---

 

Cipras je rekao «ne»

 

Grci 5. jula glasali na referendumu o evropskom paketu - 61,3 odsto glasača glasalo "ne", 38,7 odsto glasalo "da" MMF: Grčki dug neodrživ Ciprasova nova ponuda; "Mental waterboarding u Briselu... Onda su ministri počeli da tvituju: "Agreement" (sporazum) ili kako je to rekao Donald Tusk: "'Greek-ment', a ne 'Grexit'"...

Uprkos osećanju poniženja grčki parlament posle ponoći 15/16. 7. usvojio nametnuti briselski plan rezultatom 229 glasova "za", 64 glasa "protiv" i 6 uzdržana

Koliko će koštati Grčku potencijalna trogodišnja suma od 96 milijardi dolara?

ISTORIJA: Bankrot države

Triler u Briselu - pa sporazum?

Pregovori 19 evropskih lidera-poverilaca s Grčkom o spasilačkom paketu čuju visinu izveštači sada lociraju na 86 milijardi evra (u periodu od tri godine - ranije je Grčka pominjala sumu od 53,5 milijardi evra za naredne tri godine), u ponedeljak 13. jula ujutru ušli su u 17. sat sa svim elementima trilera bez ishoda, da bi nešto kasnije belgijski ministar tvitovao samo jednu reč "agreement" (sporazum). To je sporazum o tome da će biti postignut sporazum.

Ako grčki parlament za 48 časova donese odgovarajuće odluke koje proizilaze iz tog ugovora i ugovor prihvate parlamenti poverilaca i Evropski parlament, pregovori Grčke i evrogrupe o novom menorandumu o razumevanju će moći da počnu. U međuvremenu ECB bi trebalo da odobri Grčkoj zajam za premošćavanje kojim bi se finansirala otplata dospelih obaveza prema MMF-u i ECB.

"Vodili smo tešku bitku. Suočeni smo sa teškim odlukama. Preuzeli smo odgovornost za odluke da bi sprečili najekstremnije planove konzervativnih krugova u Evropi... Uspeli smo da restrukturiramo dug i obezbedimo srednjoročno finansiranje. Grčka će nastaviti borbu da bi mogla da se vrati rastu", Izjavio je Aleksis Cipras posle maratonskih pregovora. Rekavši da ga očekuje teška borba u Atini, on je naglasio da je Grčka obezbedila restrukturiranje duga, srednjoročno finansiranje paketom vrednim 35 milijardi evra, te da je da je Grčka uspela da zaustavi finansijsko "gušenje" i kolaps bankarskog sistema...

Gardijan ( Greek debt crisis: Tsipras resists key bailout measures after 15 hours of talks ) je nešto ranije izveštavao da su u toku sedamnaestosatnih pregovora u Briselu evropski lideri primenili mentalnu torturu ( "exercise in extensive mental waterboarding") prema Ciprasu koji se prećutno odnosio prema većini zahteva napisana četiri stranice rezimea ministara finansija evrozone, ali se opire zahtevima kreditora na dve ključne tačke: zahtevu da u trogodišnji program spasavanja bude uključen Međunarodni monetarni fond (MMF) i kontroverznom nemačkom zahtevu da Grčka imovinu u vrednosti 50 milijardi poveri institucijama van Grčke, možda u Luksemburgu, da bi se formirao fond čiji bi prihodi od privatizacije služili kao kolaterala za sveže kredite i za servisiranje duga, ali Grci su tvrdili da nemaju toliku imovinu, a predlog su opisivali kao pokušaj da se Grčka pretvori u vazala evrozone ili protektorat. Sporazumom je predviđeno da taj garantni fond bude lociran u Grčkoj, ali da bude pod međunarodnom kontrolom. MMF će biti prisutan u Grčkoj, javlja CNN...

Od 86 miljardi evra novog zajma 37,5 milijardi treba da ode grčkim poveriocima, 26 milijardi ide za dokapitalizaciju banaka, 12,5 milijardi evra treba da bude namenjeno podsticanju privrednog rasta. Evrogrupa obećava da će u narednih 3-5 godina procenujući stanje uložiti napor da se za podsticanje razvoja obezbedi oko 35 milijardi evra

***

Grčko «oxi» Briselu

Na referendumu u Grčkoj 5. jula 61,34 odsto glasača glasalo "ne", 38,66 % "da" pokazuju rezultati 92,28 odsto prebrojanih glasova. Na referendum je izašlo 62,36 odsto birača.

Cipras je dobio podršku da odbaci plan štednje koji je Grčkoj nametala Trojka ( MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija)

(Rezultat referenduma možete videti na linku: Greek referendum results live on the following infographic )

( Nemački list Cajt o rezultatima referenduma javlja pod naslovom Ein lautes Nein aus Griechenland Glasno ne iz Grčke )

Grčka televizija izveštava da je Aleksis Cipras nakon jasnih nagoveštaja o pobedi opcije "oxi"/«ne» razgovarao telefonom s nekoliko evropskih lidera, a prvo s francuskim predsednikom Fransoa Olandom koji se u ponedeljak 6. juna u Parizi sastaje s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel radi procene situacije. Ima nagoveštaja da su takođe kontakatirali Cipras i predsednik ECB Mario Dragi. Grčki ministar finasija Janis Varufakis izjavio je da Grčka ne želi nove pozajmice, već restrukturiranje duga, da su Grci poslali jasnu poruku - 'ne' novim merama štednje, ali 'da' stvarnim reformama", da grčki narod želi da ima ulogu u EU te tea će grčka vlada s kreditorima konstruktivno pregovarati. Predsednik opozicione Nove demokratije koja je prihvatala evropski paket podneo je ostavku, javlja BBC.

I grčki ministar finansija Janis Varufakis koji se često sukobljavao s kreditorima, i postupke poverilaca u pregovorima s Grčkom nazvao terorizmom, podneo je posle referenduma ostavku, saopštivši da je svestan da neki partneri iz Evrogrupe žele njegovo odsustvo iz pregovora. Premijer Cipras je ocenio da je povlačenje Varufakisa potencijalno korisno za postizanje sporazuma s kreditorima.

Predreferendumske poruke

*** Grčkoj će se 5. jula održati referendum o nastavku mera štednje, na kojima insistiraju međunarodni kreditori. Takvu odluku najavio je u televizijskom obraćanju, premijer Aleksis Cipras koji je naglasio da će na referendumu 5. jula, građani morati da odluče da li da Grčka prihvati ponudu međunarodnih kreditora da nastavi politiku štednje. Negativan odgovor će značiti izlaz iz evrozone, mada je malo kome jasno kako se to tehnički izvodi, pošto nije najavljen prelazak grčke sa evra na drahmu.

Prema predlogu Ciprasa, grčki narod na referendumu treba da odluči glasanjem da li da prihvati nacrt sporazuma koji su 25. 6. 2015. Evrogrupi podnele Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond od a koji se sastoji od dva dokumenta pod nazivom «Reforme za završetak tekućeg programa i šire» i drugi «Preliminarna analiza održivosti duga».

Iznenađujući Ciprasov poziv označio je najdramatičniji obrt u pet meseci dugim pregovorima između Grčke i njenih kreditora, a posle nedelju dana pregovora u Briselu.

Cipras je odbio predloge kreditora kao ucenu, pre odlaska u Atinu, gde se posle ponoći 26/27. jula pojavio na televiziji da objavi planove za referendum 5. jula.

Najnovija drama usledila je nakon nedelja telefonskih poziva, diskusija licem u lice i nekoliko rundi sastanaka između evropskih lidera. U poslednjem krugu, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland sastali su se sa Ciprasom na marginama samita EU da ga nagovore da prihvati ponudu da se atinske prazne kase popune do kraja novembra u zamenu za bolne reforme. Poverioci su postavljali uslove u dokumentu predatom Grčkoj u četvrtak 25. jula u kome je pisalo da Atina može dobiti 15,5 milijardi evra sredstava od EU i MMF-a u četiri rate do kraja novembra, uključujući 1,8 milijardi evra čim Grčki parlament odobrio plan.

Ali nakon nekoliko meseci neplodotvornog natezanja, strpljenje evropskih partnera u odnosu levičarsku vladu u Atini se istanjilo i evropski zvaničnici su rekli da je ostalo malo prostora za manevrisanje.

Cipras je rekao da su u toku pet meseci pregovora poverioci počeli da iznose neprihvatljive predloge i ultimatume, koje su nespojive sa principima Evropske unije. Prema njegovim rečima, zahtevi poverilaca doveli bi do gubitka suvereniteta zemlje, smanjenja plata, penzija, povećanja poreza.

"Mi ćemo odgovoriti, odgovoriti mirno i odlučno. Grčka je kolevka demokratije ", rekao je Cipras naglasivši da će prihvatiti svaku ishod volje grčkog naroda.

"Apsolutno sam siguran da će vaš odgovor učiniti čast našoj zemlji, to će biti signal za dostojanstvo celog sveta. U ovim kritičnim satima, moramo imati na umu da je Evropa - zajednički dom naših ljudi, da u Evropi nema domaćina i gostiju. Grčka će ostati sastavni deo Evrope i Evropa - sastavni deo Grčke, ali Evropa bez demokratije je Evropa bez identiteta i bez kompasa "- rekao je Cipras.

O odluci vlade su obavešteni nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Fransoa Oland i šefa Evropske centralne banke, Mario Dragi.

Cipras je najavio da će zvanično zatražiti od EU i kreditora da produže program za nekoliko dana, da bi grčki narod mogao slobodno i bez pritiska ili ucene da odluči kao što je predviđeno grčkim Ustavom i demokratskom tradicijom Evrope.

Ciprasova vlada predložila je paket mera u kojima se govori o oporezivanju luksuza i visokih prihoda, ali ne i o smanjenju penzija i plata što su zahtevali poverioci. Financial Times piše da grupa međunarodnih kreditora zahteva od Atine reformu penzijskog sistema i smanjenje troškova. Oni takođe smatraju da je neophodno da treba da se ukinu poreske olakšice na grčkim ostrvima. Pored toga, ne pokazuju razumevanje kad su u pitanju porezi na poslovanje, subvencionisanje poljoprivrednika i smanjivanje troškova odbrane.

Do 30. juna Grčka treba da plati 1,6 milijardi evra MMF-a kamata na kredite. Ako se to ne desi, zemlju čeka kreditni difolt koji sa velikom verovatnoćom će značiti izlazak Grčke iz evrozone. Grčka pregovora sa EU i MMF-a o izmirenju duga od više od 240 milijardi evra, sumi koja je formirana posle spasavanja Grčke od difolta u 2010. i 2012. godine, a plan poverilaca grčki premijer opisuje kao poniženje i osuđuje nepodnošljive mere štednje koje zahtevaju kreditori.

U govoru, premijer Cipras je rekao: "Ovi predlozi, koji jasno krše evropska pravila i osnovna prava na rad, jednakost i dostojanstva pokazuju da svrha nekih partnera i institucija nije bila održiv dogovor za sve strane, već moguće poniženje čitavog naroda. Ljudi moraju da odluče bez ikakvih ucene..."

U ranim jutarnjim satima u subotu 27. jula, u nekim delovima Atine su viđeni redovi do 10 ljudi pred automatima za podizanje gotovine.

Grčki parlament se sastaje u subotu u podne po lokalnom vremenu (0900 GMT) da odobri plan referenduma, neposredno pre nego što se ministri finansija evrozone sastanu u Briselu kako bi razgovarali o ponudu za pomoći Evropljana i MMF-a Grčkoj. Da bi prošao predlog vlade o referendumu potrebna je podrška 151 poslanika. Koalicija SIRIZA - Anel ima ukupno 162 poslanika - SIRIZA ima 149 poslanika, a Anel 13. Većina poslanika je podržala raspisivanje referenduma - "za" je glasalo 179 od 300 poslanika.

U Ciprasovoj vladi su mnogi protiv reformi. Šef poslaničkog kluba Sirize, Nikos Filis rekao je da ultimatum mora biti odbačen. Ministar razvoja Panajotis Lafazanis iz levog krila Sirize takođe je pozvao Grke da glasaju protiv predloga poverilaca. "Odgovor grčkog naroda će biti odlučno - ne" rekao je Lafazanis, posle sastanka kabineta. "Naši ljudi će reći 'ne', uveren je i državni ministar Nikos Papas. Slična mišljenja su se čula i kod desničarsko-populističkog koalicionog partnera Sirize.

Agencija Rojters izveštava da opozicione stranke, a naročito bivši konzervativni premijer Antonis Samaras, napadaju vladu, tvrdeći da je tvrdokorni stav Ciprasa doveo Grčku na kolena. kako javljaju agencije Tanjug i Beta glavna opoziciona stranka, konzervativna Nova demokratija ocenila je da radikalna levičarska vlada Grčke zastupa izlaz iz evrozone i Evropske unije.

„Cipras je doveo zemlju do apsolutne pat pozicije. Između neprihvatljivog sporazuma i napuštanja Evrope", rekao je šef Nove demokratije Andonis Samaras.

Ultradesničarska Zlatna zora je jedina opoziciona stranka koja nije osudila odluku Vlade koju je Cipras saopštio posle ponoći na televiziji. On je rekao da su kreditori tražili od Vlade da usvoji predlog kojim bi na pleća grčkog naroda pao nov, neizdrživ teret, i pozvao građane da 5. jula na referendumu odgovore na ultimatum. ;

Međutim, zvaničnici grčke vlade insistiraju na tome da referendum neće biti o promeni valute, to jest o vraćanju sa evra na drahmu. Ministar odbrane, desničar Panos Kamenos - koalicioni partner Ciprasa, rekao je državnoj televiziji ERT da nema načina da Grčka napusti evro, s obzirom da u pravilima evrozone nije predviđen slučaj izbacivanja neke zemlje članice. Ministar odbrane Panos Kammenos je apelovao na građane da ostanu mirni tvrdeći da u bankarskim automatima ima dovoljno novca u danima kada su banke zatvorene. Agencije javljaju da Grci, aili i uprave pojedinih gradova i javne institucije povlače 1,5 milijardi evra dnevno.

Agencija Rojters podseća da ovo nije prvi put da je Grčka flertuje sa referendumom u poslednjih nekoliko godina. Bivši premijer Jorgos Papandreu zatražio je referendum u 2011. godini nastojeći da nametne bolne rezove koje su zahtevali kreditora, ali je svrgnut tokom pregovora i njegove administracija zamenjena je vladom tehnokrata.

Odgovor Brisela: program pomoći Grčkoj će biti okončan 30 juna

Kome Grčka duguje - izvor BBC

Ministri finansija evrozone odbacili su produženje programa pomoći Grčkoj na sastanku u Briselu, nekoliko sati pošto je grčki premijer Aleksis Cipras saopštio da će 5. jula održati referendum o ponudama kreditora.

"Nemamo osnova za dalje pregovore", rekao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble prenosi agencija Rojters. "Jasno je da mi nikada ne možemo isključiti iznenađenja sa Grčkom, tako da uvek može biti nade. Ali niko od mojih kolega sa kojima sam već govorio ne vidi nikakve mogućnosti za ono što sada možemo da uradimo," rekao je on.

Šef Evrogrupe Jerun Dijselblum je posle vanrednog zasedanja saveta ministara finansija zemalja evrozone izjavio, da je Grčka unilateralno prekinula pregovore i da će program pomoći Grčkoj biti okončan 30 juna, a da je na Evropskoj centralnoj banci da odluči da li će nastaviti da obezbeđuje tekuću likvidnost grčkog bankarskog sistema.

Ministri finansija evrozone odbacili su produženje programa pomoći Grčkoj na sastanku u Briselu, nekoliko sati pošto je grčki premijer Aleksis Cipras saopštio da će 5. jula održati referendum o ponudama kreditora. Šef Evrogrupe Jerun Dijselblum je posle vanrednog zasedanja saveta ministara finansija zemalja evrozone izjavio, da je Grčka unilateralno prekinula pregovore i da će program pomoći Grčkoj biti okončan 30 juna, a da je na Evropskoj centralnoj banci da odluči da li će nastaviti da obezbeđuje tekuću likvidnost grčkog bankarskog sistema.

Ministar finansija Grčke Janis Varufakis je na to saopštio da Grčka ne prihvata saopštenje Evrogrupe jer na njen sastanak nije ni pozvana, mada su grčki ministar finansija i grčki premijer tražili odlaganje odluke Atine o ponuđenom paketu spasa na par nedelja, kako bi ona bila usklađena sa rezultatima referenduma.

Varufakis je najavio da će od Evropske unije tražiti da vrati 1,9 milijardi evra na ime grčkih državnih obveznica koje su u posedu Evropske centralne banke, kako bi Atina platila dug MMF-u.

Varufakis je istakao da grčke banke moraju da ostanu otvorene tokom prelaznog perioda dok ne bude doneta odluka o paketu pomoći kreditora i da je uloga Centralne banke da to obezbedi.

Vlade evro zone će morati da odluče da li žele da zahtevaju punu otplatu svojih kredita, koristeći ono što se zove cross-default klauzula koje omogućavaju drugim kreditorima da traže da se dugovi vrate.

Zvaničnici Evro zona su ranije rekli da je malo verovatno da bi to uraditi, tako da finansijska situacija u Grčkoj ne postane još teža, ali odluka je na kraju politička, zaključuje agencija Rojters.

"Drugo pitanje je ko su ljudi kojima ćemo verovati, s kojima radimo, koji će da sprovedu taj program", rekao je Dijselblum, što po tekstu pod naslovom For Eurozone, a Day of Dueling Agendas on Greek Debt u Njujork tajmsu, sugeriše da su grčki poverioci bili zainteresovani samo za rad sa novom vladom u Atini.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---