DIPLOMATSKI FIJASKO U DAUNING STRITU 10: Dejvid Kameron

Velika Britanija i EU >

Da li da odem ili ne

Poraz koji je britanski premijer Dejvid Kameron doživeo nakon imenovanja Žan-Kloda Junkera za predsednika Evropske komisije učinio je da izlazak Britanije iz Evropske unije postane realnija opcija. Pred opšte izbore koji će u Velikoj Britaniji biti održani za manje od godinu dana izgleda da su se stvari malo otrgle kontroli

"Ovo je jako loš dan za Evropu", izjavio je premijer Dejvid Kameron krajem juna, nakon završetka samita u Briselu na kome je Žan-Klod Junker kandidovan za novog predsednika Evropske komisije. Kameronovo protivljenje kandidaturi Junkera otišlo je toliko daleko da je evropskim liderima pretio momentalnim raspisivanjem referenduma o izlasku ili ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji.

Junker, poznati federalista koji se zalaže za čvršću evropsku integraciju i kandidat Evropske narodne partije, našao se tako na udaru agresivne kampanje britanskog premijera. Kada je 26 evropskih lidera, uprkos Kameronovom protivljenju i lobiranju, izabralo Junkera, "čoveka prošlosti" i "najopasnijeg čoveka u Evropi", kako su ga britanski mediji nedeljama opisivali, evropski mediji su Kameronov komentar otpozdravili rečima: "Možda je loš dan za Evropu, ali je đavolski loš dan za premijera Kamerona."

IZUBLJENA BITKA I POČETAK RATA: Britanska štampa i politički protivnici Kameronov povratak iz Brisela dočekali su na nož, ukazujući da se "posvađao sa Evropom" i ismevajući njegovu "specijalnu vezu" sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, čiju podršku nije dobio. "Kameron je pokazao kako se na majstorski način otuđiti od prijatelja", izjavio je vođa opozicionih laburista Ed Miliband.

Uz premijera su, očekivano, stali najbliži saradnici. Ministra zdravlja Džeremi Hant i ministar odbrane Filip Hamond nazvali su premijere evropskih zemalja koji su se najpre protivili kandidaturi Junkera, a zatim glasali za njega, "kukavicama", a nastup premijera ocenili kao "pobedu".

U svojoj kolumni u londonskom "Dejli telegrafu" Kameron je napisao: "Sada će svi videti da radim ono što kažem, i da se držim toga." Torijevci su Kameronov nastup opisali kao "herojski", ali pritisak euroskeptičnih članova partije nije izostao. Po njima, ovo što se desilo treba da bude samo odskočna daska premijeru da se snažno zauzme za pitanje Britanije. Upitan šta će se desiti ukoliko ne bude uspeo da reformiše položaj Britanije unutar EU, Kameron je odgovorio: "Radiću u nacionalnom interesu." Tako je premijer prvi put dao nejasan odgovor na pitanje da li bi pozvao Britance da glasaju za izlazak iz Unije.

Britanski "Independent" piše da se ovo može tumačiti kao indirektno priznanje da bi Kameron bio spreman da, ukoliko se ne ostvari zadovoljavajući dogovor o reformama unutar EU, pozove Britance da glasaju za izlazak zemlje iz Unije.

PROMENA KLIME: Da bi do referenduma o eventualnom izlasku iz EU došlo 2017. godine, Kameron mora da pobedi sa svojim torijevcima na generalnim izborima koji se održavaju za manje od godinu dana, u maju 2015. Nakon što je Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) na izborima za Evropski parlament održanim u maju napravila presedan u modernoj britanskoj politici, odnevši više od 28 odsto glasova i ostavila za sobom i Kameronove konzervativce i laburiste, klima na Ostrvu se znatno promenila. Pored pritiska evroskeptika iz svojih redova, premijer počinje borbu za glasove sve evroskeptičnijih birača, kojima je vođa UKIP-a, najglasniji zagovornik Britanije izvan Evropske unije, obećao referendum odmah nakon izbora. Pre dvadeset godina, kada je učestvovao na prvim izborima posle osnivanja, UKIP je osvojio svega jedan procenat glasova. Danas je ta slika drugačija.

Britanska štampa primećuje da su se najglasniji kritičari Kameronove politike iz njegove stranke ućutali i da u poslednje vreme poput papagaja ponavljaju izjave iz Dauning strita. U susret izborima, svi postaju svesni da, ukoliko ostanu na vlasti sa Kameronom na čelu, treba izvući najviše od premijerovog diplomatskog fijaska. Analitičari, međutim, upozoravaju da su oni samo strpljivi, ali ne i lojalni i da će pritisak na premijera samo rasti.

POSLEDICE JUNKER EFEKTA: Napor torijevaca da se Kameronov diplomatski fijasko u britanskoj javnosti predstavi kao pobeda i "zauzimanje stava" u Evropi, donela je blagi porast popularnosti Konzervativnoj partiji. Prema istraživanjima javnog mnjenja, nekoliko dana nakon završetka samita, torijevci su pretekli laburiste za dva procenta. Britanska štampa je ovo nazvala "Junker efektom".

Dalekosežne posledice afere Junker premijer tek treba da oseti. Dok Žan-Klod Junker ne preuzme fotelju predsednika Komisije u novembru ove godine, evropske lidere očekuje deljenje komesarskih funkcija unutar Evropske komisije na samitu 16. jula. Nakon što je Kameron čestitao Junkeru na novom poslu, a nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da će pomoći Britaniji da rekonstruiše Evropsku uniju i svoj položaj u njoj, strasti su se stišale.

