Vreme
VESTI, / VESTI

DOKUMENT:
Iscrpan ekspoze Aleksandra Vučića

Ciljevi Vlade: budžetski deficit 3-4 posto BDP do kraja 2017. godine. Smanjenje plata u javnom sektoru. Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru Restrukturisanje 157 državnih preduzeća „Telekom" Srbija, EPS „Srbijagas", „Železnice Srbije", „RTB Bor", Železara, Dunav osiguranje, Aerodrom Beograd Biografije ministara Glas opozicije: Dragan Đilas

Mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić je 27. aprula u Skupštini Srbije najavio da će biti sprovođena reforma ekonomije kroz set reformskih zakona, jačanje privatnog sektora i konsolidacija budžeta; najavio je smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto i ukidanje solidarnog poreza, naglasio da su Lazar Krstić i Kori Udovički i MMF u pravu što se tiče brojeva, koji sugerišu da penzije treba smanjiiti za 25 do 30 odsto, ali da se o tome neće razgovarati do oktobra.

Prema ekspozeu čije je čitanje trajalo puna tri sada, većina preduzeća u državnom vlasništvu biti privatizovana, uključujući i "Telekom" i "Elektroprivredu Srbije". Kada su u pitanju "Železnice Srbije", budući premijer je kazao da deo preduzeća koji se bavi prevozom robe treba privatizovati, ali da će prevoz putnika ostati u državnom vlasništvu. Za državno preduzeće "Lutrija Srbije", Vučić je kazao da već postoje strani partneri koji su zainteresovani da kupe licencu za organizovanje igara na sreću, od koje bi se inkasirao dobitak od 100 miliona evra. Govoreći o "Srbijagasu", podvukao je da za loše rezultate te kompanije nije krivo samo loše rukovođenje, već i objektivne okolnosti poputu cene gasa i nenapativih potraživanja.

"Pod hitno treba izvršiti restrukturiranje Srbijagasa kako bi mogla da postane profitabilna kompanija", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, RTB "Bor" je najvrednija kompanija u istočnoj Srbiji, ali ima problem lošeg menadžemta.

Do sredine godine trebalo bi da počne privatizacija "Dunav osiguranja", kao i početak rešavanje problema banaka u državnom vlasništvu, za koji očekuje da se završi do kraja godine, rekao je Vučić.

Najavio je i završetak restrukturiranja 157 društvena preduzeća kao i razrešenje situacije u "Železari Smederevo" i kompaniji "Simpo", čije je poslovanje očenio kao "neodrživo"...

Narodna Skupština je izabrala novu Vladu Srbije na čijem čelu je Aleksandar Vučić glasovima 198 narodnih poslanika. Ispred Skupštine okupljene pristalice SNS su pozdravile članove nove Vlade i premijera koji im se zahvalio na podršci.

***

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, uvaženi dostojanstvenici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, vaše ekselencije, predstavnici diplomatskog kora, poštovani građani Srbije, dame i gospodo, govorio sam bezbroj puta u različitim okolnostima, obraćao se manjem ili većem broju ljudi, imao strah i tremu, osećao obavezu i odgovornost, trudeći se neretko da u reakcijama i pogledima prisutnih dobijem neku vrstu razumevanja i podrške za reči koje izgovaram, za ideje, plan i program koje zastupam.

Danas sam ovde pred svima vama, pred našim narodom, znajući da od svake rečenice predložene mere zavise životi i budućnost naše dece, budućnost svakog građanina Srbije. Tresem se kao prut, ne zato što sam uplašen za svoju ili političku poziciju stranke koju danas vodim, već zato što odgovornost koju osećam ne mogu da uporedim ni sa čim na svetu. Teret je veliki. Znam da su to osetili mnogi koji su na mom mestu bili. Neki i nisu, bilo im je lako. Tako im je i mandat prošao, brzo, jednostavno, a mnogi se u Srbiji ni ne sećaju njihovih rezultata.

Srpsku energetiku karakterišu visoka eksterna energetska zavisnost, nepovoljna struktura domaćih konvencionalnih izvora, nizak nivo ulaganja u istraživanje energetskih i rudarskih potencijala, neekonomske cene energije i disparitet cene energije i energenata, ali i nizak stepen naplate električne energije gasa i toplotne energije. Potraživanje EPS–a za utrošenu električnu energiju su 1,1 milijarda evra, a „Srbijagasa" za utrošen gas 600 miliona evra. Toplana u Srbiji ima 57 i kod njih je 200 miliona evra. Prioriteti Vlade u oblasti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti i sigurnosti, kao i podizanje svesti kod donosioca odluka da je energetska bezbednost države apsolutni priritet. Mogućnost za investicije u energetici do 2020. godine iznosi oko 8,5 milijardi evra, odnosno za gasovod „Južni tok" planirana je 1,9 milijarda evra. Od toga oko 2000 megavati u savremene termo i elektrane na prirodni gas uz princip kogeneracije, oko 1400 megavata u velike hidro kapacitete uključujući reverzibilne i 1092 megavata, vrednih oko dve milijarde evra i obnovljivih izvora energije. Svaka investiciona odluka biće pažljivo analizirana u skladu sa interesima investitora i Republike Srbije, a u skladu sa fiskalnim mogućnostima. Znate da o kakvom god ulaganju da se radi da vam uvek i domaći i strani investitori dođu sa idejom o PPA i već me boli glava kada čujem PPA, to je taj power purchase agreement. Oni vam traže – da ćemo nešto para, ali da nam Vlada garantuje da će da nam isplaćuje toliku i toliku cenu struje. Neće da ide na tržište, nego da morate da garantujete dva ili tri puta višu cenu struje. Gledaćemo da to radimo u najboljoj mogućoj meri samo tamo gde smo prinuđeni, nedostatkom sopstvenih izvora i sopstvenog novca da finansiramo najvažnije investicione objekte. Otvaranje i razvoj internog i regionalnog tržišta je proces koji je već započet, a koji treba da omogući postavljanje i funkcionisanje energetike na tržišnim osnovama i njeno bolje regionalno pozicioniranje. U ovom trenutku je otvoreno do 40% tržišta, što iznosi 4.000 kupaca na visokom i srednjem naponu. Ovo je siguran put da se poveća konkurentnost srpske privrede, ali i da se obezbedi sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta i smanje gubici u distributivnim mrežama. Za Srbiju poseban značaj ima članstvo u energetskoj zajednici i proces pridruživanja EU. Energetska strategija energetske zajednice je upravo i nastala na inicijativu Srbije i predstavlja sponu sa energetskom politikom EU. Jasno smo posvećeni ne samo procesu evropskih integracija, već i razvoju saradnje sa svim zemljama koje su na međunarodnoj sceni prepoznati kao lideri.

Želim rezultat za našu Srbiju, ne vlast i moć, već snažnu zemlju na koju ćemo biti ponosni svuda u svetu, koju ćemo voleti i čuvati, braniti ljubomorno i hrabro od svih koji će nam bezbroj puta ponavljati kako je svugde drugo bolje, kako kod nas ništa ne valja i nikada neće biti dobro, zemlju zbog koje ćemo prestati da se stalno žalimo i kukamo nad svojom sudbinom i govorimo kako nam je zbog tamo nekog drugog loše i teško, zemlju zbog koje ćemo uzeti i lopatu i čekić i olovku u ruke, zasukati rukave i pokazati i tvrdoglavo štiti i braniti ono što svi osećamo i mislimo o svojoj Srbiji, a to je da je naša Srbija sve što imamo, nju volimo više od svega i vreme je da od Srbije prekinemo samo da tražimo i uzimamo, već da joj damo sebe, svoj rad, svoje znanje, svoj trud i pre i više od svega svoje poštenje, odgovornost i ljubav.

Nije uvek kroz srpsku istoriju bilo onako i onoliko loše koliko smo mi Srbi i drugi građani Srbije situaciju predstavljali teško i nepodnošljivo. Toga bi smo se setili i negde u sebi priznali tek kada 20 ili 30 godina prođe od tog tako užasnog i teškog doba i nikada se nismo pitali – a jesmo li mi mogli da uradimo nešto da stvari izgledaju drugačije? Jesmo li bar za trenutak želeli da prihvatimo da su naš cinizam, svakodnevna i celodnevna džangrizavost, zameranje svima i svakome za sve ono što smo sebi tako lako i ne jedanput oprostili, beskonačno kritizerstvo, bez želje za akcijom i stvarnim radom, nepoštovanje, neko bi rekao, drugih naroda, ja bih rekao – nepoštovanje drugih ljudi i onih koji žive sa nama i onih koji su daleko od nas, potcenjivanje, prezir i mržnja prema svima koji su uspešni u bilo čemu, štedljivost u radu i posvećenost, ali i rasipništvo i razmetljivost u hvalisanju, doprineli teškoj situaciji u kojoj se ne mi i ne pre svega mi, već naša voljena Srbija danas nalazi?

Danas posle velike narodne pobede na martovskim parlamentarnim izborima niko od nas nije, ali i ne sme i neće moći da pokazuje bilo kakvu bahatost, osionost, slavodobitnost, jer pred nama je teško vreme u kojem moramo da ispravljamo greške svih prethodnih Vlada i pokažemo narodu odlučnost, hrabrost i posvećenost u sprovođenju bolnih, ali lekovitih i spasonosnih reformi.

Vlada koju danas ovde pred vama predstavljam je jedinstvena po mnogo čemu. Pre svega, to je Vlada koja je formirana u veoma kratkom roku u skladu sa potrebom i interesima građana. Osim toga, ova Vlada uživa snažnu podršku ovog parlamenta, gotovo bez presedana u modernoj srpskoj političkoj istoriji.

Međutim, ova podrška ne bi značila ništa ukoliko je mi kao Vlada ne iskoristimo da promenimo živote naših građana na bolje, jer mi ne želimo vlast radi vlasti i ne tražimo razlog da se zadržimo u foteljama četiri godine. želimo da iskoristimo ogromno poverenje koje su nam dali građani kako bismo izmenili Srbiju, učinili je boljim mestom za život i kako bi naša deca i deca naše dece želela da u njoj odrastaju.

Pri sastavljanju Vlade rukovodio sam se interesima Srbije i naših građana, a ne bilo kakvim uskopartijskim postulatima ili ciljevima. Zašto? Zato što mislim da nijedna partija u Srbiji nije dovoljno dobra da sama upravlja svim ključnim poslovima u Srbiji, pa ni Srpska napredna stranka koju toliko volim, ali i zbog toga što smatram da nam je za oporavak i modernizaciju zemlje potrebno znanje svih naših najboljih ljudi, pa makar oni ponekad dolazili iz protivničkog ili drugačije mislećeg političkog tabora.

Srbija je važnija od nas, od svakog od nas i od svih naših političkih stranaka. Upravo zbog toga, bio sam sklon i ideji o izboru rotirajućeg predsednika ovog visokog doma, jer sam smatrao da je stvaranje atmosfere poverenja, međusobnog uvažavanja i poštovanja kroz demokratski dijalog nešto što bi doprinosilo snažnijem i bržem ujedinjavanju oko vitalnih, državnih i nacionalnih interesa, te mi nije smetalo da parlamentom predsedava gospodin Čanak, gospođa Vučković, ali takve ideje usled i zbog ostvarenja sitnih političkih partikularnih interesa nisu dobile podršku svih.

* Izrada projektne dokumentacije za Fruškogorski koridor (Novi Sad – Ruma)
* Izrada projektne dokumentacije za Moravski koridor (Pojate–Preljina)
* Potpuni dovršetak izgradnje Koridora 10
* Završetak izgradnje Koridora 11 na potezu od Beograda do Čačka
* Završetak železničke stanice Prokop
* Završetak punog profila auto-puta Obilaznice oko Beograda
* Potpuna realizacija projekata rekonstrukcije železničkog koridora 10 iz ruskog kredita i početak građevinskih radova na izgradnji brze pruge od Beograda do Budimpešte (ali samo u slučaju da bude obezbeđeno koncesiono finansiranje)
* Završetak prve faze realizacije projekta „Beograd na vodi" Ova vlada će, takođe, pripremiti portfelj velikih infrastrukturnih projekata, koji će privući nove investitore po VOT (build-operate-transfer) modelu. Ovi projekti će se priključiti već postojećem projektu „Beograd na vodi", koji napreduje svakog dana, i koji predstavlja investiciju od 3 milijarde evra. Neki od VOT projekata biće urađeni kao deo nove regionalne saradnje sa zemljama iz okruženja. Očekujem da ovi projekti donesu dodatne stotine miliona evra investicija u našu zemlju, i pomognu stvaranju još radnih mesta i prihoda državi. Želim da investitori lete iznad Srbije i vide na stotine ogromnih dizalica kako rade. A to će biti znak da naša zemlja, konačnom ide napred.

Program koji ću vam danas predstaviti je smeo i ambiciozan. Od ovog trenutka čućete ne mnogo obećanja, slušaćete o posvećenosti i zalaganju. Tokom proteklih 15, usudio bih se da kažem i 25 godina, javnost Srbije je čula mnoga obećanja, ali učinak je bio slab. Svestan sam toga i znam da neverice i cinizam preovlađuju u srpskom društvu, posebno kada je reč o političarima i vladama.

Međutim, želeo bih danas da vas uverim u jedno. Nikada se ne bih usudio da stojim ovde pred vama da ne mislim da su ciljevi ove Vlade dostižni. Oni koji me dobro poznaju znaju da sam pesimista po prirodi. Uvek pomislim na najgori mogući scenario i uvek se pripremim za ono najteže, ali, zapravo i meni je to u životu pomagalo da postavim visoke i ambiciozne ciljeve i standarde, ali da naporno radim kako bih ih ostvario.

