Film Interstellar Kristofera Nolana:
Da li postoji Nojeva barka

Čovek koji voli nije spreman da podnese ličnu žrtvu odvajanja od porodice zarad kolektivnog cilja kao što je spasenje čovečanstva, jedan je od zaključaka koje sugeriše film Interstellar. Ovo je neuobičajeno shvatanje funkcije ljubavi za opstanak čoveka, jer su sociobiolozi utvrdili da su emocije počele da se razvijaju baš pod pritiskom mehanizma prirodne selekcije koji je trebalo da omogući čovekov opstanak

Ako mislite da samo ljubav može da spasi svet, onda možda film kakav je Interstellar nije za vas. Ljubav je u ovom filmu opisana kao samoporažavajuća. Ona veže ljude, ali ne omogućuje njihov opstanak u situacijama u kojima se čovek suoči sa prirodnim katastrofama koje nije u stanju da pobedi ili kontroliše. Zapravo, ljubav potkopava čovekov instinkt za opstanak.

Interstallar je očigledna aluzija na biblijsku priču o Nojevoj barci (knjiga Postanak; glave 6-9). Zemlja već decenijama umire usled pogoršanja vremenskih uslova a ogledaju se i u čestim peščanim olujama koje prete da unište floru i faunu (biblijska alegorija Potopa). Jedina biljna vrsta koja još uspeva jeste kukuruz, ali će i ona ubrzo umreti. NASA je u tajnosti još pre pedeset godina počela da vrši pripreme za iseljavanje čovečanstva na drugu planetu. Pre desetak godina, u okviru misije „Lazar" (biblijski lik koji je umro, a onda uskrsnuo uz Isusovu pomoć), NASA je poslala prvih dvanaest astronauta da istraže naseljivost planeta u drugim galaksijama (aluzija na dvanaest apostola koji su imali zadatak da pripreme čovečanstvo za drugi Hristov dolazak). Međutim, pošto 12 astronauta ne mogu da se vrate, NASA je odlučila da pošalje drugi svemirski brod pod nazivom „Endurance" koji će moći da obiđe nekoliko planeta i vrati se s podacima o njihovoj naseljivosti (aluzija na Nojevu barku koja će spasiti ljudsku vrstu). Za sada postoje dva plana:

Plan A: svi se iseljavaju na drugu planetu;

Plan B: ljudi ostaju da se uguše na Zemlji od prašine, ali će preživeti njihovi potomci u vidu embriona koji će brodom „Endurance" biti prebačeni na drugu planetu.

Plan A je neizvestan, ali dr. Brend koji rukovodi NASA projektom iseljenja, obećava Kuperu da će se taj problem rešiti do njegovog povratka.

Pitanje ljubavi ulazi u prvi plan kada Džozef Kuper (igra ga Metju Mekonahi), koji jedini može da upravlja svemirskim brodom „Endurance", treba da odluči da li da prihvati učešće u misiji. Kuper je neodlučan jer je oportunitetni trošak pozitivne odluke ogroman: ne zna se koliko će misija trajati (po svemu sudeći, par decenija), a žrtva koju mora da podnese jeste da za tih par decenija propusti život sa svojom porodicom. Jedini način da Kuper prihvati učešće u misiji jeste da počne da razmišlja kao pripadnik vrste, a ne kao pojedinac koji ima emocionalne prioritete. U to ga ubeđuje dr Brend.

Dr Brend: „Moramo se suočiti sa činjenicom da u našem solarnom sistemu ništa ne može da nam pomogne."

Kuper: „Sada morate da mi kažete kako nameravate da spasite Zemlju."

Dr Brend: „Nećemo da je spasavamo; napustićemo je."

Kuper: „Ja imam decu, profesore."

Dr Brend: „Onda idite gore i spasite ih. Moramo da razmišljamo preko granica našeg životnog veka. Moramo da razmišljamo kao pripadnici vrste, a ne kao pojedinci."

Kuper pristaje u nadi da je Plan A moguć i da će se jednog dana vratiti po svoju porodicu. (Plan B je mnogo gori, jer uopšte ne podrazumeva povratak za Zemlju.) Ali dr Brend je sve vreme znao da Plan A nije izvodljiv i da je jedini cilj misije „Endurancea" da se ljudski embrioni odmah (već sa brodom „Endurance") prebace na drugu planetu. Da bi nagovorio Kupera da upravlja brodom, dr Brend ga je slagao da je Plan A moguć.

Kada saznaje da je prevaren (u tom trenutku nalazi se već daleko u susednoj galaksiji), Kuper želi da se vrati na Zemlju po svaku cenu. Sve do samog kraja filma (dok ne otkrije da ljudima danas pomažu ljudi iz budućnosti), on je ubeđen da je napravio grešku i žali za odlukom koju je doneo kada je prihvatio učešće u misiji, verujući da je život sa porodicom koji se završava u opštoj agoniji čovečanstva vredniji od pokušaja da se spase čovečanstvo. Razlog što Kuper sve vreme razmišlja kao pojedinac, a ne kao pripadnik vrste jeste taj što na njegovu odluku utiče ljubav prema porodici (pogotovo prema kćerci). Ovo je aluzija na zaključak da čovek koji voli nije spreman da podnese ličnu žrtvu odvajanja od porodice zarad kolektivnog cilja (kao što je spasenje čovečanstva). Nije slučajno izabrana ljubav prema deci, kao jedini održivi oblik ljubavi, kao što nije slučajno da je dr Brend morao da slaže da bi Kuper prihvatio učešće u misiji.

Kuperov antipod je dr Men (Met Dejmon) koji simbolizuje instinkt za opstanak kao primarne ljudske osobine. U trenutku kada je Kuper odlučio da se vrati na Zemlju, dr Men obaveštava Kupera da ostatak goriva koji se nalazi u brodu „Endurance" mora da se iskoristi da bi se ljudski embrioni transportovali na naseljivu planetu. „Endurance", nažalost, nema dovoljno goriva za oba leta. Da bi sprečio Kupera da se vrati brodom na zemlju, dr Men pokušava da ga ubije. Sukob Kupera i dr Mena simboliše sukob razmišljanja čoveka kao pojedinca i čoveka kao pripadnika vrste. Nije slučajno što je dr Men prikazan kao čovek koji nema porodicu. Takav čovek se lakše oslanja na instinkt samoodržanja.

Ovo je neuobičajeno shvatanje funkcije ljubavi za opstanak čoveka, jer su sociobiolozi utvrdili da su emocije počele da se razvijaju baš pod pritiskom mehanizma prirodne selekcije koji je trebalo da omogući čovekov opstanak. (Pogledati radove Džonatana Tarnera On Origin of Human Emotions ili Human Emotions: A Sociological Theory.) Potreba za opstankom uticala je na uvećanje mozga, koji je omogućio nastanak emocija. Veći mozak je omogućio razvoj bazičnih emocija kao što su ljubav, stid ili sramota, kao dominantnih sredstava društvene kontrole koji su pomogli čoveku da se održi u grupi i organizuje protiv ostalih, neprijateljskih živih bića. Druga živa bića (koja u odnosu na veličinu tela imaju manji mozak od čoveka) nisu sposobna za takve emocije.

Iako Interstellar nije prevalentno religijska priča, Biblija podržava ovakvo režiserovo shvatanje ljubavi. Nije slučajno da je Bog odredio Noja i celu njegovu porodicu da zajedno sa ženama njegovih sinova spasu ljudsku i životinjsku vrstu i omoguće nastanak novog sveta. Da je Noje morao da ide sam, tj. bez svoje porodice i sa nasumično izabranim članovima posade, i da je mogao da bira, pitanje je da li bi uopšte krenuo.

Dušan Pavlović