fotografije: m. milenković
BARA VENECIJA: Mesto gde će se, možda, graditi prve dve kule

Divlja gradnja >

Sećate li se "Beograda na vodi"

"Svakome je jasno da od one eruptivne priče munjevitog pokretanja cele Srbije – nema ništa", kaže za "Vreme" Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. "Sećate li se priča o dizanju čitavog građevinarstva, uslužnih delatnosti, razvoja saobraćajne mreže, bulažnjenja o ‘Rakovici na vodi’ i sličnih terciranja? Zazirem da je ovo trenutak kada se promalja srednja varijanta ‘Beograda na vodi’ o kojoj sam odavno govorio – da se ponešto možda i sagradi, onda sve stane, a nama ostane poneka urbana nakaza"

Još uvek se ne može reći da se "Beograd na vodi" ne gradi. Naprotiv, radnici i mašine "firme od poverenja" punom parom ulepšavaju Hercegovačku ulicu, završavaju parking iza posećenog kafića "Sava Nova" i dižu zid prema Savi… Problem je što za nijednu od tih radnji – nemaju dozvolu.

Kao da o tome nije obavešten, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je pre nekoliko dana proglasio još jedan istorijski trenutak u istorijskom projektu, najavivši izgradnju prvih stambenih kula "Beograda na vodi". Osim toga, u poslednja dva meseca desilo se još nekoliko bitnih stvari: arapska kompanija "Igl Hils" je uplatom od 22.000 evra postala većinski vlasnik preduzeća "Beograd na vodi" d.o.o.; proglašen je završetak radova na raščišćavanju terena za tzv. prvu fazu izgradnje "Beograda na vodi"; Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije izdalo lokacijske uslove za rekonstrukciju obaloutvrde na Savi; još uvek nije objavljen ugovor između Vlade Srbije i privatne arapske kompanije koji je potpisan 26. aprila ove godine.

Grubu ocenu ovog grubog spiska aktuelnosti dao je Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije: "‘Beograd na vodi’ je toliko najavljivan da se sada u javnosti sarma mora stalno podgrevati, bez obzira da li ima kandidata koji će je pokusati. Rikverc vožnja u politici nije dopuštena jer se, čak i u lažima prebogatoj Srbiji, odmah boduje kao prevara spram obećavanog, a izbori dolaze. Svakome je jasno da od one eruptivne priče munjevitog pokretanja cele Srbije – nema ništa. Sećate li se priča o dizanju čitavog građevinarstva, uslužnih delatnosti, razvoja saobraćajne mreže, bulažnjenja o ‘Rakovici na vodi’ i sličnih terciranja? Zazirem da je ovo trenutak kada se promalja srednja varijanta ‘Beograda na vodi’ o kojoj sam odavno govorio – da se ponešto možda i sagradi, onda sve stane, a nama ostane poneka urbana nakaza."

VLASNIČKO PRESTRUKTURIRANJE: Kako je Agencija za privredne registre Republike Srbije objavila na svom sajtu, 28. jula izmenjena je vlasnička struktura firme "Beograd na vodi" d.o.o. Uplatom od 22.000 evra (2,64 miliona dinara), kompanija "Belgrade waterfront capital investment" (BWCI) iz Abu Dabija (inače u vlasništvu kompanije Igl Hils) postala je vlasnik 68 odsto nosećeg preduzeća za izgradnju megalomskog projekta u Beogradu; Republika Srbija sada poseduje 32 odsto tog preduzeća.

Ova promena vlasničke strukture je najavljena još 26. aprilu ove godine, kada je potpisan ugovor između predstavnika Vlade Srbije i kompanije "Igl Hils" (vidi "Vreme" br. 1269).

Na listu papira koji je tada podeljen novinarima nalazili su se "najvažniji elementi" krucijalnog ugovora o izgradnji "Beograda na vodi". Podsećanja radi, taj papir je raspršio mnoga obećanja srpskih političara koji su "Beograd na vodi" najavljivali kao arapsku investiciju od "tri do četiri milijarde evra" koja će podići kompletnu privredu Srbije i dovesti je u vrh svega u Evropi i svetu. Na tom papiru je pisalo: "Igl Hils će obezbediti 300 miliona evra i to 150 miliona u formi kapitala (equity) i 150 miliona zajma u formi pozajmice osnivača (shareholders loan)." Pomenuto je i dodatnih 130 miliona evra zajma za preseljenje železničkih objekata iz Savskog amfiteatra (90 miliona) i za završetak procesa eksproprijacije (40 miliona).

Osim toga, pisalo je i da će zemljište stranom investitoru biti dato u zakup od 99 godina.

