Nova Argentinska dužnička kriza

 

Argentina po drugi put u 13 godina odbila da plati dug, ovog puta 1,3 milijardi dolara američkim hedž fondovima koji su otkupili deo njenog suverenog duga iz 2001. za 630 miliona

Nakon poslednjih neuspešnih pregovora u Njujorku s grupom akcionara dva hedž fonda (hedge funds) Aurelius Capital Management i NML Capital, Argentina je saopštila da neće platiti 1,3 milijardi dolara za papire argentinskog duga koje ti fondovi nastoje da naplate preko američkih sudova.

Sudija iz Njujorka Tomas Griesa je u drugostepenom postupku odredio krajnji rok za plaćanje 04:00 sata po GMT u četvrtak 31. jula, ali argentinski ministar ekonomije Aksel Kisilof je u sredu 30. saopštio da su investitori odbili poslednju ponudu argentinske vlade, da otkupi sopstveni dug. Aksel Kisilof je ocenio da je Argentina loše tretirana od strane međunarodnog finansijskog sistema i da lešinari uvek pobeđuju, a ljudi gube.

Predsednica Kristina Fernandez de Kirhner je opisala kao lešinare manjinske nosioce argentinskih obveznica u koje spadaju i američki hedž fondovi Aurelius Capital Management i NML Capital, koji potražuju isplatu dugova. Ona ih optužuje da iskoristi probleme dugova Argentine da steknu veliki profit. Fondovi Aurelius Capital Management i NML Capital su inače bili upleteni u krize suverenog duga u Gani, Kongu i Peruu.

Hedž fondovi Aurelius Capital Management i NML Capital traže da Argentina plati 1,3 milijardi dolara za dugove iz 2001. i kamatu. Ti fondovi nikada nisu pozajmili novac Argentini već su za 630 miliona, mnogo manje od nominalne vrednosti, otkupili deo duga Argentine koja je 26. decembra 2001. saopštila da ne može platiti 93 milijarde dolara stranog duga, što je izazvalo globalne podsledice i u ekonomskim hronikama ostalo zabeleženo pod nazivom «argentinska depresija».

Argentinska vlada je pokušavala je na razne da refinansira dug, a kasnije se pogađala s pojedinačnim poveriocima, među kojima su bili hedž fondovi i privatni investitori u Evropi, Japanu, SAD i drugde, moj Argentini. Veći deo njih je pristao na aranžmane refinansiranja, a neki su prodavali svoje poverilačke vrednosne, papire koji su izgubili i do tri četvrtine vrednosti.

Refinansiranje argentinskog duga potkopavan je i vetom administracije Džordža Buša, a pregovori o restrukturiranju nastavljeni su od 2005. i 2010. S druge strane razne finansijske institucije su tražile da se problem sanira zbog teških posledica koje izaziva prekid plaćanja. Vođeni su sudski sporovi u raznim zemljama a najviše u SAD. Nakon jedne od presuda američkog Vrhovnog suda argentinski predsednica de Kirhner saopštava da Argentina ima obavezu da plati svoje poverioce, ali ne da postane žrtva iznude od strane špekulanata.

U julu 2012. sud u SAD je presudio da Argentina mora da plati 1,3 milijarde dolara, koje potražuju hedž fondovi koji nisu pristali na restrukturiranje dugova. POmenuta dva fonda inače poseduju manji deo paprira argentinskog duga. Sud je blokirao transfer sredstava (539 miliona dolara) koje je Argentina voljna da plati drugim vlasnicima obveznica koji su postigli separatni dogovor o restrkturiranju duga, sve dok se Argentina ne dogovori se i sa investitorima koji su podneli tužbu.

Vlasti Argentine ne žele da plate po rešenju suda, jer strahuju da će to pokrenuti lavinu sličnih potraživanja drugih poverilaca, koji nisu pristali na restrukturiranje argentinskog duga pre deset godina. Krajem jula ove godine američki sud je odbio da Argentini dopusti da produži pregovore. Umešao se i američki Kongres koji je pozvao američko ministarstvo pravde da ne drži stranu Argentini.

Danijel Polak, medijator koga je za ovaj slučaj postavio sud saopštio je u sredu uveče da dogovor nije postignuta i da će Republika Argentina istog momenta postati neplatiša. U nekim našim medijima vest je objavljena pod naslovom "Argentina bankrotirala", što je preuranjeno. Na engleskom jeziku stanje u koje je zapala Argentina se označava rečju default (difolt), što označava, stanje neizmirenja obaveza, nemogućnost ili odsustvo namere da se plate dugovi; što treba razlikovati od nesolventnosti (insolvency), nemogućnosti plaćanja dugova i od bankrota (bankruptcy), sudski kontrolisanog procesa prema onome ko je nesloventan ili ne plaća dugove.