U satiričnoj kolumni Roberta Šrimsija, nedavno objavljenoj u "Fajnenšel tajmsu", napisanoj u obliku telefonskog razgovora između Kamerona i Junkera, autor ironično nagađa koje bi uloge unutar Komisije mogle pripasti Britaniji.

Kameron: "Angela Merkel me je uverila da se Britanija može nadati nekoj od glavnih pozicija."

Junker: "Razmišljao sam da to bude obrazovanje, kultura, multijezičnost i omladina. Ali onda sam se predomislio."

Kameron: "O, hvala Bogu. Šta si zapravo imao na umu?"

Junker: "Mislim da bi vam to bilo mnogo. Možda bi trebalo da preuzmete samo multijezičnost i omladinu."

Na kraju izmišljenog satiričnog razgovora Junker poručuje Kameronu: "Dejvide, imaj u vidu da ću se temeljno baviti Velikom Britanijom. Uradiću sve što mogu da te izvučem iz nereda u kom si sada kada moraš da vodiš kampanju za izlazak iz EU na referendumu koji si obećao. Zapravo, to će mi biti jedan od glavnih prioriteta."

Žan-Klod Junker je izjavio da će uzeti u obzir potrebe Britanije. Pitanje je na koji način će to izvesti, pošto su im pogledi na budućnost EU potpuno različiti. Ipak, treba imati u vidu i da je Junker u diplomatskim krugovima poznat kao majstor kompromisa, koji sebe naziva "konsenzus mašinom".

DODATNI PRITISAK: "Skandal Junker" zatekao je Veliku Britaniju nešto manje od dva meseca pre referenduma o nezavisnosti Škotske. Nakon što je Kameron pozvao Škote da glasaju protiv nezavisnosti, prvi predsednik Škotske Aleks Salmond spremno je dočekao Kameronov povratak iz Brisela. Premijerov diplomatski debakl nazvao je "apsolutnim fijaskom" i optužio Kamerona da igra "evropski rulet" sa budućnošću Škotske. Salmond je pozvao pristalice Kamerona da se "osveste" i shvate da je trend u kome veliki igrači unutar EU uvek pobeđuju – mrtav. Dok se pređašnji predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo jasno protivio ulasku nezavisne Škotske u EU, za Salmonda je Junker "napredak", s obzirom na to da sam Junker, Luksemburžanin, dolazi iz male evropske zemlje.

Dok se septembar približava, a predizborna kampanja za opšte izbore zahuktava, Britaniju potresa pedofilski skandal – 40 bivših i aktuelnih političara, među kojima i Kameronov konzervativac, bivši ministar unutrašnjih poslova Lion Britan, osumnjičeno je za pedofiliju i silovanja tokom šezdesetih i osamdesetih godina XX veka. Britansku javnost razjarilo je i pisanje "Gardijana" o finansiranju predizbornih kampanja vodećih partija. Konzervativci su na nedavno održanom balu za prikupljanje donatorskih sredstava, bocu šampanjca, koju je potpisala Margaret Tačer, prodali na aukciji za 45.000 funti. Javnost je više naljutio teniski meč između Borisa Džonsona i Dejvida Kamerona prodat supruzi bivšeg zamenika ministra u Putinovoj vladi, i to za tričavih 160.000 funti.

ZVECKANJE REFERENDUMOM: Dok je sedamdesetih godina izgledalo da je Britanija, nakon gubitka imperije, pronašla svoje mesto u svetu, sada deluje izgubljeno. "Britaniji treba spoljna politika", poručuju londonski analitičari, kritikujući Kameronov nastup u Evropi. Specijalna veza sa Sjedinjenim Američkim Državama nije više ono što je bila – Amerika centar evropske moći vidi u Berlinu, a ne u Londonu. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da broj Britanaca koji bi glasali za izlazak zemlje iz EU raste. Ipak, taj broj je nešto manji kada se u jednačinu ubaci pitanje o tome da li bi ostali u reformisanoj Uniji, u kojoj bi deo ovlašćenja koja ima Brisel bio prent na London i gde bi postojala jača kontrola priliva imigranata.

Ukoliko bi izašla iz EU, Velika Britanija bi izgubila bilo kakav uticaj na evropsku politiku, kojoj bi i dalje morala da se povinuje ako želi pristup slobodnom tržištu. Ulog je visok: reč je o tržištu sa više od 400 miliona potrošača koji sada kupuju više od polovine britanskog izvoza. Dejvid Kameron je toga svestan, kao i biznis lideri koji su kritikovali njegov nastup posle izbora Junkera. Odlazak iz Unije stručnjaci ocenjuju kao fatalan za Britance, ali bi to isto značilo ogroman potres za samu EU. Velika Britanija je treća najveća ekonomija Evropske unije, najveći finansijski centar i najsnažnija vojna i diplomatska snaga.

Britanski mediji već polemišu o tome kako bi se Velika Britanija van EU, sa ili bez Škotske, mogla zvati. Tako je BBC napravio listu potencijalnih imena – "Ostatak Velikog Kraljevstva", "rUK" i "Future UK", skraćeno fUK. Za poslednji naziv, sa malim F koje asocira na ne baš pristojnu "F" reč u engleskom jeziku, složili su se da nije baš najsrećnije rešenje.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---