Ukoliko bilo ko ovde, ili kod svoje kuće, misli da će program koji danas predstavljam biti lako dostižan, onda taj ne shvata težinu situacije u kojoj se nalazimo i zadatke koji su pred nama. Previše godina su političari prodavali bajke srpskoj javnosti. Živelo se na račun i o trošku budućih generacija. Krali smo od sebe, neodgovorno se odnosilo prema našoj deci, trošilo se ono što zapravo nismo zaradili i suštinski nismo ni imali.

Pročitao sam sve ekspozee prethodnih mandatara, sagledao rezultate koji su postigli i jednu stvar mogu sa ponosom danas ovde pred vama i pred našim narodom da istaknem, a to je da će ovaj ekspoze sadržati ne samo pravce naše politike, već prvi put i temeljan, ozbiljan, odgovoran i celovit plan i program rada nove Vlade. Znam dobro da u Srbiji šta god da uradite, koliko god da se trudite, kolikog god da se borite, koliko god da volite svoju zemlju i pravite rezultate, ostajaće ogromna skepsa, neretko i netrpeljivost, jer ljudi su izgubili poverenje u sve i svakoga, izgubili su nadu i danas zvocanjem i dosetkama pobeđuju tešku realnost koju živimo.

Hoću zbog toga da se izvinim svima vama što, iako naravno to nije obaveza, sama reč ekspoze kaže da je i izlaganje u pitanju i ja ću, naravno, o nekim tezama i dodatne dopune dati bez čitanja teksta. To je zato što sam i do jutros u 5 i 20 radio na sastavljanju ovoga što želim da vam se obratim, a videćete zbog težine i obima tema, koje su obrađivane, da to nije bio literarni rad ili formalni rad, kako je to neretko bio slučaj u prošlosti.

Još jedanput primite moje izvinjenje.

Nosimo težak teret naše prošlosti i kao da i dalje živimo u toj prošlosti vodeći stare bitke i sporeći se o tome ko je u pravu, a ko ne. Ne moramo u svemu da se slažemo, ali to ne sme da opterećuje našu sadašnjost na način da blokira našu budućnost. Umesto retrovizora moramo uzeti u ruke dvoglede. Moramo da gledamo u budućnost i pronađemo u njoj najbolje mesto za naše ljude, našu privredu, naše obrazovanje i kulturu. Moramo da menjamo i odnos prema radu.

Kada su Bila Gejtsa pitali kako je uspeo da se obogati, on je odgovorio – važno je da mnogo radimo i imamo što manje potreba, valja se naučiti žrtvovanju i odricanju. Ali, kako mi je takva životna filozofija konkretno pomogla? Tako što sam u nju uverio sve svoje zaposlene.

Nažalost kod nas u javnoj sferi i u javnom sektoru efektivno se radi tek dva, dva i po sata. U privatnom sektoru pet i po sati. Sa takvom radnom disciplinom ne možemo mnogo da postignemo. Radna etika nam nije na visokom nivou, blago govoreći.

Kultura štednje takođe nam nije jača strana. Proteži se koliko ti guber dozvoljava se shvata kao nešto arhaično, a potrošnja, posebno ona koja prelazi granice naših mogućnosti se reklamira kao najveća vrlina. Keš krediti koji rešavaju

probleme svih prethodno nagomilanih kredita, postaju uobičajeno rešenje. Kad takvi krediti iz razumljivih razloga postanu nedostupni, kriva je država, jer lakše je sve svaliti na Srbiju, nego li prihvatiti sopstvenu odgovornost.

Beograd nam je prljav, Beograđani kao Ivica i Marica ostavljaju tragove za sobom da bi po njima umeli da se vrate kućama. Na svakih 50 metara po jedan trag. Ovako je o našem glavnom gradu govorio još sedamdesetih, pisao veliki Duško Radović. Nažalost, ništa se nije promenilo, osim što sada cela Srbija liči na taj takav Beograd, a naravno, osim što umemo kvalitetno da kritikujemo, nikako da priznamo da smo za to i sami krivi. Ne, uvek je neko drugi bacio opušak, kesu, zgužvani papir od bureka, a nikada mi sami, ali smo uvek tu prvi da takvu zemlju kritikujemo, proklinjemo, napuštamo.

Upravo zbog toga u svoje ime i u ime ljudi, koji će činiti kabinet na čijem ću čelu biti, poručujem da mi volimo Srbiju i da verujemo u Srbiju. Ta ljubav i vera biće nam pogonsko gorivo da Srbiju menjamo, poboljšavamo i da je učinimo mestom u kojem će vladati optimizam, u kojem će simboli te ljubavi biti potreba građana da iskažu, a ne samo propagandni slogan. Želimo da izgradimo pristojno, tolerantno i uspešno društvo.

Koristim ovu priliku da se, pre nego što predstavim program nove Vlade, zahvalim građanima na istorijskoj podršci koju su na izborima dali SNS, kao i strankama koje su sa nama bile ili su danas u koaliciji. Tokom izborne kampanje nismo obmanjivali građane. Nisam govorio da će zemljom teći med i mleko, ako neko glasa za nas, i nisam obećavao nemoguće, naprotiv.

Tajna našeg uspeha je činjenica da ljudima govorimo istinu, ma koliko ona bila bolna i neprijatna. Istina o teškoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi zemlja, istina u odnosima sa Prištinom, istina o pregovorima sa EU, istina o korupciji i kriminalu, ali i istina o stanju u društvu. Reći istinu jeste lekovito, ali nije dovoljno. Građani od političara očekuju da govore istinu, ali i da ponude rešenje za probleme.

Na kraju, građani moraju da budu uvereni da ste baš vi političar koji ima rešenje i da nećete da profitirate na siromaštvu drugih, već ćete deliti sudbinu naroda.

Pre nego što pređemo na promene koje će ova Vlada da sprovede, želeo bih da kažem nekoliko reči o stvarima koje ćemo nastaviti da radimo, a koje je započeo prethodni saziv Vlade Republike Srbije. Ta prethodna Vlada Srbije je bila uspešna. Uspela je da se odvoji od tajkuna, započela ozbiljnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, pokrenula je mnoge procese, kao što su pregovori o članstvu u EU, normalizaciju odnosa sa Prištinom, povratila je međunarodni kredibilitet Srbije i delimično povratila poverenje građana u državne institucije. Prethodna Vlada je postigla mnoge važne uspehe, ali za sprovođenje korenitih reformi, koje nas čekaju, bila nam je potrebna nova demokratska legitimacija građana.

Dakle, njen prvi uspeh je taj što Srbijom u poslednje dve godine više ne upravljaju otuđeni centri finansijske moći, tajkuni, interesne grupe umesto Vlade, koju je narod sam izabrao. Upravo je to bio slučaj u Srbiji u prethodnom periodu. Imali smo hrabrosti da se sukobimo sa tim moćnim finansijskim interesnim grupama. Cena nije bila mala i danas su mnogi od nas izloženi progonu, povicima, uvredama, pretnjama. Naša obaveza pred opljačkanim narodom je da kažemo istinu o tome ko je imao koristi, tako što su narodni resursi stavljani u ruke tih ljudi.

Prvi put u poslednjih 20 godina Srbijom vladaju oni koje je narod izabrao, a ne tajkuni, a prvi put je vlast u funkciji naroda, a ne milionera koji su se obogatili na narodnoj grbači, a tako će biti i u buduće.

Njen drugi uspeh je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Jedan od najznačajnijih koraka u toj borbi bio je Zakon o javnim nabavkama, koji smo predložili još u kampanji za izbore 2012. godine. Sada se tek vide velike uštede u javnim nabavkama koje je doneo ovaj zakon, a u kojem još ima problema, a čija je vrednost viša od 100 miliona evra, po poslednjim analizama. Uz ovaj zakon, koji ćemo da unapređujemo, nosićemo druge sistemske mere neophodne za borbu protiv korupcije.

Korupcija je uništila naše društvo i ona je jedan od uzroka što smo podeljeni na jednu veliku i siromašnu manjinu i jednu malu, a prebogatu većinu. Ta podela podriva stabilnost naše nacije i naše države.

Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, u protekle dve godine rešeno je nekoliko velikih privrednih afera u kojima su učešće uzeli mnogi političari, bivši ministri. Uhapšene su ubice Slavka Ćuruvije. Darko Šarić je iza rešetaka i pokrenuti su postupci za mnoga krivična dela, koje niko pre nas nije smeo da istražuje. Tako će biti i ubuduće. Neće biti zaštićeni, bez obzira koliko imaju novca, koju partijsku knjižicu poseduje.

Treći uspeh prethodne Vlade je početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Želim jasno da kažem Evropska unija nije idealna zajednica, jer i ona ima i mana i problema. Ali, to je najbolje udruženje država koje trenutno postoji na svetu i nama je mesto u njenom članstvu. Već tokom pregovora o članstvu u Uniji naše društvo će se modernizovati i promeniti, jer ćemo usvojiti brojne standarde u javnoj upravi, sudstvu, školstvu, zdravstvu, privredi i društvu.

Mala i siromašna društva poput našeg ove standarde sama nikada ne bi dostigla i zato je za nas članstvo u Evropskoj uniji velika prednost i šansa. Pregovore nastavljamo u dobroj veri da ćemo ih do kraja mandata ove vlade privesti kraju. Naravno, ne zavisi sve od nas, ali od nas što zavisi mi možemo i moramo da uradimo. Ovaj proces je naš prioritet i ukoliko budemo vredno radili, verujem da bi Srbija do kraja ove decenije mogla da postane članica Evropske unije. Nisam izrekao tvrdo obećanje, jer ne zavisi sve od nas.

Naš četvrti uspeh je početak procesa normalizacije odnosa sa Prištinom. Tu želim da budem jasan i precizan. Mi nismo stvorili kosovski problem. On je nastao pre mnogo decenija, da ne kažem vekova i naša današnja situacija na Kosovu i Metohiji je posledica mnogih grešaka koje su činili brojni srpski lideri i vlade.

Takođe, želim da kažem jasno, svaki dan nerešavanje kosovskog problema koštao nas je još teže situacije u ovoj pokrajini. Mi smo odgovorna vlast koja je to prekinula. Hrabro smo ušli u pregovore i izborili se za sporazum koji Srbima garantuje poštovanje osnovnih prava i popravili smo svoju međunarodnu poziciju. Mi nećemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije, ali treba da živimo zajedno u miru sa Albancima. Zato hoću da radim na rešavanju ovih problema i neću da zabijam glavu u pesak.

Svi koji nas kritikuju oko Kosova i Metohije neka predlože bolje rešenje. Ovaj proces će se nastaviti, a lično ću zastupati Srbiju na razgovorima u Briselu. Uostalom, posle mnogo tirada koje smo slušali o tome ko, kako i na koji način zastupa interese našeg naroda natpolovična većina glasova koje je Srpska napredna stranka dobila na Kosovu i Metohiji jasno pokazuje koju, kako i čiju politiku podržava naš narod na Kosovu i Metohiji.

Naša peta pobeda je što se Srbiji ponovo veruje u inostranstvu i što smo povratili svoj međunarodni kredibilitet. Srpskoj Vladi se ponovo veruje, zna se da ćemo ono što kažemo i da uradimo, a ozbiljna i kredibilna Vlada je uslov za dolazak stranih investitora. Osim toga, popravili smo odnose sa zemljama regiona. Vlada koju ću voditi nastaviće sa razvojem dobrih odnosa sa zemljama regiona, pospešivaće saradnju u regionu kako privrednu, tako kulturnu, sportsku i političku.

Na kraju, prethodna Vlada je zaslužna što narod ponovo veruje državnim institucijama, Vladi, policiji, vojsci. Svojim poštenim radom ljude smo uverili da mi kao predstavnici državnih institucija radimo svoj posao odgovorno i pošteno. Velika podrška građana koju su naše liste dobile na prošlim izborima, dokaz su da smo radili vredno i drugačije od mnogih.

Mi smo pobedili na izborima, jer su građani dali natpolovičnu podršku našem programu reformi i promena. Sada je trenutak da prionemo na posao. Da bismo rekli šta će Vlada da radi potrebno je da znamo kakvu Srbiju želimo. Mi ne želimo Srbiju koja živi od danas do sutra, Srbiju koju se sve što radi vlast svodi na rešavanje svakodnevnih problema i gde se vlast smatra uspešnom ako ima nešto hrane, struje, lekova, ili ako nekako krpi rupe na putevima i sve to lepo i uspešno predstavlja na svojim medijima.

Mi želimo Srbiju jake srednje građanske klase, dobre privrede, stabilnog penzionog osiguranja, dobrog školstva i bolje zdravstvene zaštite. Želimo sigurnu Srbiju u kojoj ćemo znati da našem detetu niko neće ponuditi drogu na ulazu u školu, Srbiju u kojoj niko ne može nekažnjeno da vrši nasilje nad slabijima, ženama, manjinama ili deci. Želimo Srbiju jakih i nezavisnih institucija, nekorumpirane policije i efikasnog sudstva.

Dakle, Srbija kakvu želimo nije jedna stvarnosti u kojoj danas živimo. Oni koji su među vama dugogodišnji poslanici sećaju se verovatno da su i neki drugi mandatari, koji su u ovom visokom domu obrazlagali program svojih kabineta imali dobre želje u kom pravcu Srbija treba da se razvija.

Nažalost, programi su ostali samo na željama, delimično na željama, jer je mrtvo slovo na papiru, a Srbiji je retko bilo bolje na kraju njihovog mandata. Za razliku od njih mi znamo da ispunjenje naših ciljeva nema bez promena u društvu, privredi, ali i mentalitetu ljudi. Zato sam o tome toliko i govorio, ponašanju i radnim navikama. Mi imamo snažnu političku volju da promene i reforme sprovedemo.

Jedan od najvećih preduslova za napredak Srbije jeste da promenimo naš način razmišljanja. Do sada smo važili za narod koji zna protiv čega je, ali ne zna za šta je. Tako dalje ne možemo. Zemlja je iscrpljena i samo zajedno možemo da joj pomognemo.

Duboko verujem da su nam građani dali veliko poverenje jer su prepoznali da mi nije cilj jačanje stranke koju vodim, ili bilo kakva lična korist, nego jačanje i oporavak Srbije, vizija kako treba da izgleda njeno društvo koje želimo da izgradimo zajedno. Ta reč „zajedno" i esencijalno i nju želim još jednom da podvučem.

Cilj naše Vlade je da zajedno sa građanima omogućimo prosperitetnu i uspešnu naciju zasnovanu na kooperativnoj zajednici u kojoj vaš uspeh ne zavisi od drugih, već od vašeg sopstvenog truda i zalaganja. Nezaposlenost, ekonomski problemi, društvo nejednakih šansi, nezadovoljavajući zdravstveni i obrazovni sistem, problemi su i opasnost za svaku porodicu u Srbiji.

Kada Srbija postane zemlja jednakih šansi za sve, kada prednost dobiju oni koji među nama razmišljaju kako mogu radom da poprave svoj položaj i da daju doprinos razvoju društva, a ne oni koji imaju više novca, ili imaju pravu člansku partijsku knjižicu, moći ćemo da kažemo da je Srbija pobedila. Zato nam je potrebna promena mentaliteta, da naša deca nauče da se sve u životu postiže radom, da se u školi uči da biste se spremili za budućnost, a ne da biste dobili ocenu. Da je znanje najveći kapital i da će ih država podržati ako pokažu inicijativu, individualnost i imaju ideje.

Budemo li uspeli u tome možemo da očekujemo da mladi ljudi ostaju u Srbiji. Zato su mladi i poboljšanje njihovog položaja ali i promena njihovog razmišljanja, jedan od ciljeva nove Vlade. Želimo da pronađemo način da pomognemo mladima da dobijaju posao ovde, da priušte sebi dom, da podižu i obrazuju svoju decu, da vode računa o svojim roditeljima i da ostanu da žive u Srbiji.

Želim da ova Vlada pokaže da je sposobna i zrela, da stvori razloge zbog kojih će mladi ostati u Srbiji. Ključne reči našeg programa su promene i modernizacija. Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji, bez obzira da li govorimo o ekonomskim reformama, reformama pravosuđa, reformama zdravstvenog i obrazovnog sektora, ili kada govorimo o našem odnosu sa Evropskom unijom.

Ukoliko kao Vlada ne uspemo da modernizujemo zemlju izneverićemo Srbiju. U interesu Srbije nije isključiv ekonomski oporavak. Mi želimo da ljudi što pre shvate da nije dovoljan samo taj oporavak ako ga ne prate kulturni, socijalni, oporavak celog društva. Svestan sam da će biti mnogo onih koji će od početka rada nove Vlade nastaviti da govore protiv reformi, ali sam istovremeno spreman da prihvatim na sebe sav teret težine reformi, duboko uveren da su posledice opstanka istog nepromenjenog stanja zastrašujuće po našu zemlju. „Ja verujte mi, nemam strah od reformi i modernizacije. Jedini strah koji imam je strah od budućnosti u kojoj nismo bili dovoljno odgovorni i hrabri da reforme sprovedemo." Ovo je rekao Toni Bler, ali ja nisam bio dovoljno pametan da smislim nešto bolje ili prikladnije.

„Promene su..", kao što je rekao Bendžamin Dizraeli, čuveni engleski premijer pre skoro jednog i po veka „neizbežne i konstantno napredne u zemljama". Mi želimo da Srbija postane napredna zemlja. Želimo da Srbija napredujući postane lider regiona i velika regionalna radionica. Zamislite Srbiju koja je primer razvoja i socijalnog blagostanja u regionu. Možete li? Ja to mogu da zamislim, jer želim i borim se svakog dana za zemlju gde će svi građani biti pobednici, a protiv zemlje u kojoj njih nekoliko, obogativši se pobedilo sve nas ostale.

Ovo je moje prvo obećanje vama dame i gospodo, mislim i najvažnije. Sve dok sam predsednik Vlade ove zemlje, mi u Vladi i ja lično delovaćemo odgovorno i pošteno. Nećemo trošiti više nego što imamo. Borićemo se protiv lopovluka i pobediti ga u Republičkoj vladi i lokalnim samoupravama i u svakodnevnom životu.

Nećemo lagati narod i radićemo naporno svakog dana kako bismo pronašli rešenja i učinili boljim život ljudi. Ovo jeste i trebalo bi da bude osnova svakog ugovora između naroda i njegove Vlade, jer bez poverenja bilo koja reč i papir ne vrede ništa. Verujem da Srbija može da bude uspešna zemlja, ali nedostaje nam disciplina i izgubili smo veru u sebe. Volimo da se žalimo i očekujemo da će nam sve pasti sa neba, umesto da ustajemo rano i naporno radimo, kako bismo i pošteno stekli.

Neću vam danas obećati da bilo koja osoba može da promeni taj mentalitet preko noći, ali ću vam tokom naredne četiri godine pokazati da postoje bolji i pošteniji načini da se vodi ova zemlja. To ću postaviti kao svetionik nade, da stvari mogu da budu drugačije. Način na koji to može da se postigne je program koji ćemo danas predstaviti.

Kao što sam rekao, danas ću govoriti dugo, a siguran sam da će se neko već potruditi da naknadno i saopšti koliko je to minuta trajalo. Posvetiću dve trećine svog izlaganja ekonomiji, jer to vidim kao prioritet rada Vlade u naredne četiri godine. Osim naših ekonomskih ciljeva koje ću uskoro detaljno objasniti, Vlada će takođe kao cilj postaviti jačanje naših društvenih institucija.

Dozvolite mi da još jedanput naglasim, prvi i najvažniji cilj ove Vlade je da transformiše srpsku ekonomiju, modernu, prilagođenu novim globalizovanim tržištima 21. veka i to je jedini način da se obezbedi bolji životni standard na duži period, a ne samo na godinu ili dve.

Ekonomski rast u Srbiji je tokom proteklih godina bio oskudan i slab. Nije sve krivica globalne ekonomske krize. Oni koji su predvodili našu zemlju ponašali su se nemarno, trošili novac koji nemamo, krali za sebe, zapošljavali sve više i više ljudi u državni sektor. Novac za investicije je protraćen. Nije doneta ni jedna konkretna odluka, a one koje su donete jednostavno su bile katastrofalne.

Ne bih preterivao ako bih rekao da bi nas još jedna ili dve godine na istom putu dovele do „Grčkog scenarija". Mala mi je uteha i to što je bivši premijer Cvetković bio protiv kardinalno loših odluka koje je donosila njegova Vlada. To smo ustanovili iz beleški sa sednica Vlade.

Samo zbog ekonomski neosnovano povećanja penzija 2008. godine mi smo izgubili pet milijardi evra do danas, samo do danas, i samo i zbog toga pet milijardi evra, zbog neosnovanog povećanja plata u javnom sektoru, i još dve milijarde i 400 miliona evra za samo pet i po godina. Sedam i po milijardi, poštovani građani Srbije, potrošili smo iz onoga što pripada budućnosti našoj, budućnosti naše dece, da ni jednu fabriku nismo napravili, da ni jednu investiciju nismo doneli, da ništa nismo uradili da zaposlimo bilo koga. Kao da smo bacili u bunar, povećali javni dug i to će se nastaviti, jer to isplaćujemo. Istovremeno smo povećali fiskalni deficit na najneodgovorniji način i to ljudi u ovoj zemlji moraju da znaju.

Dosta je bilo takve neodgovorne politike da biste bili omiljeni i voljeni političari, jer se time uništavala i danas se uništava budućnost naše dece, i oni koji kažu – dajte da iz kredita isplaćujemo socijalna davanja to su najneodgovorniji i najopasniji ljudi u ovoj zemlji i sa takvom praksom će ova zemlja da prekine. To je sada prošlost.

Danas predstavljamo novu Vladu, Vladu koja gleda ka budućnosti, koja je spremna da uradi šta god je potrebno, kako bi ponovo izgradila Srbiju i vratila je na vodeću poziciju, Vladu koja je spremna da se žrtvuje kako bi ostvarila ciljeve, Vladu koja je spremna da zanemari partijske potrebe i rezultate narednih izbora kako bi ispunila potrebe za naredne generacije.

Poštovani poslanici, da bismo prilagodili našu ekonomiju 21. veku, da bi smo razvili potencijal ljudskih resursa, da bismo privukli investicije, izgradili ekonomiju za budućnost, sadašnja Vlada će se upustiti u tri velika zadatka kojima smo u potpunosti posvećeni.

Prvi, reformisanje načina na koji naša ekonomija funkcioniše donošenjem veoma opsežnog, detaljnog i ozbiljnog paketa reformi u parlamentu. To će biti novi temeljni, detaljni zakoni koji će u Srbiji stvoriti pravo tržišno okruženje i još više pomoći da se uništi korupcija. Ovi zakoni bi reformisali način poslovanja u Srbiji i omogućili nam da dođemo do mnogo više investicija i kapitala. Borba za reforme bi bila neprestana u naredne četiri godine. To bi bio proces koji bi uključio sva sredstva društva i života u Srbiji, a mi bismo to što moguće više obavljali uz dijalog i saglasnost najvećeg broja društvenih činilaca. Ali, ovo je nešto što je predugo odlagano, a čemu će ova Vlada biti posvećena.

Naš drugi veliki zadatak biće da razvijemo naš privatni sektor davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kako bi sami zapošljavali više ljudi i smanjenjem broja ljudi u javnom sektoru. Dugoročno želimo da privatni sektor u našoj zemlji učinimo privlačnijim za rad od javnog sektora. Zdrav privatni sektor je osnova svake moderne ekonomije i uspešne zemlje. Vremena su se promenila i Srbija će takođe morati da se menja. Vlada će prestati da sa besmislenim trošenjem narodnog novca i ugađanjem sebi i osloboditi više resursa kako bi investirala u radna mesta za budućnost i pomoći privatnim poslodavcima i preduzetnicima da uspeju.

Treći najveći zadatak u ekonomiji biće da konsolidujemo naš budžet smanjenjem troškova i povećanjem naših prihoda. Tako bismo imali i više novca da ulažemo u stvaranje radnih mesta, podizanje životnog standarda, obrazovanje, zdravstvo, kulturu, nauku i infrastrukturu. Bez konsolidacije budžeta, bez smanjenja troškova, i bez stvaranja više prihoda nema ni novca za investicije i zato sam malopre govorio o onih sedam i po milijardi, koje su nam nestale samo zato što je neko pomislimo da kada su se završili izbori može da radi šta hoće. Tih sedam i po milijardi nije uloženo u investicije, nije uloženo u razvoj i napredak ove zemlje, već tih sedam i po milijardi nas danas dodatno opterećuje i donosi nam novih 140 miliona evra koje moramo da plaćamo svake godine.

Poštovani poslanici, onda kada se upustimo u ova tri velika zadatka naša ekonomija će početi da izgleda privlačnije investitorima. Izložili smo ovaj program mnogim stručnjacima unutar Srbije i van nje. Svi oni se slažu da primena ovog programa može učiniti Srbiju za dve ili tri godine najživljom i najprivlačnijom ekonomijom na Balkanu i u celom regionu jugoistočne Evrope. Ovo je program za naš oporavak i oživljavanje kao nacije.

Sada ću dublje i detaljnije predstaviti sve elemente programa. Kao što sam rekao, prvi i veliki zadatak je reforma naše ekonomije. U parlamentu ćemo doneti najopsežniji i najmoderniji paket reformskih zakona kako bismo napravili osnovu da naša ekonomija funkcioniše kao u svim modernim zemljama.

Na samom početku tokom prve nedelje maja reformski paket zakona biće dat parlamentu na raspravu. Ovo će biti prva faza reformi koje će uslediti sledeće faze u narednim mesecima. Zamolio sam novu predsednicu Skupštine, gospođu Maju Gojković da do 15. jula, za oko 65 dana i noći taj prvi deo reformskog paketa zakona bude usvojen.

Poštovani poslanici, i vas bih zamolio da zasedate dan i noć, vikendima i praznicima kako bi pokazali narodu Srbije da smo ozbiljni u vezi sa ovim reformama. Ješćete, spavati i umivati u ovoj sali do 15. jula, a narod Srbije i ceo svet će znati da smo spremni da preduzmemo sve da bismo ispunili ono što obećavamo.

Uopšte neće biti lako. Mnogi ljudi i organizacije će se protiviti. Neki od njih će protestovati ispred ove zgrade, zgrade Vlade i ko zna gde sve. Možda započnu štrajkove. Neki i jedva čekaju. To im je i posao.

Vaš posao će biti da ih u svakom trenutku poštujete, da ih saslušate i angažujete se u dijalogu sa njima, ali da na kraju donesete odluku.

U prethodnoj kampanji doživeo sam bezbroj neprijatnosti, mislio sam ni kriv ni dužan, jer znam da niko od nas, pa ni ja ni na koji način nismo učestvovali u uništavanju srpskih preduzeća, u dovođenju radnika na ivicu provalije. Ali, svejedno, ljudi su u meni kao predstavniku vlasti videli krivca za sve pljačkaške privatizacije, za loše poslovanje njihovih firmi i ko zna šta još. Zato ćemo, ne sumnjajte u to, i bez krivice biti krivi.

Da bismo uspeli u našim reformama moramo dobro da pogledamo kakva je Srbija danas, a onda da pričamo o Srbiji kakvu želimo za četiri godine.

Istaći ću glavne probleme i njihove uzroke, pa potom definisati ciljeve koje ćemo da ostvarimo do kraja mandata ove Vlade. Nezaposlenost, siromaštvo i fiskalni deficit Srbije su među najvećim u Evropi. Država je u jako teškoj i lošoj finansijskoj situaciji upravo zbog onoga o čemu sam malopre govorio, a izneću vam potpuno precizne i tačne podatke. Granica za penzionisanje je među najnižima u Evropi uz nerealan odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati. Zdravstvo je već više godina tangirano kao najgore u Evropi. Srbija je treća u svetu po broju školovanih mladih ljudi koji iz nje zauvek odlaze. Školovani kadar koji ostaje u velikoj meri ima diplome sumnjivog kvaliteta zahvaljujući urušenom obrazovnom sistemu. Moram da vam kažem da znam da to nije popularno, ali nažalost, to je tako.

Mi nemamo elitnih škola ili škola koje će da nam izbacuju najbolje. Imamo samo škole koje će da izbacuju elitno veliki broj diploma. Javna administracija je glomazna, skupa i izrazito neefikasna. Isto važi i za najveći broj državnih preduzeća, od kojih je trećina u večitom restrukturiranju, a ni ostala nisu posebno konkurentna na tržištu, već opstaju zahvaljujući novcu poreskih obveznika.

U mnogim oblastima bitnim za ekonomski rast zakonska regulativa je nedosledna, komplikovana i nelogična. Veliki infrastrukturni projekti se realizuju sporo, neki već decenijama uz neprestana neplanska ulaganja dok se paralelno, neodgovorno ogovaraju ili ugovaraju novi projekti koji podjednako tapkaju u mestu.

Da biste vi razumeli o čemu govorim, primetili ste u prethodnih 15 godina, pa i u prethodnih godinu dana, ne delim period, svaki ministar je izlazio govorio o nekom novom velikom projektu i obično, primetićete, da se radilo o kreditnom finansiranju. Od neke zemlje bi trebalo da dobijemo kredit za finansiranje tog projekta. Kako bismo dobijali taj kredit uvek je neko pravio kombinaciju, a deo ili ceo kredit nikada ne bismo povukli. Te puteve, pruge i sve ostalo nikada ne bismo napravili, a uvek je bila velika tuča u Vladi, pošto sam to analizirao i čitao stenografske beleške iz različitih vlada i sa različitih sednica vlada ko će da vodi te poslove, a nikada ni jedan od tih poslova nije završen do kraja.

Mi nemamo iluzije o tome šta se sve može uraditi za četiri godine, ali smo potpuno sigurno šta mora da se uradi za četiri godine. Zato smo otvorili skup jasnih, precizno definisanih ciljeva koji će predstavljati strateške prioritete u radu ministarstava. Na osnovu tih ciljeva meriće se i ocenjivati uspeh rada Vlade i svakog od ministara.

Dakle, sve što sam i o čemu sam do sada govorio ticalo se našeg najvažnijeg zadatka, a to je unapređenje srpske ekonomije i životnog standarda naših građana. Strateški cilj bez koga taj cilj nije moguć jeste pre svega stabilizacija javnih finansija i reforma javnog sektora. Ovo je nesumnjivo najteži deo paketa reformi koje predstavljamo.

Našim građanima ću da poručim ono što je apsolutno najvažnije. Sve što budemo radili neće biti lako. Sve teške i bolne mere koje budemo preduzimali izdržaćemo u naredne tri godine i već od kraja 2016. godine građani će imati zdraviju ekonomiju i više plate i zaustavljanje rasta javnog duga i niži fiskalni deficit.

Merama fiskalne konsolidacije, konsolidovani deficit budžeta će se do 2017. godine spustiti na granicu održivog, 3%-4% bruto domaćeg proizvoda, što će dovesti do zaustavljanja rasta javnog duga na nivou od oko 75% bruto domaćeg proizvoda i započeti njegovo postepeno opadanje.

Još jedanput ponavljam svima, ovakav rast javnog duga je rezultat katastrofalne i kardinalno loše odluke da se bez ikakve ekonomske odluke, bez ikakve ekonomske podloge, bez ikakvog jasnog razloga sem želje da se nekome dodvorite, povećane plate u javnom sektoru i povećane penzije. Lepo je dobijati izbore, lepo je biti popularan, ali kao što vidite, danas ćemo da se mučimo, i ne samo danas nego mnogo godina unapred, samo zato što su neki bili toliko neodgovorni da nam to sve priušte.

Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, posebno onih koji su tu zahvaljujući članstvu u političkim partijama a ne svojoj stručnosti i visini njihovih zarada, na nivo koji može da izdrži privatni sektor, iz čijih sredstava se te plate finansiraju. Posle nekoliko meseci plate u javnom sektoru bi se uvećavale, kako bi do kraja 2016. godine bile veće nego danas. Potpuna profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima i eliminisanje gubitaka u tim preduzećima. Dovršetak privatizacije i rešavanje statusa državnih i društvenih preduzeća, kao i onih u restrukturiranju.

Kao što sam već rekao, veliki je zadatak koji ova Vlada ima, da bi izgradila modernu ekonomiju u Srbiji, jeste da razvije privatni sektor i prenese resurse i zaposlene iz javnog sektora u privatni. Moj cilj je da mladi ljudi u ovoj zemlji požele da postanu preduzetnici, inženjeri tehnoloških nauka, inovatori, vlasnici firmi, a ne službenici ili sekretarice u javnom sektoru. Konceptualna promena je suštinski deo naše vizije ekonomije koja je prilagođena za 21. vek.

Tokom mnogo godina vladama u Srbiji je bilo najlakše da zapošljavaju ljude u javni sektor, umesto da im pomognu da sami stvore nešto. Ti ljudi koji su zapošljavani nisu bili obični ljudi. Mnogi od njih su bili partijski ljudi, sa vezama bliskim vlasti. Bio je to zavet ćutanja, i danas je. Mi te zaposlimo, a ti i tvoja porodica i prijatelji glasate za nas. Nije to bilo samo sa jednom partijom. Bio je to slučaj sa svim partijama. Umesto da podstiče snalažljivost i kreativnost, sistem je motivisao ljude da ne rade ništa osim da traže veze. Ovakav sistem ubija pokretačku snagu ljudi i pretvara naše mlade ljude u cinike, uči ih da se znanje, zalaganje i talenat ne nagrađuju, već samo veza. Poštovani građani, ta era je završena.

Kao što možete da vidite, današnji javni sektor je znatno veći nego u mnogim drugim zemljama sa kojima želimo da se poredimo. Mi imamo gotovo 800.000 ljudi koji rade u javnom sektoru. Da, mnogi, najveći deo njih radi veoma pošten posao, poput nastavnika, medicinskih sestara, lekara, vojnika i policajaca, ali još mnogo njih dobija novac a ne radi ništa. Svaki dinar koji dobiju je dinar manje koji možemo da damo za obrazovanje, zdravstvo ili podršku za one koji su zaista siromašni u našem društvu.

Takođe, mnogim vladama u Srbiji je bilo lakše da opterete privatni sektor porezima i naplatama. Političarima u Srbiji je bilo lakše da opterećuju privatne firme, nego da se suprotstave partijskim glavešinama. U modernoj ekonomiji privatni sektor treba da bude lokomotiva koja vuče napred čitavu zemlju. Ali u Srbiji smo podigli toliko prepreka na šinama, zaglavili štapove u točkove lokomotive i opteretili vagone sa toliko nepotrebnih ljudi, da se voz jednostavno više ne pomera. Jednostavno nije normalno da prosečna plata u javnom sektoru bude veća od one u privatnom, a kod nas je ona gotovo 30% veća. To ne postoji nigde u svetu, to je neodrživ sistem i to Srbija ne može da istrpi.

Zemlja poput Srbije ne može da priušti sebi da bude poslodavac za toliko ljudi i da ih toliko plaća. Mi isplaćujemo plate novcem koji nemamo i sve vreme, građani Srbije, da znate, svi oni koji su vam se hvalili kako vam isplaćuju nešto, hvalili su se time što su uzimali kredite, pa ćemo morati i to da vratimo, da vratimo i kamate, pa još puta dva kada računate povećanje duga i povećanje fiskalnog deficita, ne zato što su bili sposobni da to obezbede ili da u ekonomskim uslovima stvore. Zbog toga nam dugovi neprestano rastu i tako naši krediti postaju skuplji. Javni sektor, zapravo svi mi, krademo od naroda kome bi trebalo da služimo, nagrađujući poluuposlene birokrate i tzv. partijsku vojsku, umesto kreativnih, vrednih i građana sa inicijativom koji streme boljitku, sve ovo na račun naših budućih generacija.

Izvinjavam se što vas prekidam. Ako mogu da vas zamolim, razumem da ne želite da čujete, da ne želite da slušate i oprostite što sam i ja verovatno pomalo dekoncentrisan i umoran, ako vam nije teško još malo vremena da se strpite, pa onda govorite i dobacujte sve što želite.

Postoje dva načina da se ovo ostvari. Prvo, učinićemo lakšim i vrednijim posao u privatnom sektoru, nećemo podizati poreze ili dodatno opterećivati privatni sektor, očistićemo banke od nenaplativih kredita, kako bi mogli da počnu ponovo da pozajmljuju malim i srednjim preduzećima. Takođe ćemo stvoriti mehanizme da subvencionišemo ove kredite, kako bismo ojačali likvidnost tržišta.

Veliki zadatak za nas je da smanjimo rashodnu stranu budžeta i povećamo prihode. Moramo da izbalansiramo svoj budžet. Balansiranje budžeta i fiskalna konsolidacija po sebi nisu cilj, ali je neophodno biti integrisan u globalno tržište i izbeći finansijsku krizu poput one u Grčkoj, na Kipru, pa čak i moćnih ekonomija. Moramo da pokažemo investitorima da možemo da rukovodimo svojom ekonomijom i ponašamo se odgovorno. Današnja investitorska tržišta su izgrađena na poverenju. Ukoliko tržište i investitori neće da nam veruju, nećemo imati sredstava da transformišemo našu ekonomiju i stvorimo više radnih mesta.

Smanjenje rashodne strane u nacionalnom budžetu pre svega znači brigu o našim državnim preduzećima koja krvare. Svake godine te kompanije gube između 750 i 800 miliona evra, koje svi mi moramo da platimo. Neka od tih preduzeća ne proizvode ništa vredno prodaje, neka imaju održiv poslovni model, ali se njima loše rukovodi, neka od njih su korišćena da se pojedini moćnici obogate kroz odlivanje sredstava.

Hoću zbog vas i zbog građana Srbije da kažem da mi svakog meseca, kao Vlada Srbije, potrošimo novca vašeg, svih građana Srbije, 8,5 miliona dolara za pokrivanje gubitaka u smederevskoj „Železari" i to imaju pravo da znaju svi građani, da kada neko traži da štrajkuje i kada neko dođe da štrajkuje, da znate da smo mi vama uzeli novac, da tamo dajemo novac i za plate i za gubitke koje proizvodimo. To ne znači da ćemo se odreći tih ljudi. Naprotiv, borićemo se za svakog od njih. Borićemo se i za tu kompaniju. Razgovaramo i sa „Ural vagon zavodom", razgovaramo i sa nekim zapadnim kompanijama i pokušaćemo na svaki način da obezbedimo posao i produžimo rad smederevskoj „Železari". Imali smo veliku sreću sa FAP-om, veliku sreću sa „Ikarbusom". Sve ono što neki nisu mogli da reše u prethodnih 15 ili 20 godina, to smo uspeli, ali u svemu svakako nećemo uspeti.

Železara, Dunav osiguranje, U prvih sto dana Vlade započeti sa rešavanjem pitanja održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz odgovarajuće finansijske operacije, privatizaciju, konsolidaciju i punu profesionalizaciju menadžmenta. Ovaj proces će se završiti u toku 2014. godine. krenuće se u privatizaciju „Dunav osiguranja" do sredine ove godine, jer finansijski izveštaji ukazuju na sve lošije poslovne performanse ovog preduzeća što je još jedna potvrda da je država loš preduzetnik i da kao takav ne treba da se javlja u sektorima gde privatna inicijativa može efikasno da posluje. Definisanje načina i stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za rešenje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Trenutno ima 157 preduzeća u restrukturiranju i njihovo stanje u najvećem broju slučajeva je ekonomski neodrživo. Ovim preduzećima treba dodati i „Železaru" u Smederevu i „Simpo" jer njihovo poslovanje u trenutnim okolnostima ne može na ovakav način da se nastavi u dužem periodu, a naša je obaveza da pokušamo i da damo sve od sebe da oni svoj posao i svoju proizvodnju nastave. Direktan i indirektan trošak za državu iznosi više od 750 miliona godišnje, reč je o dolarima, a ne o dinarima. Prioritet države mora da bude da se u ovom procesu zaštite radnici i da se za jedan deo preduzeća nađe strateški investitor. Ceo fokus države treba da se usredsredi na ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju veliki broj radnika i koji imaju izgleda da profitabilno posluju. Za njih treba angažovati konsultante, investicione bankare, jer državne institucije to ne mogu da urade. Da su do sada mogle da nađu partnera ne bi se 15 godina čekalo na njihovu privatizaciju. Najveći deo ovih pripremnih radnji realizovaćemo već u maju sa ciljem da proces restrukturiranja bude većim delom završen do kraja godine. ...Za FAP smo našli rešenje i do kraja ove godine moderni, novi kamioni će ponovo biti proizvedeni u Priboju, ali ne proizvedeni od strane države, biće proizvedeni od strane privatne kompanije. Rešenje FAP je bio rezultat koncentrisanog angažovanja radne grupe koja nije bila politička, već radna grupa koja je formirana od ne stranačkih stručnjaka. Nezavisni eksperti iz automobilske industrije radili su zajedno sa vladinim organizacijama, transparentno i bez prikrivanja informacija i sa zajedničkim ciljem. Takođe radnici, a delimično i rukovodstvo bili su konstruktivno uključeni u pronalaženje realnog rešenja s pogledom u budućnost... Država je još uvek vlasnik nekih vrednih preduzeća, ali se do sada pokazalo da je jako loše upravljala njima i da su ta preduzeća ili pravila velike gubitke koje je država morala da pokriva, ili je dobijala mnogo manji profit nego što bi dobijala da su ona efikasnije poslovala. Skoro sva državna preduzeća zahtevaju velika ulaganja u narednom periodu da bi bilo konkurentna, zašta država niti ima para, niti ima kapaciteta da transformacije sprovede u delo. Osim toga u svim tim preduzećima postoji veliki višak radnika koji je rezultat nekontrolisanog partijskog zapošljavanja. Jedino rešenje da ova preduzeća dugoročno opstanu jeste da budu privatizovana i da novi vlasnik uloži ozbiljan kapital i donese svoj „know how". U nastavku ću izložiti plan delovanja u pogledu nekoliko najvećih državnih preduzeća. „Telekom" Srbija će ući u proces privatizacije jer će njegova vrednost vremenom samo padati. Tendencija u evropskim telekomunikacijama je ubrzano regionalno ukrupnjavanje kako bi se održao korak sa rastućim troškovima tehnologije i realno opadajućim prihodima. „Telekom" Srbije nije izuzetak te se njegovo učešće na tržištu mobilne telefonije smanjuje svake godine dok na tržištu fiksne telefonije više ne može da zadrži monopolski položaj. Uskoro će se krenuti i sa izdavanjem licence za 4G mrežu, a ni „Telekom", ni država nemaju dovoljno sredstava da ozbiljno krenu u razvoj nove mreže, pa je očekivano dodatno pogoršavanje „Telekomove" konkurentske pozicije. Sa pripremom procesa privatizacije bi se započelo u prvih sto dana rada Vlade. U tom slučaju, bilo bi realno da privatizacija bude okončana tokom naredne godine ukoliko tržišni uslovi to budu dozvolili. Zahvaljujući poboljšanoj međunarodnoj, političkoj poziciji Srbije uveren sam da ćemo moći da ostvarimo značajno veću cenu za „Telekom" od one koju bivša Vlada nije mogla da dobije 2011. godine. EPS je najvrednija kompanija koja je u državnom vlasništvu, ali država dobija veoma malo prihoda od nje. Prošlogodišnji profit kompanije bio je blizu 20 milijardi dinara, ali je likvidnost kompanije loša. O planu poslovanja generisani novčani tok za ovu godinu će biti negativan. Ipak smatramo da za Srbiju strateški nije dobro rešenje da prodajemo veći paket EPS-ovih akcija. Najbolja opcija za EPS, videćemo da li je moguća, bi bio ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine, jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji. Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja. Država bi dobijala mnogo više profita iz EPS poslovanja i povećala bi se vrednost kompanije za slučaj da se odlučimo za privatizaciju ili listiranje na berzi. Ovaj proces ukoliko bude moguć, dakle, realno bismo ga okončali do 2016. godine . „Srbijagas" pojedinačno pravi najveće gubitke za državu. Osim garancije za likvidnost koja je data budžetom za ovu godinu i koja je dovoljna da pokrije prošlu grejnu sezonu. Nije za to kriv samo ili krivo samo loše rukovođenje u „Srbijagasu" krivi su i objektivni kriterijumi i cena gasa koju Vlada nameće svom preduzeću nenaplativost potraživanja i mnoge druge stvari. „Srbijagas" treba pod hitno restrukturirati i organizaciono i finansijski i potencijalno privatizovati neke delove kompanije. Paralelno sa restrukturiranjem kompanije i rešavanjem problema firme u restrukturiranju „Srbijagas" bi trebalo da postane profitabilna kompanija. „Železnice Srbije" treba restrukturirati do kraja ove godine i razdvojiti u tri celine, putnički prevoz, prevoz robe i infrastrukturu. Prevoz robe je profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj i infrastruktura bi bili u državnom vlasništvu, ali sa jasnim pravilima šta država subvencioniše. Da bi ste vi znali, poštovani narodni poslanici i da bi to znali građani Srbije, mi svake godine damo 150 miliona evra „Železnicama Srbije". Dakle, 150 miliona evra uzmemo iz zdravog dela srpske privrede da bismo to dali „Železnicama Srbije", koja loše posluju, nedomaćinski posluju, brzina teretnog voza nam je prosečno 26 kilometara na sat, brzina putničkog voza nam je 41 kilometar prosečno na sat. Mi ne možemo da naplatimo više novca i više cene za prevoz, karga, za prevoz tereta kroz našu zemlju jer nismo u stanju da garantujemo da će u roku od 48 sati ti vozovi da napuste teritoriju naše zemlje. Ništa u prethodnih 30 godina nismo uradili na srpskim železnicama. Niko od nas ništa nije uradio. Kasnije ću se vratiti na to šta je, ne u okviru preduzeća „Železnica Srbije", već u okviru infrastrukturnih projekata moguće, realno ostvarivo. „RTB Bor" je najvrednija kompanija u istočnoj Srbiji, ali je zbog velikih dugova i lošeg menadžmenta kompanije dovedena u tešku situaciju. Kompanija bi uz finansijsko restrukturiranje imala veliki broj zainteresovanih investitora i mogla bi da se postigne visoka cena, a u dugom roku čak i veći broj zaposlenih. Za privatizaciju „RTB Bor" je neophodno da se promeni regulatorni okvir. U međuvremenu dok ne budemo videli šta, kako i na koji način, moguće je da se učini u „RTB Boru" biće potrebna neuporedivo veća kontrola, nadzor rada samog menadžmenta i drugačiji istinski, domaćinski pristup. Država Srbija nije blagoslovena što ima "RTB Bor" nego što ima izdašne potencijale za eksploataciju rude bakra koju „RTB Bor" koristi na najbolji način. Naša bogatstva su tamo naši radnici i naši rudari a ne menadžment.(Aplauz) Sa realnim iznosom rudne rente postaje manje relevantno ko je samo operater „RTB-a" država ili neka druga kompanija. Značaj „RTB Bor" će potencijalno rasti usled skore pojave interesovanja za istraživanje i eksploataciju rude u okolini Bora. „Državna lutrija" je i pored skoro monopolske pozicije u organizovanju igara na sreću, do ove godine, verovali ili ne uspela da ostvari gubitak, što je jedinstven slučaj u celom svetu. S druge strane postoje zainteresovani partneri koji žele da kupe licencu za organizovanje igara na sreću, te bi država ozbiljno trebala da razmotri promenu regulative i dovođenje stranih partnera u ovoj oblasti, jel moguće je, verovali ili ne, da država na takav način inkasira čitavih 100 miliona dolara. Od toga da smo imali milion i 500 hiljada evra gubitka 2012. godine i 2011. godine, do toga da inkasiramo 100 miliona dolara, a da i neko drugi u svemu tom zarađuje. „Aerodrom Beograd", kao potencijalni drugi saobraćajni infrastrukturni projekti, će tražiti partnere kako bi ih aktivno i profesionalno vodili. Tražićemo, krenućemo u traženje dugoročnih koncesionih partnera. Nismo ulazili u detalje svih ostalih preduzeća, ali su ona najčešće vođena, od „Srbija-šuma" do mnogih drugih javnih preduzeća. Ovde nema velikih tajni, svi znate kako se prave trikovi sa bilansima, kada u bilansima ne prikazujete uzete kredite za jednu godinu, nego ih prenosite u drugu godinu i onda kažete kako u stvari niste na gubitku i kako profitabilno poslujete. Ali, na kraju krajeva vam sve dođe na naplatu, i na kraju krajeva sve dođe na naplatu građanima Srbije.

Restrukturiranje državnih preduzeća podrazumeva ili prodaju strateškom investitoru ili njihovu transformaciju ili njihovo zatvaranje. Daćemo sve od sebe kako bismo ostvarili prve dve opcije, ali ukoliko ništa ne uspe, zato pozivam i sve dežurne kritičare i sve one koji bi da nam drže predavanja da nam pomognu u tom poslu, ako već sebi, državi i tim ljudima nisu pomogli u prethodnom poslu, kada su ta preduzeća uništavali.

Deo reformskog paketa koji sam malopre predstavio namenjen je da pomogne investitorima da kupe državna preduzeća. Mnogo moderniji Zakon o radu, Zakon o stečaju i Zakon o investicijama pomoći će da se ubede investitori da mogu da zarade u Srbiji i unaprede i naprave uspešnim preduzeća koja kupuju.

Kao što vidite, mi koji nismo ni luk jeli ni luk mirisali, ni krivi ni dužni, moraćemo da kusamo najkiseliju moguću čorbu koju su nam skuvali oni koji su Srbijom tako i toliko neodgovorno upravljali.

Da bismo velike ciljeve i zadatke u svim sferama društvenog života, od ekonomije, borbe protiv kriminala i korupcije, razvoja našeg energetskog sektora i rudarstva, napretka velikih i značajnih infrastrukturnih projekata, snažnije poljoprivrede, boljeg i uspešnijeg zdravstva i obrazovanja uopšte mogli da ostvarimo, moramo da stvorimo sistem koji čine tri stuba reformi. Brojnost i razmere problema sa kojima se Srbija suočava predstavljaju posledicu nečinjenja ili lošeg činjenja tokom dužeg niza godina. Zato je, za relativno brz uspeh u savladavanju tih problema, neophodno simultano, sinhronizovano i odlučno delovanje države u više pravaca. Stoga će se program za ekonomski oporavak Srbije zasnivati na tri tačke: snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija koja će dovesti do toga da se rast javnog duga zaustavi do 2017. godine; reforma javnog sektora koja će dovesti do unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta javnih dobara i usluga koje on proizvodi, to znači efikasniju administraciju, dostupnije i efikasnije zdravstvo i kvalitetnije obrazovanje, efikasniji sudski sistem; reforma privrednog ambijenta koja će dovesti do snažnog i brzog obaranja rizika i troškova poslovanja u Srbiji.

Ove tri tačke predstavljaju tri noseća stuba ekonomskih i društvenih reformi koje nam predstoje. Neuspeh u bilo kojem od ovih segmenata lako može da uruši rezultate ostvarene na drugim poljima. Da bi se ostvario uspeh u sva tri segmenta neophodno je pratiti precizan program sprovođenja reformi i to kroz tri faze: do polovine tekuće godine, do kraja ove godine i u periodu od 2015. do 2017. godine.

Cilj reformi koje će se sprovesti u prvih 100 dana rada Vlade biće snažna fiskalna konsolidacija, u cilju obezbeđenja preduslova za održivost javnih finansija i sveobuhvatna reforma poslovnog okruženja, u cilju stvaranja okolnosti za priliv investicija, zapošljavanje i privredni rad.

Reforme koje će se sprovoditi do kraja godine imaće za cilj rešavanje problema opšte finansijske nediscipline i stvaranje okvira za uspostavljanje pravičnosti u sistemu zarade i zapošljavanja u javnom sektoru, što su bitni preduslovi za srednjoročnu održivost javnih finansija i privredni rast.

Reforme koje će se sprovoditi u periodu od 2015. do 2017. godine imaće pre svega za cilj stvaranje uslova za unapređenje usluga javnog sektora, obrazovanja, zdravstva, državne uprave, što predstavlja bitan faktor budućeg privrednog rasta.

Prvih 100 dana Vlade planiramo da uradimo sledeće:

Fiskalna konsolidacija. Da bi program fiskalne konsolidacije dao efekte neophodno je da sa njegovom primenom počnemo što pre. Shodno tome, do kraja juna biće usvojen rebalans budžeta na osnovu definisanog programa fiskalne konsolidacije, a koji će obezbediti da konsolidovani fiskalni deficit u 2014. godini bude znatno manji od trenutnih procena. Bez fiskalne konsolidacije deficit bi ove godine bio čak 8%, što nikako ne smemo da dozvolimo. Sa takvim deficitom bili bismo najgori u Evropi.

Doduše, da se neko ne poraduje, to je pošteno prikazan deficit, bez skrivanja ispod linije, kao što smo imali slučajeva ranije gde vam u deficit i državna davanja nisu računate isplate „Srbijagasu", drago mi je da to zna i Bajatović i da klima glavom, dakle, isplate „Srbijagasu", isplate Smederevskoj železari i mnogim drugim preduzećima u restrukturiranju. Ovo što vam mi danas govorimo, pokazujemo vam ono što je pošteno, ono što je realno i ono čime zaista mi rasposlažemo i čime zaista upravljamo. To je pošteno prikazan deficit, bez skrivanja ispod linije, kao što se to neretko činilo u prošlosti.

Uzimajući to u obzir, ukupne uštede za mandata ove Vlade moraće da iznose oko 1,5 milijardi evra na godišnjem nivou, od čega bi ne mali deo morao da bude ostvaren već u prvih 12 meseci. Najveći deo propisa koji će obezbediti potrebnu konsolidaciju biće usvojen već u letnjem paketu zakona i tako ugrađen u rebalans budžeta. Program fiskalne konsolidacije će se u većoj meri zasnivati na smanjenju potrošnje, jer je uzrok visokog fiskalnog deficita u Srbiji to što je država previše velikodušna prema svima, a ne samo prema najboljima, a ne to što su nam poreske stope niske, a u određenoj meri na povećanje javnih prihoda, i to pre svega kroz borbu protiv sive ekonomije i proširenje kategorija akciznih proizvoda.

U prvoj fazi konsolidacije izvršiće se smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po trenutnim fiskalnim pravilima od kraja ove godine. Paralelno sa ovom merom će biti ukinut i solidarni porez koji je bio neophodna mera u kratkom roku. Na kraju 2016. godine, u zdravoj srpskoj ekonomiji, plate u javnom sektoru dostići će viši nivo nego što je to danas.

Dakle, mi jasno ljudima kažemo – ozdravićemo našu privredu i imaćete u javnom sektoru više plate nego što ih imamo danas. Molim samo sve ljude da to zapamte.

Značajno smanjenje diskrecionih rashoda na dnevnice za službena putovanja i drastično smanjenje troškova reprezentacija i putovanja. Značajno smanjenje materijalnih troškova povezanih sa korišćenjem službenih vozila, u čemu smo evropski rekorderi. Minimalan broj ljudi ispod nivoa ministara imaće pravo na službeno vozilo. Mnogi će i odavde i na mnogim drugim mestima, koliko u narednim danima, da se pozdrave sa svojim službenim vozilima. Imate platu, kupite automobil, pa vozite automobil, a ne vozite državne pare i ne trošite državne pare.

Smanjenje donacija države za sportske klubove i podsticaj za sprovođenje privatizacije u tom segmentu. Odlučna borba protiv sive ekonomije. Bolji poreski obuhvat pojedinih grupa i delatnosti i druge manje promene u poreskom sistemu u oblasti akciza i drugih indirektnih poreza. Usvajanje parametarske reforme penzijskog sistema.

Cilj Vlade je da budžetski deficit Srbije bude na nivou od oko tri do četiri posto BDP do kraja 2017. godine i učinićemo sve da ostvarimo održivost javnih finansija. Ukoliko efekti pomenutih mera ne budu dovoljni, razmotrićemo i primenu dodatnih mera. Tu smo došli do ključne tačke i razmimoilaženja i naših unutrašnjih sukoba i trvenja. Svi ekonomski eksperti i kompletna stručna javnost posebno insistira na smanjenju penzija, jer to bi bio najbolji način za smanjenje našeg fiskalnog deficita. Ali, u teškim razgovorima sa MMF, sa Lazarom Krstićem i sa Kori Udovički, a svi su oni bili za smanjenje penzija odmah, jasno sam rekao da nećemo smanjivati penzije sve dok ne uradimo sve i ne pokušamo sve da deficit smanjimo drugim sredstvima i metodama.

Pri tome, hoću da znate da su Lazar Krstić i Kori Udovički i MMF, što se brojeva tiče, u pravu, a ja verujem u naš veliki rad i u našu veliku snagu da to preokrenemo u narednom periodu. Kada bismo to danas uradili, penzije bismo morali da smanjimo za 25 do 30%, koliko su ekonomski neosnovano povećane od 2007. do 2009. godine. O ovom pitanju i o ovome nećemo više ni razgovarati, niti ga razmatrati do oktobra meseca, jer ćemo svi silama i snagama pokušati da ostvarimo takav napredak koji bi nam garantovao nepromenjivost penzija.

U cilju jačanja poverenja međunarodne zajednice i kreditora u kredibilnost namera Vlade da obezbedi dugoročnu održivost javnih finansija u prvih 100 dana, intenziviraćemo aktivnosti na zaključenju aranžmana sa MMF i verujem da će taj aranžman biti zaključen.

Još jedna stvar oko penzionera. Zašto sam toliko na tome insistirao i sukobljavao se sa svojim kolegama koji su u toj oblasti svakako stručniji od mene? I oni znaju, a i mi znamo da su penzioneri najredovnije platiše kod komunalnih usluga i da penzioneri, za razliku od radnika u javnom sektoru koji potroše 70% svojih plata na uvozne proizvode, potroše 70% svojih penzija na domaće proizvode i time nam vraćaju novac direktno u našu ekonomiju.

S druge strane, imali smo i tu, iako je to u ovakvim brojevima vrlo teško govoriti i pomalo je demagoški, socijalnu komponentu u glavi, jer ti penzioneri neretko izdržavaju i svoju decu i svoje unuke. Zato smo ovakvu odluku doneli, da bismo pokušali svim ostalim merama da taj nedostatak nadoknadimo.

Neizbežno ćete čuti mnogo alternativa o ovakvom planu fiskalne konsolidacije. Nemojte da mislite da ih nismo tražili danonoćno poslednjih šest meseci. O ovome mi razgovaramo bukvalno u poslednjih šest meseci svakog dana i svake noći. Bukvalno svakog dana.

Pre nego što pređem na druge ciljeve, biću slobodan da navedem nekoliko komentara o alternativnim pristupima koji imaju svoje zagovornike i da kažem zašto je to loše.

Alternativa normalnom finansiranju deficita kroz zaduživanja domaćem i inostranom finansijskom tržištu i kroz bilateralne i multilateralne kreditne aranžmane jeste reaktivacija sistema monetizacije budžetskog deficita ili kratko narodski rečeno - štampanje para. Ovo bi prividno olakšalo finansiranje deficita, ali bi se negativan efekat brzo, u roku od par meseci, video najpre kroz ubrzano trošenje deviznih rezervi na odbranu kursa, a kada bi devizne rezerve dostigle opasno nizak nivo, dinar bi počeo brzo da slabi, što bi se prenelo na visoku inflaciju. Visoka inflacija bi zahtevala prilagođavanje nivoa plata i penzija kako bi se one zadržale na istom realnom nivou, što bi dodatno povećalo deficit. Potrebno bi bilo dodatno štampanje i tako u krug, po poznatom scenariju iz 1993. godine.

Druga ideja je otpis ili reprogramiranje dugova. To je moguć scenario, ali je rezervisan samo za zemlje koje su proglasile bankrot. Dakle, ovo je legitimna opcija ako želimo da idemo putem npr. Argentine koja je proglasila bankrot, pa je nakon toga sa poveriocima postigla dogovor o otpisu dela dugova. Ovo svakako za nas nije dobro i ne bi nas spasilo mera fiskalne konsolidacije, već bi one vrlo verovatno bile i oštrije u ovom slučaju. Osim toga, došlo bi do potpunog gubitka suvereniteta i samostalnosti u vođenju ekonomske politike i politike javnih finansija. Srbija bi ušla u desetogodišnji period najpre recesije, a onda stagnacije.

Uzgred, ono što mislim da je važno da svi znate, kao i svi građani da znaju, 2008. godina je bila godina kada smo morali da preduzimamo mere fiskalne konsolidacije, mere konsolidacije javnih finansija, kada je ceo svet to krenuo kasno da preduzima. Grčka je krenula kasno da preduzima, pa je Španija krenula kasno da preduzima, a to su zemlje sa većim BDP nego mi. To su sve mnogo jače ekonomije nego što je naša.

To su zemlje sa većim bruto domaćim proizvodom nego mi. To su sve mnogo jače ekonomije nego što je naša. Samo smo mi bili toliko bezobrazni, toliko bahati i toliko bezobzirni prema svojoj deci da nismo preduzeli nijednu meru štednje, nijednu meru fiskalne konsolidacije nego smo se rasipali parama koje nemamo. Zato smo danas došli. I da nemate nikakvih iluzija u naredne dve godine. Pa, svi su prodavali „Telekom". Prodat je „Telekom". Dobićete i više nego što su oni tražili da dobiju u prethodnoj Vladi. A šta ćemo sa sistemskim deficitom, sa sistemskim minusom? Kada ode sva srebrnina, a mi nismo ništa uradili sa sistemskim deficitom. Šta ćemo onda da uradimo? Zato je važno da uđemo što pre u to, jer iako bismo dve godine sada živeli bolje i mi bili popularni, omiljeni i voljeni i ponovo lako dobili izbore sa osam, devet ili deset puta više glasova od onih koji su protiv nas. Tada bismo imali gore nego Grčki scenario. Onda bi nam samo došli i rekle – e, sad smanjujte plate 50%, penzije 45% i 50% otpuštanja u javnom sektoru. Samo da znate da nas je dotle dovela neodgovorna, neozbiljna i nepromišljena politika, politika populizma i politika prevare, ne znam kako bih na koji drugi način to mogao da nazovem.

Borba protiv sive ekonomije će definitivno biti jedan od prioriteta nove Vlade i Ministarstva finansija. Iako su u javnosti često predimenzionirani efekti koji se mogu očekivati od borbe protiv sive ekonomije. Konsolidacije koja je državi potrebna u naredne tri, četiri godine je oko 150 milijardi dinara. Efekti borbe protiv sive ekonomije bi u optimističnom scenariju koji bi podrazumevao da sivu ekonomiju spustimo na nivo proseka zemalja novih članica EU, iznosilo bi 20 milijardi dinara godišnje.

Neki insistiraju na agresivnoj privatizaciji državne imovine za koju kažu da bi pomogla rešavanju finansijskih problema. Tačno je, ali to bi zahtevalo na primer prodaju sto posto EPS-a u trenutku kada je efikasnost i potencijalna cena EPS daleko ispod njene realne vrednosti. Ovakvo rešenje bi eventualno značilo samo privremeno krpljenje državnih finansija i omogućilo bi da se budžetski deficit finansira jedva nekoliko godina. Ono što je najbitnije ovo ne bi dovelo do strukturnog smanjenja deficita. Rashodi za plate i penzije bi i dalje ostali visoki u odnosu na prihode i posle dve godine država bi se suočila sa istom krizom u kojoj je sada. Zato mi insistiramo na merama ovakve fiskalne konsolidacije koju smo pokrenuli i to je jedina moguća.

Pored fiskalne konsolidacije u prvih sto dana će se raditi na drugim jednako bitnim elementima ekonomske politike. Konsolidacija finansijskog sektora pod kontrolom države. Druga bitna mera u kratkom roku odnosiće se na uspostavljanje pune kontrole nad rizicima koji se realizuju u bankama, u državnom vlasništvu, a koji imaju značajne efekte na budžet. Tako će se u prvih sto dana Vlade započeti sa rešavanjem pitanja održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz odgovarajuće finansijske operacije, privatizaciju, konsolidaciju i punu profesionalizaciju menadžmenta. Ovaj proces će se završiti u toku 2014. godine. krenuće se u privatizaciju „Dunav osiguranja" do sredine ove godine, jer finansijski izveštaji ukazuju na sve lošije poslovne performanse ovog preduzeća što je još jedna potvrda da je država loš preduzetnik i da kao takav ne treba da se javlja u sektorima gde privatna inicijativa može efikasno da posluje.

Definisanje načina i stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za rešenje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Trenutno ima 157 preduzeća u restrukturiranju i njihovo stanje u najvećem broju slučajeva je ekonomski neodrživo. Ovim preduzećima treba dodati i „Železaru" u Smederevu i „Simpo" jer njihovo poslovanje u trenutnim okolnostima ne može na ovakav način da se nastavi u dužem periodu, a naša je obaveza da pokušamo i da damo sve od sebe da oni svoj posao i svoju proizvodnju nastave.

Direktan i indirektan trošak za državu iznosi više od 750 miliona godišnje, reč je o dolarima, a ne o dinarima. Prioritet države mora da bude da se u ovom procesu zaštite radnici i da se za jedan deo preduzeća nađe strateški investitor. Ceo fokus države treba da se usredsredi na ona preduzeća koja mogu da zapošljavaju veliki broj radnika i koji imaju izgleda da profitabilno posluju. Za njih treba angažovati konsultante, investicione bankare, jer državne institucije to ne mogu da urade. Da su do sada mogle da nađu partnera ne bi se 15 godina čekalo na njihovu privatizaciju.

Najveći deo ovih pripremnih radnji realizovaćemo već u maju sa ciljem da proces restrukturiranja bude većim delom završen do kraja godine. Ne možemo da obećamo da ćemo pronaći rešenje kao što su to radile prethodne vlade, ali možemo da garantujemo da ćemo napraviti tim vrhunskih, nezavisnih profesionalaca koje će napraviti realističnu strategiju kako da se „Železara" organizuje, i kako da počne da ostvaruje profit. Ali, nisu sve kompanije u restrukturiranju beznadežne. Za FAP smo našli rešenje i do kraja ove godine moderni, novi kamioni će ponovo biti proizvedeni u Priboju, ali ne proizvedeni od strane države, biće proizvedeni od strane privatne kompanije. Rešenje FAP je bio rezultat koncentrisanog angažovanja radne grupe koja nije bila politička, već radna grupa koja je formirana od ne stranačkih stručnjaka. Nezavisni eksperti iz automobilske industrije radili su zajedno sa vladinim organizacijama, transparentno i bez prikrivanja informacija i sa zajedničkim ciljem. Takođe radnici, a delimično i rukovodstvo bili su konstruktivno uključeni u pronalaženje realnog rešenja s pogledom u budućnost.

Ovom metodom ćemo tako pokušati da pronađemo rešenje za tržišno orijentisanje i drugih kompanije u restrukturiranju. Stručnjaci i kompanije će biti integrisani u ovom postupku, bez učešća političara i stranaka. Fokus na ovu delatnost mora biti prvi korak. Takođe radnici moraju da odluče i da za svoje ideje i svoju jasnu volju iskažu u reformi. Ali, za preduzeća bez proizvoda i tržišta kao i za menadžment bez ideja ne postoji nada i država neće da baca pare u bunar, u nedogled. Ta praksa je završena. Država kada baca pare, baca pare svakog od nas, svakog građanina.

Usvajanje strategije restrukturiranja i privatizacije preostalih državnih preduzeća i otpočinjanje sa njenom realizacijom.

Ovo sam već više od sat vremena govorio. To znači da bih negde po ovome što imam trebalo da govorim oko četiri sata. Videću, ako vi budete saglasni, dokle budem mogao da izdržim.

Država je još uvek vlasnik nekih vrednih preduzeća, ali se do sada pokazalo da je jako loše upravljala njima i da su ta preduzeća ili pravila velike gubitke koje je država morala da pokriva, ili je dobijala mnogo manji profit nego što bi dobijala da su ona efikasnije poslovala. Skoro sva državna preduzeća zahtevaju velika ulaganja u narednom periodu da bi bilo konkurentna, zašta država niti ima para, niti ima kapaciteta da transformacije sprovede u delo. Osim toga u svim tim preduzećima postoji veliki višak radnika koji je rezultat nekontrolisanog partijskog zapošljavanja. Jedino rešenje da ova preduzeća dugoročno opstanu jeste da budu privatizovana i da novi vlasnik uloži ozbiljan kapital i donese svoj „know how".

U nastavku ću izložiti plan delovanja u pogledu nekoliko najvećih državnih preduzeća. „Telekom" Srbija će ući u proces privatizacije jer će njegova vrednost vremenom samo padati. Tendencija u evropskim telekomunikacijama je ubrzano regionalno ukrupnjavanje kako bi se održao korak sa rastućim troškovima tehnologije i realno opadajućim prihodima. „Telekom" Srbije nije izuzetak te se

njegovo učešće na tržištu mobilne telefonije smanjuje svake godine dok na tržištu fiksne telefonije više ne može da zadrži monopolski položaj. Uskoro će se krenuti i sa izdavanjem licence za 4G mrežu, a ni „Telekom", ni država nemaju dovoljno sredstava da ozbiljno krenu u razvoj nove mreže, pa je očekivano dodatno pogoršavanje „Telekomove" konkurentske pozicije.

Sa pripremom procesa privatizacije bi se započelo u prvih sto dana rada Vlade. U tom slučaju, bilo bi realno da privatizacija bude okončana tokom naredne godine ukoliko tržišni uslovi to budu dozvolili. Zahvaljujući poboljšanoj međunarodnoj, političkoj poziciji Srbije uveren sam da ćemo moći da ostvarimo značajno veću cenu za „Telekom" od one koju bivša Vlada nije mogla da dobije 2011. godine.

EPS je najvrednija kompanija koja je u državnom vlasništvu, ali država dobija veoma malo prihoda od nje. Prošlogodišnji profit kompanije bio je blizu 20 milijardi dinara, ali je likvidnost kompanije loša. O planu poslovanja generisani novčani tok za ovu godinu će biti negativan. Ipak smatramo da za Srbiju strateški nije dobro rešenje da prodajemo veći paket EPS-ovih akcija. Najbolja opcija za EPS, videćemo da li je moguća, bi bio ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine, jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji. Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja. Država bi dobijala mnogo više profita iz EPS poslovanja i povećala bi se vrednost kompanije za slučaj da se odlučimo za privatizaciju ili listiranje na berzi. Ovaj proces ukoliko bude moguć, dakle, realno bismo ga okončali do 2016. godine .

„Srbijagas" pojedinačno pravi najveće gubitke za državu. Osim garancije za likvidnost koja je data budžetom za ovu godinu i koja je dovoljna da pokrije prošlu grejnu sezonu. Nije za to kriv samo ili krivo samo loše rukovođenje u „Srbijagasu" krivi su i objektivni kriterijumi i cena gasa koju Vlada nameće svom preduzeću nenaplativost potraživanja i mnoge druge stvari. „Srbijagas" treba pod hitno restrukturirati i organizaciono i finansijski i potencijalno privatizovati neke delove kompanije. Paralelno sa restrukturiranjem kompanije i rešavanjem problema firme u restrukturiranju „Srbijagas" bi trebalo da postane profitabilna kompanija...

Više na sajtu Skupštine Srbije

(Radi poređenja na sledećem linku možete pogledati i Izvode iz ekspozea prethodnog premijera Ivice Dačića 2012.)

Dokumentacioni centar "Vremena"


Kabinet: Biografije ministara

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije;

Rođen je 5. marta 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju 1988. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine.

Pristupa Srpskoj radikalnoj stranci 1993. godine. Iste godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a za generalnog sekretara te stranke 1994. godine. Na toj dužnosti ostaje do 2008. godine.

Imenovan je za direktora sportsko-poslovnog centra „Pinki" u Zemunu 1996. godine. Uspeo je da rekonstruiše ovo zapušteno sportsko zdanje i uspešnim poslovanjem višestruko poveća primanja zaposlenih.

Imenovan je za ministra informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva 1998. godine.

Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima.

Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda "Vučić za metropolu" osvaja 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvaja 34,7 odsto glasova.

Sa Tomislavom Nikolićem osniva Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj konvenciji u oktobru 2008. godine izabran je za zamenika predsednika stranke.

Nakon opštih parlamentarnih izbora održanih 2012. godine preuzima funkciju ministra odbrane i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

Posle ostavke Tomislava Nikolića zbog izbora za predsednika Srbije na predsedničkim izborima 2012. godine postaje v.d. lidera Srpske napredne stranke 24. maja 2012. godine. Na Drugom kongresu stranke održanom 29. septembra 2012. godine jednoglasno je izabran za predsednika te stranke.

Obavljao je funkciju ministra odbrane od 27. jula 2012. godine do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013. godine.

Aktivno učestvuje u pregovorima Vlade Republike Srbije i privremenih institucija vlasti u Prištini pod pokroviteljstvom Evropske unije. Doprineo je tome da u aprilu 2013. godine dođe do potpisivanja briselskog sporazuma, čime je po prvi put od 1999. godine stvorena realna osnova za to da srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji uspostavi institucije koje će biti priznate od međunarodne zajednice.

Od septembra 2013. godine zadržava samo funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

Srbiju vidi kao ekonomski obnovljenu, uređenu, modernu evropsku državu, regionalnog lidera u ekonomiji, politici, infrastrukuri, energetici, stabilnosti svake vrste, afirmaciji ljudskih prava i sloboda, ali i u obrazovanju, kulturi, nauci, prosvećenosti, sportu i natalitetu.

Nakon pobede SNS na izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije.

Dobitnik je nagrade „Kapetan Miša Anastasijević" za ličnost godine 2012, kao i nagrade "Ličnost godine 2013" u izboru "Nezavisnih novina" Bosne i Hercegovine.

Takođe, dodeljene su mu i nagrade "Čovek godine 2013" u izboru evropskog magazina "Man", "Najevropljanin 2013" u izboru međunarodne organizacije "Prva evropska kuća", "Vidovdanske nagrade 2013" koju dodeljuje Grad Kruševac i nagrada "Regionalni lider 2014" u izboru regionalnog žirija i čitalaca "Večernjeg lista" Bosne i Hercegovine.

Strastveni je čitalac, naročito literature iz oblasti istoriografije i geopolitike, ali i srpske i svetske književnosti. Poseduje zavidnu ličnu biblioteku.

Igra šah, rado prati utakmice košarke i fudbala.

Tečno govori engleski i ruski, služi se francuskim i uči nemački jezik.

Oženjen, otac Danila i Milice.

Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova

Rođen je 1966. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Bio je član Parlamentarne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Skupštini SRJ. Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2004. godine.

Bio je ministar za informisanje u takozvanoj prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine. Bio je predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" iz Beograda i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.

Bio je prvi potpredsednik Vlade-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. godine do jula 2012. godine. Obavljao je funkciju predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova od jula 2012. do aprila 2014. godine.

Dobitnik je priznanja "Najevropljanin" za 2009. godinu.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture

Rođena je 1970. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu, kao učenik generacije. Diplomirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Vanredni je profesor "Megatrend" univerziteta.

Deset godina je radila u Elektroprivredi Srbije (EPS), u Javnom preduzeću za prenos električne energije "Elektroistok" Beograd.

U periodu od 2004. do 2006. godine u Kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije Miroljuba Labusa obavljala je funkciju savetnika za energetiku, šefa Odseka za energetsku i politiku zaštite životne sredine, a od 2005. do 2006. godine i šefa Kabineta.

Bila je član Upravnog odbora EPS-a od 2004. do 2007. godine.

U Vladi Republike Srpske bila je savetnik za energetiku premijera Milorada Dodika u periodu od 2009. do 2010. godine.

Obavljala je funkciju ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije od jula 2012. do aprila 2014. godine.

Objavila je tri knjige i više desetina stručnih radova.

Član je Predsedništva SNS i predsednik Saveta za energetiku i rudarstvo te stranke.

Objavila je tri knjige i više desetina stručnih radova.

Govori engleski jezik.

Majka jednog sina.

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

Rođen je 1964. u Novom Pazaru. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu. U periodu od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ.

Politikom se bavi od 1990. godine, kada je izabran za generalnog sekretara SDA Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak, koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju.

Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ.

Posle izbijanja krize na jugu Srbije, u decembru 2000. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. U avgustu 2001. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Posle potpisivanja Beogradskog sporazuma marta 2003. godine izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od jula 2004. godine predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa tim sudom.

Nedeljnik „Vreme" proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje "Najevropljanin" za oblast politike u 2005. godini.

Od septembra 2005. godine predsednik je Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Bio je ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije od 15. maja 2007. do jula 2008. godine. Istu funkciju obavljao je i u Vladi formiranoj u julu 2008. godine, kao i nakon njene rekonstrukcije u martu 2011. godine do 2012. godine.

Bio je potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija od 2012. do 2014. godine.

Govori engleski jezik i služi se ruskim.

Oženjen, otac dvoje dece.

Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave

Rođena je 1961. godine u Boliviji. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1984. godine. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu "Jejl" u SAD.

Od 1993. do 2001. godine radila je u MMF-u na problemima monetarnog sektora Mozambika i Zimbabvea, a nakon toga i kao glavni ekonomista za program sa BiH, kao i za program sa Jugoslavijom.

Od septembra 2001. godine bila je specijalni savetnik ministra finansija u Vladi Srbije. Krajem te godine izabrana je za člana Komisije Vlade Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća.

Za ministra energetike u Vladi premijera Zorana Đinđića imenovana je 2002. godine, a naredne godine izabrana je za guvernera Narodne banke Srbije, kao prva žena guverner u istoriji srpske nacionalne banke. Na toj funkciji je bila do februara 2004. godine.

Poslednjih godina radila je kao asistent generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, asistent-administrator Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) i direktor regionalnog biroa Razvojnog programa Ujedinjenih nacija za Evropu i Zajednicu nezavisnih država.

Lazar Krstić, ministar finansija

Rođen je 1984. godine u Nišu. Diplomirao je magna cum laude matematiku i etiku, politiku i ekonomiju 2007. godine na Univerzitetu "Jejl" u Americi. U toku studija izabran je za člana prestižnog akademskog društva "Phi Beta Kappa".

Osvajač je više nagrada iz matematike, a dobitnik je i nekoliko naučno-istraživačkih stipendija na temu ekonomske tranzicije u zemljama srednje i istočne Evrope, uključujući i jednosemestralni studijski boravak u Berlinu, koji je finansirala Nemačka agencija za akademsku razmenu.

Od 2007. godine do imenovanja na funkciju ministra finansija radio je u vodećoj svetskoj konsultantskoj kući "McKinsey&Company", gde je u rekordnom roku, za manje od pet godina, napredovao od mesta poslovnog analitičara do pozicije mlađeg partnera.

U toku karijere, koju je gradio u SAD, Evropi i na Bliskom istoku radeći za vodeće svetske firme, najviše se bavio projektima iz oblasti finansija, energetike i trgovine, sa akcentom na strategiji, korporativnom upravljanju i restrukturiranju.

U toku studija radio je i kao asistent finansijskog menadžera Departmana za razvoj Univerziteta "Jejl" i kao asistent na Departmanu za matematiku na predmetima algebre i analize. Proveo je i nekoliko meseci na praksi u vodećem investicionom fondu "Bridgewater Associates" u SAD.

Pre odlaska na studije, u nekoliko navrata osvajao je prva mesta na najvišim rangovima matematičkih takmičenja u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji. Učestvovao je i predavao na seminarima matematike i liderstva u Petnici, Izraelu i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Dobitnik je jednog od prva 204 počasna pasoša sa obeležjima Republike Srbije na predlog tadašnjeg potpredsednika Vlade, a povodom uspeha postignutih u inostranstvu i posvećenosti Srbiji.

Bio je ministar finansija u Vladi Republike Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine.

Član je Mense Srbije od 2000. godine.

Govori engleski, služi se nemačkim i francuskim jezikom.

Dušan Vujović, ministar privrede

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Usavršavao se na američkom univerzitetu "Berkli".

Predaje na nekoliko fakulteta u svetu. U Beogradu je profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Direktor je Instituta za strategiju i konkurentnost tog fakulteta.

Bio je dugogodišnji saradnik Svetske banke, između ostalog i predstavnik Svetske banke u Ukrajini, kao i predstavnik SRJ u Svetskoj banci.

