EPS: Najvrednija državna kompanija

Državne firme – Šta je na prodaju >

Porodično srebro, zlato i mačke u džaku

Oko dve trećine trosatnog ekspozea novog premijera Aleksandra Vučića otišlo je na planiranje ekonomske politike nove vlade, pri čemu je eksplicitno pomenuo nekolicinu preduzeća u vlasništvu države – neke od njih sasvim uspešno posluju, neke su na granici opstanka, dok se za neke ne može biti optimista kada je reč o oporavku. Šta je Vučić najavio u ekspozeu? Privatizaciju Dunav osiguranja do sredine 2014, zakonski okvir za rešavanje preduzeća u restrukturiranju (do kraja godine), uz zaštitu radnika i nalaženje strateških investitora. Više puta je ponovio da je država veoma loš vlasnik, da loše upravlja preduzećima, koja ili imaju velike gubitke, ili mnogo manji profit od očekivanog. Najavio je privatizaciju Telekoma opravdavajući taj potez "opadajućim prihodima i pogoršanjem konkurentske pozicije, ulazak manjinskog partnera u EPS, restrukturiranje Srbijagasa i Železnica Srbije, razmatranje prodaje licence stranih partnera za organizovanje igara na sreću, kao i partnere za Aerodrom Beograd. U nastavku sledi ono čime raspolažu pomenute firme, u kakvom su finansijskom položaju i kakve trendove poslovanja imaju u poslednjim godinama

DUNAV OSIGURANJE: Na srpskom tržištu osiguranja koje vredi oko 600 miliona evra, Dunav osiguranje je ubedljivo najveća osiguravajuća kuća, sa skoro trećinom ukupnog tržišnog udela. Od ukupno 19 milijardi dinara prihoda od premija osiguranja u 2012, skoro polovina došla je od osiguranja motornih vozila – devet milijardi. Za matičnu firmu povezano je još osam zavisnih pravnih lica: Dunav Auto, Dunav RE (reosiguranje), Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, Dunav banka (bivša Kosovsko-metohijska banka), Dunav Stokbroker, kao i dve firme u Banja Luci – Dunav osiguranje i Dunav Auto Banja Luka. Ova Grupa povezanih pravnih lica poseduje 13,1 milijardu dinara vredne nekretnine i opremu. Prema APR-u, upisano je 70,3 miliona evra društvenog i četiri miliona akcijskog kapitala, a među najvećim pojedinačnim akcionarima su Komercijalna banka sa 10,1 odsto, AMS Osiguranje sa 5,63 i Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor sa tri odsto.

Uprkos ogromnom tržišnom učešću, poslovanje Dunav osiguranja klizi naniže: neto gubici iz poslovanja u 2012. bili su oko jedne milijarde dinara, ali zahvaljujući finansijskim prihodima ova kuća završila je godinu sa neto dobitkom od 12,5 miliona dinara – poređenja radi, godinu dana ranije, taj dobitak bio je 30 puta veći sa 365 miliona. Zarada po jednoj akciji u 2012. bila je tri dinara (2011. – 74 dinara), dok je gotovina povećana za oko 700 miliona u odnosu na 2,55 milijardi iz 2011. Tokom 2012. Dunav osiguranje dalo je dva kredita Galenici u ukupnoj vrednosti od 2,1 milion evra, a u napomeni uz finansijski izveštaj stoji bojazan za naplatu potraživanja, jer "većina osiguranika ima ispodzadovoljavajući bonitet – najviše kašnjenja ide iznad devet meseci", uz komentar da su troškovi zarada za 4100 zaposlenih, kao i sredstva za reklame i propagandu, bili u 2012. iznad planiranih.

EPS: Iza giganta koji snabdeva električnom energijom 3,3 miliona korisnika stoji nekoliko turbulentnih godina. Pretnje bankrotom, osnivanje EPS Snabdevanja, postepeno otvaranje tržišta električnom energijom, stalni sukobi sa Ministarstvom energetike, obeležili su samo poslednjih godinu i po dana. U svom ekspozeu premijer je pomenuo da je EPS "najvrednija kompanija koja je u državnom vlasništvu", ali da "država dobija veoma malo prihoda od nje", te da je "prošlogodišnji profit kompanije bio blizu 20 milijardi dinara". Pošto na sajtu Agencije za privredne registre još nisu postavljeni konsolidovani podaci, ako je izjava premijera tačna, to znači da je rukovodstvo neto gubitak u 2012. od 12,3 milijarde preokrenulo i gotovo ponovilo rezultat iz 2011, kada je dobitak bio 26,3 milijarde. U14 pravno povezanih lica EPS ima oko 32 hiljade radnika, za čije plate godišnje bruto izdvaja 41 milijardu dinara. Prihodi od prodaje el. energije u 2012. bili su 160 milijardi, a sa 7,7 milijardi priliva, gotovo je udvostručena gotovina preduzeća (ukupno 13,5 milijardi). EPS ima kapital od 605 miliona u AIK banci Niš, 711 miliona u Petrohemiji, kao i 114 miliona u Politici a.d. Početkom ministrovanja Zorane Mihajlović sa nemačkim RWE potpisan je memorandum o izgradnji Moravskih hidroelektrana, gde bi EPS imao 49 odsto učešća, ali deluje da je ovaj projekat ostao samo na papiru, kao i sporazum prethodnog ministarstva (SPS ministar Petar Škundrić, ministar iz SPS-a) sa italijanskom firmom SECI o izgradnji hidroelektrana na Ibru.

Od 2001. do 2012 EPS je od nemačke razvojne banke KfW, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) uzeo skoro 600 miliona evra dugoročnih kredita (poslednja rata poslednjeg kredita na isplatu stiže 2027), a ima i 35 miliona dolara kredita kod već pomenute AIK banke u Nišu.

Sa negativne strane, EPS od kupaca potražuje 74 milijarde dinara, u 2011. i 2012. imao je 137 miliona dinara manjka, a gubici u električnoj energiji su ogromni – ukupno 14,14 odsto ili 4,6 GWh se godišnje gubi što u prenosu, što u krađi struje. U novoj vladi ponovo će SPS držati Ministarstvo energetike u liku doskorašnjeg ministra saobraćaja Aleksandra Antića. Umesto najavljene potpune liberalizacije tržišta od 1. januara 2015, rok je pomeren za pola godine unapred, tako da će tržište biti potpuno otvoreno od jula ove godine. Uzimajući u obzir da je EPS-ova cena električne energije i dalje daleko ispod ekonomske, otvaranje tržišta moglo bi da znači i porast cena, što bi podiglo vrednost kompanije i uklopilo se sa Vučićevom najavom da će pokušati da dovedu manjinskog partnera do kraja 2015. U EPS-u, pak, saopštili su da do kraja godine poskupljenje nije u planu.

TELEKOM SRBIJE: "Srpska napredna stranka podnela je Višem tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv premijera Mirka Cvetkovića i članova tima Vlade Srbije zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i izvršili delo prevare u procesu prodaje Telekoma Srbije", glasila je vest iz aprila 2011. Član pravnog tima SNS-a Marko Đurić rekao je tada da je prodaja Telekoma osveta vlade budućim generacijama i optužio vladu da vodi pogubnu ekonomsku politiku i da rasprodaje poslednje ekonomske resurse – "Srbija će ostati bez vitalnih ekonomskih resursa i telekomunikacione infrastrukture koja je dobro od javnog značaja", rekao je Đurić.

Tri godine kasnije, Telekom će, kako stvari stoje, ipak biti ponuđen na prodaju. Prethodno, vlada Mirka Cvetkovića nije uspela da proda 51 odsto Telekoma za 1,4 milijarde evra – najviša, i jedina ponuda bila je kompanije Telekom Austrija: 950 miliona evra za 51 odsto. Da je ova ponuda Austrijanaca bila prilično realna (a očekivanja srpske vlade nerealna) govori i transakcija iz 2012, kada je Telekom otkupio 20 odsto svojih akcija od grčkog OTE-a za 380 miliona evra. Sada država Srbija ima 58,11 odsto Telekoma, sam Telekom ima pomenutih 20 odsto, a ostatak od 21,89 odsto pripada građanima, bivšim i sadašnjim zaposlenima u kompaniji.

Kompanija koja ima 51 odsto učešća u firmi Mtel iz Podgorice, 65 odsto u Telekomunikacijama Republike Srpske, te sto odsto u firmama Telus Beograd, TS:NET Amsterdam i Fibernet Podgorica zapošljava oko 13 i po hiljada radnika, a u 2012. imala je dobit od 12,3 milijarde – dvostruko manje nego li 2011. Kompanija poseduje 137,5 milijardi dinara vrednih nekretnina i opreme, i posluje pozitivno u gotovo svim segmentima: u 2012, prihodi od fiksne telefonije bili su oko 49 milijardi (neto dobit 6,17 milijardi), od mobilne telefonije 56,3 milijarde (neto dobit 6,9), od interneta 10,15 milijardi (1,6 milijardi dobit), dok je jedini segment poslovanja, kao i u 2011. bio u multimediji (IPTV), gde su rashodi nadmašili prihode za 2,4 milijarde. Uprkos smanjenom profitu, deluje da Telekom sasvim fino posluje – prosečan period naplate je 46 dana a plaćanja dobavljačima 48 dana, tako da su upitne Vučićeve izjave o Telekomu prilikom iznošenja ekspozea. Ni podatak da Telekom gubi udeo na tržištu – to može da vredi samo za fiksnu telefoniju, gde je od aprila moguće prenošenje broja kod drugog operatera – kada je reč o mobilnoj telefoniji (45 odsto učešća na tržištu), internetu (47 odsto) i IPTV-u (16 odsto), tu je učešće ili stabilno, ili raste. Porast koeficijenta zaduženosti u 2012. direktno je vezan za otkup akcija od Grka.

SRBIJAGAS: Ako je nezahvalan zadatak procenjivati vrednost državnih kompanija, još je nezahvalnije činiti to na osnovu finansijskih izveštaja koje revizori odbijaju da potvrde. Upravo to je slučaj (i) sa Srbijagasom. Ova kompanija koja je u vlasništvu Apagasa iz Apatina, Energogasa iz Podgorice, Agroživa iz Pančeva, Metanolsko-sirćetnog kompleksa Kikinda, Loznica-gasa, te firme Gas d.o.o iz Bečeja, dobila je najgore, uzdržavajuće mišljenje revizora o konsolidovanom finansijskom izveštaju – revizor nije pribavio dovoljno dokaza za tvrdnje u ovom izveštaju, tako da taj izveštaj ne znači mnogo. U konkretnom slučaju, revizori nisu mogli da se uvere u realnost iskazane vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, te u vrednost učešća u šest povezanih firmi.

Kompanija sa oko 3200 zaposlenih, koji su imalo bruto platu od oko 77 hiljada dinara, imala je neto gubitak od 37,4 milijarde u 2012; ima 70 milijardi dugoročnih i 62,3 milijarde kratkoročnih obaveza, neto odliv iz poslovnih aktivnosti od 11,9 milijardi i poslovni gubitak od 14,3 milijarde. U isto vreme, 2011. isplaćeno je 680 miliona, a u 2012. godini 125 miliona dinara dividendi. Srbijagas imala je neto gubitak u svim segmentima poslovanja u 2012: u poslovima sa gasom 35 milijardi, sa metanolom i sirćetnim kiselinama jednu, a u poslovima sa živinom 1,6 milijardi dinara. Troškovi PTT transportnih usluga udesetostručili su se u 2012. i iznosili su 2,65 milijardi, a troškovi zakupnina upetostručili na 1,12 milijardi. Firma beleži manjkove od 223 miliona, uložila je oko 200 miliona u reklamiranje i propagandu, a ukupna obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana dostigla su 11 milijardi. Racio ukupnog dugovanja prema kapitalu porastao je sa 2,61 odsto na 28,82 odsto u 2012.

Osim u pomenutih šest firmi, Srbijagas se nalazi u manjinskom vlasništvu firmi South Stream Serbia AG, Sogaz a.d. Novi Sad, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor (sve po 49 odsto), u firmi Informatika a.d. (30,55 odsto) i Jugorosgaz (25 odsto), dok je polovični vlasnik firme Progresgas trejding. Takođe, ima finansijski kapital od 160 miliona u kapitalu Dunav banke (u kojoj je 2012. kupila akcije u vrednosti od 100 miliona i tako došla na 9,01 odsto vlasništva), a dve milijarde ima i u Petrohemiji. Srbijagas potražuje 25,5 milijardi dinara od kupaca u zemlji, a samo od građevinskog preduzeća Rad u stečaju skoro pet milijardi. Kao i kod Telekoma, koji je sponzor, između ostalog, i Partizana i Crvene zvezde u košarci, i Srbijagas je preko Agroživa donedavno bio generalni sponzor Košarkaške lige Srbije.

ŽELEZNICE SRBIJE: Od svih pomenutih firmi u premijerovom ekspozeu, Železnice Srbije imaju najviše zaposlenih – 18.225, koji su uspeli da u 2012. ostvare 16,6 milijardi neto gubitka. Osnovni kapital Železnica je 286, a akumulirani gubici dostigli su 139 milijardi. Razlika finansijskih prihoda i rashoda u 2013. bila je skoro 1,5 milijardi, obezvređenje imovine bilo je 2,85 milijardi, a gotovina je smanjena za jednu milijardu i na kraju 2013. iznosila je 761 milion.

Dugoročne i kratkoročne obaveze iznose iznad 42 milijarde, u šta ne ulazi još 800 miliona dolara kredita Ruske Federacije. Od ukupno 1,59 milijardi dinara, najveće potraživanje Železnice imaju prema Železari Smederevo (243 miliona). Kompanija je krajem 2013. uputila predlog Ministarstvu saobraćaja da se obaveze za koje je Republika Srbija dala garancije i platila oko 44 miliona evra i 48 miliona švajcarskih franaka konvertuju u kapital i time se poveća vrednost akcijskog kapitala Srbije u kapitalu Železnica, a ujedno da se time i namire dugovi kompanije prema državi. Revizor je u izveštaju za 2012. godinu izneo mišljenje sa rezervom, vezano za sredstva na Kosovu i Metohiji i stanove u vlasništvu Železnica, dodavši da su "na dan 31.12.2012. kratkoročne obaveze Grupe bile veće od obrtnih sredstava za 14 milijardi dinara, te da je Vlada tokom 2012. dala subvencije od 13,8 milijardi za isplatu zarada", izražavajući "značajnu sumnju u sposobnost Grupe da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti poslovanja".

RTB BOR: Kao i kod Srbijagasa, i za finansijski izveštaj kompanije koja zapošljava oko 5000 zaposlenih revizor se uzdržao od mišljenja zbog "materijalno značajnih grešaka u finansijskom izveštaju matičnog i zavisnih društava, koji utiču na finansijski rezultat i imovinu Grupe". U vlasništvu RTB Bora su Rudnici bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i rafinacija bakra. Preduzeće je u restrukturiranju od 2004. godine, nakon 800 miliona neto gubitka u 2011, naredne godine imalo je 1,88 milijardi neto profita, ali je akumulirani gubitak iznad visine kapitala i dalje skoro 22 milijarde dinara. Prema podacima APR-a, prosečna bruto plata bila je 125 hiljada dinara.

"Kompanija bi uz finansijsko restrukturiranje imala veliki broj zainteresovanih investitora i mogla bi da se postigne visoka cena, a u dugom roku čak i veći broj zaposlenih.

Država Srbija nije blagoslovena što ima RTB Bor, nego što ima izdašne potencijale za eksploataciju rude bakra koju RTB Bor koristi na najbolji način. Naša bogatstva su tamo, naši radnici i naši rudari, a ne menadžment. Sa realnim iznosom rudne rente postaje manje relevantno ko je samo operater RTB-a, država ili neka druga kompanija. Značaj RTB-a Bor će potencijalno rasti usled skore pojave interesovanja za istraživanje i eksploataciju rude u okolini Bora", rekao je Vučić o ovoj kompaniji u svom ekspozeu.

LUTRIJA SRBIJE: Po svoj prilici, "jedinstvena pojava u svetu" koju je premijer pomenuo, da državna lutrija ostvari gubitak od 151 miliona dinara u 2012, posledica je, prema rečima revizora, pre svega "ispravke vrednosti potraživanja po osnovu dugoročnog finansijskog plasmana privrednom društvu Štampa sistem, terećenjem ostalih rashoda za oko 133 miliona dinara". Inače, Lutrija posluje sa dobitkom – 342 miliona neto profita u 2010, 112 u 2011. i 202 miliona u 2013. Prihodi od prodaje dostigli su 4,6 milijardi dinara, najveći troškovi idu na fond dobitaka (3,5 milijardi), dok na reklame i propagandu odlazi 205 miliona – skoro dvostruko manje nego u 2011. Kada je reč o reklamama, Lutrija je najviše potrošila na reklamiranje na TV Prva (78 miliona), RTS-u (44 miliona) i Pinku (38 miliona), dok je za reklamiranje u štampi odvojeno 12 miliona dinara.

Ukupna vrednost osnovnih sredstava je oko 950 miliona, Lutrija poseduje 151 milion dinara gotovine, a ukupna zaduženost prema kapitalu je 12 odsto.

AERODROM "NIKOLA TESLA": Odlukom Vlade, Aerodrom je 2010. postao zatvoreno akcionarsko društvo, uz vlasništvo države od 83,15 odsto akcija, dok ostatak od 16,85 odsto odlazi na građane i zaposlene. Trenutno 468 zaposlenih ima bruto platu iznad 116 hiljada dinara, a u periodu 2010–2013. neto profit bio je 4,26 milijardi dinara – od toga, svega 16,2 miliona u 2013. – a iz ove dobiti je samo u 2011. i 2012. podeljeno skoro 1,5 milijardi dinara na dividende.

Ovako drastično slabiji rezultat u 2013. može se dovesti u vezu sa dogovorom Aerodroma i kompanije Air Serbia, od koga je Aerodrom imao petinu prihoda: naime, ubedljivo najveći pojedinačni rashod u finansijskom izveštaju je otpisivanje potraživanja prema Air Serbia, u vrednosti 1,927 milijardi za 2013. Takođe, otpisana su i ranija potraživanja: od ukupno 5,14 milijardi potraživanja, na Air Serbia otpadalo je 4,28: "ispravkom vrednosti potraživanja za usluge i kamate" ovaj iznos je smanjen za ukupno 4,01 milijardu.

Inače, kompanija ima ukupnu vrednost imovine od 21 milijarde dinara, neto gotovine oko 900 miliona, a racio zaduženosti prema kapitalu je negativan.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---