POBEDNIK I PORAŽENI: Dejvid Kameron i Aleks Salmond

Velika Britanija – Posledice referenduma o nezavisnosti Škotske >

Gorka pobeda

Osam meseci pred parlamentarne izbore postreferendumska Velika Britanija izgleda haotično

Iako su i premijer Velike Britanije Dejvid Kameron i premijer Škotske, lider Škotske nacionalne partije i kampanje za nezavisnost Aleks Salmond u referendumskoj kampanji ponosno najavljivali da ostaju na svojim položajima ma kakav ishod referenduma bio, osam sati nakon objavljivanja rezultata referenduma Aleks Salmond je podneo ostavku na sve funkcije. Ostavka Salmonda bila je prvo iznenađenje, nakon što su Škoti glasali protiv nezavisnosti, nadglasavši independiste za deset procenata (55,3 procenta protiv i 44,7 procenata za). Rekavši da je "neizmerno ponosan" na kampanju nakon koje je nešto više od milion i po Škota glasalo za nezavisnost, Salmond je najavio povlačenje u novembru i dodao da "san o nezavisnosti nikada ne sme da umre".

Drugo iznenađenje bilo je kada je premijer Dejvid Kameron, dan nakon referenduma, govoreći o planu prenosa ovlašćenja na Škotsku pokrenuo pitanje prenosa većih ovlašćenja na engleske poslanike. Kameron je objasnio da prenos ovlašćenja na Škotsku mora da se "izbalansira" sa engleskom devolucijom upravo davanjem većih prava engleskim poslanicima.

Potegnuvši takozvano Zapadnolotijansko pitanje – da li članovi Donjeg doma britanskog parlamenta izabrani u izbornim okruzima Škotske, Severne Irske i Velsa, imaju pravo glasa po pitanjima koja se tiču isključivo Engleske – koje se ni u jednom trenutku referendumske kampanje nije povezivalo sa davanjem većih ovlašćenja Škotskoj, premijer je izazvao burne reakcije škotskih independista, ali i dotadašnjih saveznika u kampanji "Bolji zajedno".

ZAVEDENI I PREVARENI: Aleks Salmond je optužio konzervativce, laburiste i liberal-demokrate, rekavši da su Škoti "zavedeni, obmanuti i prevareni" uslovljavanjem obećane devolucije većom engleskom autonomijom. Osude su stigle i od bivšeg premijera Velike Britanije, laburiste Gordona Brauna, koji je insistirao da premijer "mora da se drži obećanja" datih nedelju dana pred referendum i da ne sme da uslovljava škotsku autonomiju engleskom devolucijom.

Iako je Kameron u nedelju nakon referenduma u autorskom članku u "Dejli mejlu" žestoko branio pitanje engleske autonomije, postaviviši pitanje zašto bi škotski poslanici glasali o onome što se uči u engleskim školama, kako se oporezuje rad i organizuje zdravstvo, već u ponedeljak je iz premijerovog kabineta stiglo uverenje da plan o škotskoj devoluciji nije uslovljen većom engleskom autonomijom, već da na oba pitanja treba raditi paralelno.

"Nema ali, nema ako", poručio je Kameron i potvrdio da se nacrt zakona o prenošenju većih ovlašćenja na Škotsku očekuje već u januaru. Međutim, jasno je da će se konačnim zakonom prenosa ovlašćenja Škotima baviti nova vlada Velike Britanije, koja će na vlast doći nakon parlamentarnih izbora 2015. Britanski mediji pišu da je Kameron otvorio "radioaktivno pitanje engleske devolucije".

ZAUZIMANJE BORBENIH POLOŽAJA: Dok su Kameronovi konzervativci, liberal-demokrate i opozicioni laburisti zajedno branili Uniju okupljeni oko kampanje "Bolji zajedno", sa završetkom referenduma svako kreće svojim putem u borbu za glasove, a pitanje budućnosti Škotske se u danima nakon referenduma pretvorilo u zauzimanje borbenih položaja tri najveće britanske partije u izbornoj trci.