SRUŠENO SVE: "Ovo je istorijski trenutak, jer su se stekli formalni uslovi za početak realizacije prve faze projekta ‘Beograd na vodi’. Mi smo apsolutno u dinamici da negde oko 20, 25. septembra postavimo kamen temeljac za ove dve stambene kule", rekao je nekolicini okupljenih novinara Siniša Mali 12. avgusta dok je iza njega bager rušio zidine kuće po avgustovskoj vrućini.

Javna tajna je da je projekat za dve pomenute kule uradila domaća kompanija "Mašinoprojekt". Nacrti su navodno bili gotovi još krajem prošle godine. To su one zgrade za koje su cinici i dokoni "izražavali interesovanje", a onda se gradonačelnik Mali hvalio kako ima na hiljade zainteresovanih kupaca stanova u još neizgrađenom "Beogradu na vodi".

"Ono što se od kula moglo videti u javnosti arhitektonski je delovalo kao traljav, vrlo traljav domet", kaže za "Vreme" Bojan Kovačević i dodaje: "Tipološki, morfološki, to su neke genetski modifikovane kuće, tako da ih nazovem, izgubljene u prevodu na naš, beogradski prostor i navike. Beograd na karti je mnogima, pa i meni, nalik ptici s ivicama krila duž Save i Dunava, na istok od ušća. Ako dobije te dve kule, mogao bi da liči na nosoroga."

Pričajući po žegi pred novinarima, Siniša Mali je tog "istorijskog" dana podsetio da je rušenje prvih zgrada na tom prostoru počelo 1. avgusta prošle godine i da su srušene ukupno 233 zgrade, da su raseljene 94 porodice, da je uklonjeno 15 kilometara pruge i 54 potopljena plovila iz Save. Na ta nabrajanja niko nije postavio potpitanje, a ima ih.

POGLEDI: Zid na savskoj obali;...

"Pravni osnov po kome su te porodice raseljene je ‘Program uređivanja i davanja u zakup gradskog građevinskog zemljišta’, što je pravna besmislica", kaže Ksenija Radovanović iz pokreta "Ne da(vi)mo Beograd". "Osim toga, raseljeni su u novembru 2014, pola godine pre donošenja lex specialisa koji je tu eksproprijaciju, da kažem, legalizovao. I još: ljudi su nam pričali da je tu bilo i ucena i malverzacija sa procenama vrednosti, sa cenama kvadrata, itd. Najveći je problem što će većina tih ljudi za tri ili pet godina biti beskućnici."

Gradonačelnik Mali je još nabrajao: planirano je proširenje tramvajskog mosta (Most Miladina Zarića) za još dve saobraćajne trake, radi se na projektu tunela koji treba od mosta da izađe na Bulevar despota Stefana, paralelno sa raščišćavanjem terena rekonstruiše se i Hercegovačka ulica (biće završena početkom septembra), kao i da se radi rekonstrukcija obaloutvrde u dužini od 250 metara što će biti završeno oko 20. septembra.

...negrađevinska tabla na, možda, budućoj promenadi

BEZ DOZVOLA: Obaloutvrda je nasip na kome su se doskora nalazili šetalište i biciklistička staza. U julu je međutim počela izgradnja tzv. savske promenade (vidi "Vreme" broj 1279) koja za cilj ima promenu izgleda sadašnje obale. Za razliku od ostalog zemljišta, obaloutvrde štite grad od poplava i da bi se njihov izgled menjao, kao što se to projektom "Beograd na vodi" planira, potrebna su posebna odobrenja. Na iznenađenje većine upućenih, nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbilo je da izda potrebna odobrenja.

Ksenija Radovanović objašnjava šta se desilo: "Firma ‘Beograd na vodi’ je u aprilu ove godine tražila lokacijske uslove za izgradnju dveju kula i za rekonstrukciju obaloutvrda na Savi. Oba zahteva su odbijena s identičnim objašnjenjem: planirani objekti će uticati na obalu reke koja je pod posebnim režimom zaštite. Međutim, posle nekog vremena, dve kule ipak dobijaju lokacijske uslove i to bez ikakvog objašnjenja, a zahtev za obaloutvrdu je još jednom odbijen krajem juna."

U Gradskoj upravi, sa druge strane, rekli su medijima da je problem "tehničke prirode": "Preduzeće ‘Beograd na vodi’ radi na usklađivanju idejnog rešenja sa pravilnikom o načinu izrade i sadržine tehničke dokumentacije. Kada se to završi, što se očekuje do kraja septembra, sa novim idejnim rešenjem predaće se zahtev Ministarstvu na razmatranje." Međutim, ne čeka se ništa. Uveliko se zida zid prema vodi.

Inače, prema Zakonu o planiranju i izgradnji (član 53a), lokacijski uslovi su "javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije" kao i (član 55): "Lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje." Dakle, to je jedan od papira u nizu koji su potrebni da bi se dobila građevinska dozvola za legalnu gradnju objekta na teritoriji Srbije.