Dospeti u stanje neplaćanja nekog računa (defaults on an account), znači da dug nije isplaćen po ugovoru ne znači bankrotirati, mada i to može da znači prvi korak ka bankrotu (step toward bankruptcy). Plaćanje zaostalog računa se može reprogramirati, ili pokriti novim kreditom, ako je dužnik kreditno sposoban, mada se često dešava da neplaćanje jednog računa povezano s problemima s drugim računima. Bankrot (bankruptcy) međutim spada u najgore stvari koje se mogu desiti dužniku, jer on proglašenjem bankrota saopštava poveriocima da uopšte ne može otplatiti dug, ili bar da ga ne može otplatiti delimično, a posle toga po njega nastupaju teške posledice od kojih je prva da ne može dobiti nove kredite. (Videti više: Financial markets, default,and bankruptcy:the role of the state, William H. Meckling, Dean, Graduate School of Management, University of Rochester... Da li će Argentina ponovo doći u takvo stanje zavisi kako će ostali poverioci koji su se dogovorili s dužnikom, a takvih je većina, reagovati na ishod njujorškog suđenja koje jednom zabranom rezultira time da Argentina, ne svojim priznanjem već odlukom suda zapada u stanje neizmirenja obaveza (default). Ako bi ostali investitori pokrenuli mehanizme naplate duga moglo bi se sakupiti spornih računa za oko 13. milijardi dolara.

Cena osiguranja argentinskih papira je skočila, na argentinskim berzama akcije su pale, a uznemirenje je vidljivo i na američkim i evropskim berzama. Uznemirenje investitora je registrovano u Španiji. Agencija S & P (Standard & Poor's) je smanjila rejting Argentine (selective default). Agrentinske devizne rezerve iznose 29 milijardi dolara. Devizni reprogramirani dug Argentine iznosi oko 35 milijardi dolara, uključujući i 8 milijardi dolara pozajmljenih po lokalnom zakonu. Argentina bi mogla da plati 1,33 milijarde, ali bi u tom slučaju i svi ostali poverioci koji su oprostili ogroman deo duga – a takvih je čak 97 odsto – tražili kompletnu sumu. Tolike milijarde Argentina nema. S druge strane nema nagoveštaja da će 97 odsto poverilaca koji su pristali na delimični otpis duga ponovo pokrenuti mehanizam naplate punog iznosa potraživanja.

Švajcarska banka UBS – jedan od vlasnika obveznica restrukturiranih nakon bankrota 2001. godine – obratila se Međunarodnom udruženje za svopove i derivate (International Swaps & Derivatives Association ISDA) u Njujorku, da proceni da li je Argentina u stanju pravog ili tehničkog difolta. U pkviru ISDA 15 bankara treba da do 4. avgusta oceni da li je Argentina namirila kamatne obaveze, a ako zaključi da nije onda će joj za početak automatski stići na naplatu specijalni ugovori o osiguranju kupovine državnih hartija od vrednosti u vrednosti od ukupno oko milijardu dolara. Argentina je deponovala očekivanu ratu, ali joj njujorški sud onemogućuje isplatu.

Neki od spekulativnih fondova, među njima i Sorosov „Rinejsans tehnolodžiz", pokupovali su akcije vodećih banaka i kompanija druge najjače latinoameričke ekonomije, prema oceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) što je znak poverenja bogatih investitora spremnih na rizike da će zemlja sa najvećim rezervama uljnih škriljaca na svetu prebroditi finansijsku krizu izazvanu, ocenio je londonski „Fajnenšel tajms". Pristalice predsednice Kristine Fernandez de Kirhner protestovale su protiv hedž fondova u Buenos Ajresu.

Argentinska privreda, koja se nalazi u recesiji, pati od nestabilnosti domaće valute, kao i od veoma velike inflacije, koja je po nekim procenama nakon kraha 2002. dostizala 40 odsto. Stanje u Argentini je sada povoljnije nego ranije, ali sada se može očekivati veći pritisak na nacionalnu valutu pezos, a takođe i na ubrzanje inflacije, na poskupljenje uvozne robe i na povećanje nezaposlenosti.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---