Tako je Dejvid Kameron u ponedeljak u premijerovoj vili u Čereksu okupio nezadovoljne torijevce, iste one koji se zalažu za izlazak Britanije iz Evropske unije, sa namerom da s njima raspravi "englesko pitanje". Pomenuti autorski tekst premijera u "Dejli mejlu" britanski analitičari tumače kao Kameronov pokušaj da umiri nezadovoljne konzervativce koji se zalažu za veća ovlašćenja engleskih poslanika, ali i kao pokušaj da laburistima "veže ruke". Naime, većina laburista u parlamentu Velike Britanije dolazi iz Škotske, tako da bi proširenje engleske autonomije automatski značilo i slabljenje laburista u Engleskoj.

Iako se ne očekuje da će pitanje engleske autonomije biti presudno engleskim glasačima na predstojećim parlamentarnim izborima, Kameron je direktno izazvao laburiste. "Ed Miliband ima jasan izazov pred sobom – ili radite sa nama ili objasnite ljudima zašto ne mogu da imaju ista prava koja su dobili ljudi u Škotskoj", poručio je Kameron. Sa druge strane, lider laburista Ed Miliband optužio je premijera da je "bez časti" spajanjem pitanja škotske i engleske devolucije izdao ne samo političare koji od njega ništa drugo i nisu očekivali, već i građane.

Pitanje veće autonomije Engleske prvi put su postavili laburisti 1977, kada je aktuelizovana priča o većoj autonomiji država članica Unije. Od tada je na njemu radila državna Komisija za posledice devolucije po Donji dom parlamenta, koja je 2013. godine predložila stvaranje Velike engleske komisije unutar parlamenta. Tim pitanjem će se sada baviti ministar inostranih poslova Velike Britanije i lider Donjeg doma parlamenta Vilijam Hejg. On kaže da će se o pitanjima devolucije odlučivati posle izbora 2015.

Međutim, nezadovoljni konzervativci ne odustaju od insistiranja na većoj autonomiji i prete da će se potruditi da blokiraju donošenje predloga zakona o škotskoj devoluciji zakazano za januar sledeće godine ukoliko Engleska ne dobija istu autonomiju. "Partija ne može da čeka do sledećih izbora, postoji jako osećanje da se to mora uraditi što pre i ne treba ga ignorisati", rekao je konzervativac Džon Redvud.

Ed Miliband je na pritiske da se izjasni po pitanju engleske devolucije samo rekao da će laburisti "razmotriti sve predloge" i time stvorio mogućnost da se izborna kampanja povede između "engleski nastrojenih" konzervativaca i "antiengleski nastrojenih" laburista.

FEDERALIZACIJA: Dok se u Škotskoj polemiše da bi Salmonda mogla da zameni Nikola Sterdžen, sadašnja zamenica premijera, sam Salmond ne odustaje od pretnji Londonu. On je BBC-ju rekao da je referendum bio "najbolji put u nezavisnost", ali ne i jedini. "Borićemo se za veće nadležnosti dok sva moć ne bude u Škotskoj, a tada ćemo biti nezavisni na svaki način, osim imenom. Tada se možemo jednostavno odvojiti." Bivši vođa kampanje "Bolje zajedno" Alister Darling prokomentarisao je Salmondovu izjavu rečima: "On je poludeo."

Dok je Zapad, na čelu sa Evropskom komisijom, američkim predsednikom Barakom Obamom i australijskim predsednikom Tonijem Abotom, sa odobravanjem pozdravio ostanak Škotske u Velikoj Britaniji, posledice referenduma u Škotskoj ostaju da lebde u vazduhu. Skoro polovina Škota dala je glas nezavisnosti i samim tim vetar u leđa katalonskim independistima. Katalonski parlament usvojio je zakon kojima se poslanicima daje pravo da održe neobavezujuće konsultacije o nezavisnosti. Dok predsednik regionalne vlade Katalonije Artur Mas najavljuje da će neobavezujuće glasanje o nezavisnosti biti zakazano za 9. novembar, iz Madrida su poručili da bi time bio prekršen ustav Španije.

I dok je još uvek nejasno na koji način će Britanci regulisati autonomiju Škotske i Engleske i pomeriti se korak bliže federalnom uređenju, britanski analitičari ukazuju na nemačko federalno uređenje kao moguć uzor, ali i na poljuljanu ulogu Velike Britanije u svetu dok traju promene prouzrokovane referendumom. Sa kampanjom pred parlamentarne izbore u Velikoj Britaniji koja uveliko traje, ispunjenje obećanja datih Škotima realno je očekivati tek nakon izbora u maju 2015.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---