Osim toga i po dosadašnjem pravilu, nigde nema zakonski obavezne građevinske table. "Na dan kada smo organizovali protest zbog zatvaranja biciklističke staze, nekoliko radnika je na obalu donelo tablu na kojoj se nalaze crtež, ilustracija i neka neadekvatna objašnjenja", govori dalje Ksenija Radovanović iz pokreta "Ne da(vi)mo Beograd". "To nije zakonom propisana građevinska tabla koja mora da sadrži ime investitora, broj dozvole, rokove izgradnje. Objašnjenje je jednostavno – građevinska dozvola ne postoji tako da ne mogu da napišu njen broj. U isto vreme, na tom mestu postoje tri gradilišta: promenada, parking iz kafića ‘Sava Nova’ i jedan ograđeni prostor gde se nalaze kontejneri za radnike. To su praktično tri različita projekta i treba da postoje tri table i tri građevinske table. Ne postoji nijedna."

Bojan Kovačević zaključuje: "Vrlo je moguće da su ti radovi tamo pozorište koje treba da predstavi da se sve radi po planu, nema zastajkivanja. Uostalom, verujte da se to najbolje proverava tako što se ustanovi da li se redovno plaćaju obavljene pozicije na terenu. Iza tih i takvih ‘Obala u magli’, kako je kod nas preveden čuveni film sa Žanom Gabenom, obično ostaju dugovi i neisplaćena potraživanja. Kafe na obali je sam za sebe komičan doseg celog ‘Beograda na vodi’, neka vrsta majstorskog autogola pod prečku. Sačekajmo gradske izbore pa ćemo videti ko čime vodi kampanju za šta."

TAJNA TAJNOG UGOVORA: Cele ove zbrke možda ne bi bilo da je ugovor o izgradnji "Beograda na vodi" dostupan javnosti. Gradonačelnik Mali je na dan potpisivanja ugovora, pre skoro četiri meseca dakle, obećao da će biti objavljen nakon što državna Komisija za zaštitu konkurencije dâ svoje mišljenje o ugovoru. Iako to mišljenje nema nikakve zakonske konsekvence po objavljivanje ugovora, javnost je strpljivo čekala mišljenje Komisije, a u njemu se, na četiri A4 stranice, objašnjava da javnost ne sme da sazna pojedinosti o investitoru jer se na taj način štite interesi stranog partnera. O interesima Republike Srbije nije bilo mnogo reči...

U zaključku druge državne komisije – za kontrolu državne pomoći – u čijoj nadležnosti inače nije objavljivanje ugovora, stoji da je ovaj pravni akt potpisan između četiri strane: Vlade Republike Srbije, preduzeća "Beograd na vodi" d.o.o., BWCI i firme iz UAE pod nazivom "Al Maabar International Capital Investmen LLC". Iz zaključka Komisije za kontrolu državne pomoći još se saznaje da onaj papir podeljen novinarima na dan potpisivanja ugovora sadrži možda i prikrivene neistine. "Po privođenju zakupljenog zemljišta nameni JV Društvo (‘Beograd na vodi’ d.o.o. – prim. novin.) u skladu sa JV Ugovorom (krucijalni ugovor potpisan 26. aprila – prim. novinara), ima pravo da konvertuje zakup zemljišta u pravo svojine", piše u zaključku Komisije.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Ukinuti pravno dejstvo tajnih ugovora

"Moj utisak je da kod političara u Srbiji, kako godine prolaze, marketing ima sve važniju ulogu. Obećanja da će ugovor o ‘Beogradu na vodi’ biti objavljen je verovatno bio posledica procena da je to nešto što ljudi žele da čuju, da će sve biti javno, da neće biti velike štete ni ako se ugovor ne objavi", kaže za "Vreme" Nemanja Nenadić iz Transparentonosti Srbija.

"Zakonski, obaveza objavljivanja takvog ugovora unapred ne postoji, već samo obaveza da se on dostavi kada ga neko zatraži. Siguran sam da je takvih zahteva već bilo, tako da treba insistirati na tome da se obaveze ispune.

Pored toga, mislim da bi trebalo uvesti i dodatno pravilo – da ugovor kojim se raspolaže javnom imovinom ne može ni da proizvodi pravno dejstvo ako je tajan, osim u nekim izuzetnim slučajevima (npr. prodaja imovine koja je i inače u ‘poverljivom režimu’).

Nasuprot tome, mi u Srbiji imamo i neke nove vidove skrivanja ugovora – gde se državni organi obraćaju Komisiji za zaštitu konkurencije da odredi tajnost ugovora. Komisija to učini, tumačeći da takav zaključak o tajnosti obavezuje njih, a onda državni organi tumače kao da ta obaveza važi za sva treća lica", kaže Nenadić.

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine