostiju.

U svom programu uvek ima deo u kome se bavi analizom neke važne teme, uključuje gledaoce sa kojima često otvoreno polemiše i uvek ima nekog gosta. To je neka vrsta dnevnog "Utiska nedelje", koji je ukinut, ali je zauvek postao standard za razne ljude koji su probali da se okušaju na televiziji.

Pored televizije, Đuka piše za tabloid "Afera" i internet portal Novi Standard. Do prošle godine bio je i član Republičke izborne komisije.

JEDAN ČOVEK, DVE PRIČE: Kada je postao broj jedan u Lutriji, Đuka je imao dovoljno vremena da ispita i istraži sve nepravilnosti i zloupotrebe u poslovanju ove državne firme i da realizuje nešto od onoga što je obećavao. Međutim, osim produkcije afera za tabloide ništa se nije dogodilo. Lutrija je 2012. godinu završila sa gubitkom, što su SNS često isticali kao dokaz nesposobnosti i sklonosti za krađom DS-a, ali i sa potraživanjima od Štampa sistema koja su otprilike u visini gubitka.

U 2013. godini u kojoj je Đuka preuzeo kormilo Lutrija je istupila sa tržišta internet klađenja koje je u velikoj ekspanziji i na neki način taj segment igara na sreću prepustila raznim drugim domaćim i stranim kompanijama. Dve godine kasnije, sa pozicije TV prezentera i komentatora, Đuka govori kako je Loto igra u izumiranju, kako to igraju sredovečni, dok su internet klađenja budućnost i nešto u šta je potrebno ulagati. Zašto je on, kada je bio na čelu Lutrije, podržao da se tržište koje je najbrže rastuće prepusti drugim kompanijama, ostaće kao otvoreno pitanje.

Nije Đukanović samo na tom polju promenio stanovište: danas kada je Lutrija pod upravom njegove partije, on insistira na tome da je loto nemoguće namestiti, a pre samo dve godine je insistirao da su oni koji su vodili državu i Lutriju namestili jedno kolo. Takođe, Đukanović sada tvrdi da u organizovanju lotoa nema velike zarade i da je mit priča o milionima koji mogu da ostanu Lutriji kao dobit. Očevidno je njegov ulazak u sistem lutrije značio mogućnost za njega da se bliže upozna sa načinom rada ove firme i da stekne nove uvide koji su mu korigovali stavove.

Kao čovek koji voli da u mnogim stvarima vidi prisustvo stranog faktora, Đuka ni u slučaju poslednje afere nije odbacio mogućnost da je sve zapravo zakuvano sa strane i od strane "struktura spolja" koje kroz kontrolu softvera i naplaćivanjem njegovog unapređivanja i održavanja žele da uzmu od Srbije novac koji može da ostane ovde.

Zbog toga je insistirao da Vojno-tehnološki institut Vojske Srbije izradi novi softver za potrebe Lutrije i njenog kompletnog poslovanja, ali nije razjasnio šta se sa tim do kraja desilo. U međuvremenu je ugovor sa hrvatskom firmom raskinut 2013. godine, pa nije objašnjeno ko zapravo danas održava informacioni sistem na kome radi Lutrija. Ova ideja uključivanja Vojske Srbije u poslove Državne lutrije Srbije nije bez osnova i soli, samo nije objavljeno kada je i gde takva odluka doneta. S druge strane, razumljivo je da postoji interesovanje raznih kompanija koje se bave razvojem informacionih sistema da dobiju posao kod Lutrije, jer je unosan i zahteva prefinjena rešenja obrade i zaštite podataka. Lutrija ima terminale širom Srbije koji se ne nalaze u njenim objektima, a koji bi morali da budu umreženi i besprekorno zaštićeni, jer od toga zavisi ne samo bezbednost dobitnika nego i kontrola uplata koje se sprovode. Dalje, taj sistem mora da bude kontrolisan u centru Lutrije, a mora postojati i poseban sistem kojim se upravlja u postupku samog izvlačenja kuglica sa brojevima u igri loto.

SIMBOL DRUGOG ODELA: Da su u sve umešale prste i tajne službe, pokazao je i snimak koji je "Kurir" objavio, a koji je iz leta 2013. godine, na kome se vidi Đuka sa još nekim likovima kako u gluvo doba noći ulazi i izlazi iz zgrade Lutrije, nosi neke torbe. Đukanović je potvrdio autentičnost snimaka, ali nije želeo da se izjašnjava o tome ko je i zbog čega "to pustio" kao i šta je on tamo radio usred noći. Ove fotografije i snimak samo su nastavak priče od pre dve godine kada se pojavila informacija u tabloidima da je Đuka instalirao prislušne uređaje u prostorije DLS-a, valjda kao meru obezbeđenja ili praćenja nekih ljudi za koje je mogao da sumnja da nanose štetu firmi. Ni tada kao ni danas ne postoji potvrda da se takva stvar dogodila, da je jedan "rukovodilac" zapravo instalirao uređaje kojima bi pratio i nadgledao rad ljudi u firmi kojom upravlja. Javnost koja je već oguglala na ovakve priče ne može ni da reaguje, jer i tako svi veruju da se sve prati i sluša, da su službe svemoguće, pa je još jedan dokaz o tome nevažan.

S druge strane, važno je videti kada su se slike i snimci pojavili u javnosti: Đuka je poznat po tome što u svojim nastupima na televiziji i u tekstovima koje objavljuje, govori više na način starih radikala nego novopečenih naprednjaka i u tom smislu je više puta markirao "Kurir" i "Blic" kao medije koji, em što su pod upravama stranih agentura, em što kopaju raku Vučiću, a on to ne stiže ni da vidi.

Đukanović veruje da je taktika ovih tabloida da najpre satru sve oko Vučića, da produkcijom afera u kojima su umešani ljudi bliski Vučiću u javnosti se stvori utisak da su "svi isti", "da i ova vlada krade", a onda, kada se to jednom desi, lako će biti moguće da se upre prstom u Vučića i kaže: ako su svi oko tebe lopovi i sam si lopov. Đukanović raskrinkava ovu strategiju i ne libi se da o tome otvoreno govori i piše. Ovo je izgledalo kao mala opomena za njega da "spusti loptu" i on se povodom "afere Loto" i upada u Lutriju nije dalje oglašavao.

Kao i u ranijim slučajevima, na primer napada na ombudsmana Sašu Jankovića u proleće 2015, Đukanović je voleo da prvi istupi, da prvi "baci kamen", da prvi ne prećuti, a sve pod izgovorom da su ih građani i birali da ih brane od štetočina i lopova. Iako je od trenutka kada je ušao u "visoku politiku" imao prilike da malo više putuje po zemljama Evropske unije i da bude, na primer, gost u NATO centru u Briselu, Đuka je i dalje ostao sumnjičav prema namerama "Zapada" i čini se da je i dalje ostao iskreni zaljubljenik u priču o "Rusiji kao srpskoj majci".

Zato je početkom 2015. godine išao kao posmatrač na izbore u otcepljenom delu Ukrajine objašnjavajući da to nije radio kao poslanik vladajuće stranke, nego kao čovek. On uspeva da sačuva originalnu ideološku crtu "srpskih radikala" čak i u uslovima napadne eurofilije naprednjaka (ovde se misli na EU ne na evro) i da se kao takav izbori za značajan prostor u javnosti. On je postao simbol ljudi koji su pristali da uđu u drugo odelo zbog dolaska na vlast, ali kao da sa vlasti vide da stvari nisu baš onakve kakve su izgledale iz ugla opozicionara i da je mnogo lakše obećavati nego nešto zaista nabolje promeniti.

RAKA, BIDŽA I – ĐUKA: Njegovo prisustvo u javnosti i osobeni nastupi u skupštini Srbije, kao i spremnost da javno kritikuje ljude iz Vučićevog okruženja (ali njega nikada, baš kao tabloidi koje optužuje za zaveru), izgledaju kao kompenzacija za oduzeto pravo na onu ideologiju koja ga je uvela u politiku i koja je zapisana u hiljadama stranica knjiga Vojislava Šešelja. Dolazak na vlast dao mu je dodatnu slobodu, mogućnost da vidi kako žive ovi što vladaju, ali ni sam, čini se, ne zna šta sa tom slobodom da radi jer kao da mu izgleda da o mnogim stvarima ne može da odluči i mnoge stvari ne može da promeni iako žarko želi.

Tako je bilo sa pokušajem da se smeni ombudsman Janković, gde je njegov institucionalni pokušaj bio ignorisan od strane partijskih kolega koje su, čini se, ispravno razumele da Jankovića treba oblatiti i diskreditovati, a da sama pozicija i institucija nisu važne. U tom smislu, Đuka je neka vrsta političkog otpadnika koji ima neko mesto zahvaljujući danima u kojima su se zajedno slavili rođendani Ratka Mladića, ali da je njegova perspektiva veoma neizvesna. On je u parlamentu neka vrsta "Rake i Bidže", legendarnih poslanika SPS-a iz devedesetih, koji su služili "da krljaju" u političkoj utakmici, a u javnosti kao nosilac zamišljene SNS "Spomenice 2012. sa posebnim zaslugama za narod" koji može da govori šta želi, ali to nema nekog značajnog uticaja.

Taj njegov govor bez značenja je mesto na kome se on susreće sa drugim ljudima koji su nezadovoljni sadašnjim životom u Srbiji i koji traže način da artikulišu svoje nezadovoljstvo. Nevolja je u tome što će Đuka za njih uvek ostati "onaj sa Fokusa" sa kojim je zapravo nepristojno da se razgovara, jer on valjda nije "taj nivo".

A "nivo" je ono što njega, iako je stari radikal i od početka uz Vučića i Nikolića, drži dalje od mesta na kojima se donose odluke i pretvara u klovna jedne istrošene ideologije. A dobar je čovek i veliki navijač Crvene zvezde.

Slobodan Georgijev