Objavio je veliki broj radova u međunarodnim časopisima. Glavni je urednik časopisa "Finansije" koji izdaje Ministarstvo finansija Vlade Srbije.

Snežana Bogosavljević-Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine

Rođena je 1964. godine u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku. Magistrirala je i doktorirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Na Agronomskom fakultetu u Čačku zaposlena je od 1987. godine. Zvanje vanrednog profesora stekla je 2000, a redovnog profesora 2006. godine.

U proteklom periodu obavljala je funkciju šefa Katedre za stočarstvo, kao i prodekana za nastavu i naučno-istraživački rad.

Bila je narodni poslanik na listi SPS-a u prethodnom sazivu Skupštine Srbije.

Služi se francuskim i engleskim jezikom.

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike

Rođen je 1969. godine u Beogradu. Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Zvezdara u dva mandata (1992–1996) i tri puta je biran za odbornika SPS u Skupštini grada Beograda.

Od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju predsednika Odborničke grupe SPS u Skupštini grada Beograda.

Za predsednika Skupštine grada Beograda prvi put je izabran u decembru 2008. godine i ovu funkciju obavljao je sve do redovnih izbora za organe samouprave u Beogradu u maju 2012. godine. Ponovo je izabran za predsednika Skupštine grada Beograda u junu 2012. godine i ovu funkciju obavlja do stupanja na dužnost ministra.

Poznavalac je funkcionisanja lokalne samouprave, sa višegodišnjim iskustvom u radu gradske i lokalne uprave, kao i upravljanja komunalnim sistemima, razvoja infrastrukture i saobraćaja.

Bio je član Upravnog odbora "Jat ervejza", a od 2008. godine na čelu je Skupštine privrednog društva „Jat tehnika".

Na parlamentarnim izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za evropske integracije.

Član je Stalne parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Član je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Austrijom, Italijom, Slovačkom, Turskom, Češkom i Švajcarskom.

Obavljao je funkciju ministra saobraćaja u Vladi Republike Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine.

Predsednik je Gradske organizacije SPS Beograda i član Predsedništva te stranke.

Odlikovan je Ordenom svetog Serafima drugog stepena od ruskog patrijarha Kirila.

Govori engleski jezik.

Otac jednog sina.

Nikola Selaković, ministar pravde

Rođen je 30. aprila 1983. godine u Užicu. Nakon osnovnih i master akademskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od 2010. godine pohađa doktorske studije.

Tokom studija, pored izuzetnog akademskog uspeha, tri puta je pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu (2004, 2005. i 2007. godine).

Bio je član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", a 2007. godine dobio je prvu nagradu Alan Votson Fondacije za projekat „Dušanov zakonik i pravni transkripti".

Osnivač je, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević". Od 2010. godine predsednik je Instituta „Oratoria" – Centar za retoriku. Od 2003. godine je član, a od 2005. godine sekretar Kluba ljubitelja antičkog i rimskog prava Pravnog fakulteta „Forum Romanum".

Od 2005. do 2009. godine u Rektoratu Univerziteta u Beogradu bio je angažovan na organizaciji svih važnijih događaja. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima „Uporedna pravna tradicija" i "Nacionalna istorija države i prava", na kojima je 2010. izabran za asistenta.

Član je Srpske napredne stranke (SNS) od njenog osnivanja 2008. godine. Član je Glavnog i Izvršnog odbora i predsednik Pravnog saveta te stranke, a u septembru 2012. izabran je i za člana Predsedništva.

Nakon imenovanja za ministra pravde i državne uprave u Vladi Republike Srbije u julu 2012. godine postaje i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Funkciju ministra pravde i državne uprave obavljao je do aprila 2014. godine.

Govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova

Rođen je 1976. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011, a doktora nauka 2013. godine na Megatrend univerzitetu.

Bio je odbornik u Skupštini grada Beograda od 2004. do 2008. godine.

Na izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Skupštine Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, kao i za odbornika u Skupštini grada Beograda.

Na čelu Skupštine Srbije bio je od jula 2012. godine do izbora novog saziva parlamenta u aprilu 2014. godine.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Predsednik je Gradskog odbora SNS Beograd i potpredsednik Glavnog odbora te stranke.

Bratislav Gašić, ministar odbrane

Rođen je 1967. godine u Kruševcu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu.

Od 1989. godine bavi se privatnim preduzetništvom, vlasnik je i direktor preduzeća "Saco".

Bio je poslanik do 2012. godine, od kada obavlja funkciju gradonačelnika Kruševca.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke, čiji je potpredsednik.

Proglašen je za menadžera godine grada Kruševca 1998. godine.

Govori grčki i engleski jezik.

Oženjen, otac tri sina.

Srđan Verbić, ministar prosvete i nauke

Rođen je 1970. godine u Gornjem Milanovcu. Diplomirao je teorijsku fiziku na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nakon čega je radio kao rukovodilac programa fizike u Istraživačkoj stanici Petnica.

Magistarski rad iz oblasti veštačke inteligencije odbranio je 2001. godine, a doktorski rad na temu vrednovanja testova znanja 2014. godine na Univerzitetu u Beogradu.

Od 2003. godine učestvuje u međunarodnoj studiji učeničkih postignuća PISA.

Od 2005. godine radi u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u početku kao savetnik-koordinator za prirodne nauke, a od 2013. godine i kao rukovodilac Centra za ispite.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja

Rođen je 1971. godine u Beogradu. Diplomirao je 1997. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Za direktora Urgentnog centra (UC) Kliničkog centra Srbije (KCS) imenovan je 2012. godine. Prethodno je obavljao funkciju načelnika Intenzivne nege na odeljenju Hirurgije I Klinike za Urgentnu hirurgiju UC KCS.

Završio je specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u bolnici "Hamersmit" u Londonu 2001. godine. U istoj ustanovi se usavršavao i tokom 2006. godine.

Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. Trenutno završava doktorsku disertaciju.

Tokom 2011. godine završio je specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu u Londonu.

Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu.

Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres" od 2000. do 2002. godine. Nakon toga, bio je direktor marketinga u firmi „Color press" od 2003. do 2007. godine, a zamenik generalnog direktora „Color media international" od 2007. do 2012. godine.

Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat" i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova.

Biran je za odbornika u Opštini Rakovica, odbornika u Skupštini grada Beograda, kao i za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju izabran je u avgustu 2012. godine. Tu funkciju obavljao je do septembra 2013. godine, kada je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju. Na toj funkciji bio je do aprila 2014. godine.

Osnivač je Jugoslovenske levice, koju je napustio 1998. godine, kada je vršio funkciju zamenika predsednika. Socijalističkoj partiji Srbije pristupio je na Šestom kongresu i tom prilikom izabran je za člana Izvršnog odbora. Iz SPS se povukao 2007. godine i sa akademikom Mihailom Markovićem formirao je Pokret socijalista, čiji je i danas predsednik.

Oženjen, otac jednog sina.

Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta

Rođen je 1982. godine u Beogradu. Završio je Fakultet organizacionih nauka, diplomirani je inženjer organizacionih nauka.

Kapiten je vaterpolo reprezentacije Srbije i jedan od najboljih vaterpolista sveta, koji je za reprezentaciju odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova.

Sa reprezentacijom je postigao sledeće uspehe: 2002. godine bronzana medalja na Svetskom prvenstvu, 2003. godine zlatna na Evropskom i bronzana medalja na Svetskom prvenstvu, 2004. godine srebro na Olimpijskim igrama i srebro u Svetskoj ligi, 2005. godine zlatna medalja na Svetskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi, 2006. godine zlato na Evropskom prvenstvu i zlato u Svetskoj ligi.

Takođe, 2007. godine osvojio je zlato u Svetskoj ligi, 2008. godine zlato u Svetskoj ligi, srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama, 2009. godine bronzu u Svetskoj ligi, zlato na Međunarodnim igrama i zlato na Svetskom prvenstvu.

Zlato u Svetskoj ligi osvojio je i 2010. godine, kao i zlato na Svetskom kupu i bronzu na Evropskom prvenstvu, 2011. godine bio je osvajač zlata u Svetskoj ligi i srebra na Svetskom prvenstvu, 2012. godine zlata na Evropskom prvenstvu i bronze na Olimpijskim igrama, a 2013. godine zlata u Svetskoj ligi.

Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički.

Obavljao je funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Republike Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine.

Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja

Rođen je 1966. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao klavir na Konzervatorijumu "Petar Ilič Čajkovski" u Moskvi.

U dvanaestoj godini debitovao je kao pijanista sa orkestrima Beogradske i Zagrebačke filharmonije.

Tokom profesionalne karijere nastupao je kao solista i sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji, bivšim jugoslovenskim republikama i drugim zemljama.

Direktor je Beogradske filharmonije od marta 2001. godine. Za to vreme, Filharmonija je postala "jedan od vodećih evropskih orkestara" (Independent), "kultni srpski orkestar" (Financial Times), "najuspešnija kulturna institucija u Srbiji" (Jutarnji list, Zagreb) i "najjače PR oružje Srbije" (Kvällsposten, Malmö).

Pored zapaženih međunarodnih gostovanja orkestra širom Evrope, na njegovu inicijativu, na jesen 2014. godine, biće realizovana prva turneja u istoriji Beogradske filharmonije u SAD. Tokom njegovog mandata znatno je unapređena i institucionalna regionalna saradnja.

Pokrenuo je Fondaciju Beogradske filharmonije "Zubin Mehta" 2004. godine, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji. Realizaciji brojnih ciljeva i projekata ove fondacije doprinosi i Fondacija "Američki prijatelji Beogradske filharmonije", osnovana 2012. godine u Njujorku.

Kao najskorije priznanje za doprinos kulturi u Srbiji, koje je pokazao predvodeći Beogradsku filharmoniju, bio je pozvan da bude jedan od glavnih govornika na debati "Odnos kulture i ekonomskog razvoja", koja je u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana u junu 2013. godine.

Bio je ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije od septembra 2013. do aprila 2014. godine.

Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije

Rođena je 1978. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Bila je poslanik u Skupštini Srbije nakon izbora 2012. godine, kao i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti parlamenta, član Odbora za evropske integracije i Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Član je Glavnog odbora SNS, a od pre nekoliko meseci i član Predsedništva stranke. U stranci obavlja i funkciju sekretara za međunarodne odnose.

Velimir Ilić, ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije

Rođen je 1951. godine u Čačku. Diplomirao je na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, a magistrirao na Tehnološkom fakultetu u Čačku.

Političku karijeru započeo je 1990. godine u SPO-u, kada postaje i narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Novu Srbiju, čiji je predsednik, osniva 1998. godine.

Na funkciju gradonačelnika Čačka prvi put je izabran 1996, a potom i 2000. godine, kada je izabran i za poslanika u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Bio je ministar za kapitalne investicije u Vladi Republike Srbije od 2004. do 2007. godine, a zatim i ministar za infrastrukturu od 2007. do jula 2008. godine.

Šef Poslaničke grupe Nove Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2008. do 2012. godine.

Bio je ministar građevinarstva i urbanizma u Vladi Republike Srbije od 2012. do 2014. godine.

Oženjen, otac petoro dece.

Izvor: Sajt vlade Srbije

Radi poređenja možete pogledati Biografije ministara prethodnog sastava vlade posle rekonstrukcije 2013

GLAS OPOZICIJE: Dragan Đilas, Demokratska stranka

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, budući predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, u svom govoru ću se osvrnuti na ono što je danas govorio budući premijer, ali i na sve ono što se govorilo i poslednjih meseci, da ne kažem i godina, u ovoj zemlji.

Jedno od rečenica je bila da će ovo biti zaista Vlada kakvu Srbija nikada nije imala. Danas kada pogledam ovu Vladu moram da kažem da je ovo zaista Vlada kakvu Srbija nikad nije imala. Istina, ovo nije nova Vlada, ovo je u stvari, drugi put rekonstruisana ista Vlada koju smo dobili u julu mesecu pre dve godine, jer u njoj sede predstavnici istih stranaka, sedi dosta i ministara koji su sedeli u prošloj Vladi i imamo neke nove ljude koji su se tu pojavili.

Dozvolite mi da iznesem svoje mišljenje da ovo neće biti poslednja rekonstrukcija ove Vlade i da će već u sledećih 12 meseci biti i nove rekonstrukcije, da će neki koji su danas srećni zbog toga što su ušli u Vladu ili ostali sačuvali, što bi narod rekao, živu glavu i iz nje izaći, a neki koji su napravljeni zbog toga da bi bili u Vladi sa te rezervne klupe utrčati na teren. Iste stranke su činile Vladu. Postavlja se pitanje – što smo onda imali izbore u Srbiji? Slušao sam više puta tadašnjeg premijera koji je govorio da je spreman da ustupi svoje mesto predsednika Vlade, da ne postoje problemi. Mi smo nekoliko meseci izgubili u ovoj zemlji na izbore, nekoliko milijardi potrošili na to da bismo dobili ono što smo mogli dobiti i pre nekoliko meseci, još jednu rekonstrukciju. Istina, u međuvremenu je deo opozicije nestao iz ovog parlamenta, neki su pretekli, kao što vidite. Videćemo kako će dalje izgledati, ali siguran sam da to nije bio glavni motiv da se ovi izbori u Srbiji održe. Pre nego što pređem na konkretna i kadrovska rešenja i programska o kojima se danas govorilo, moram da vas podsetim na jednu stvar. Već 10 dana čitamo u medijima kako je ovo Vlada koja će biti strašno uspešna i zbog toga što ima najmanji broj ministara u istoriji, maltene. Podsetiću vas da je Vlada gospodina Mirka Cvetkovića, koja je od vaše strane ocenjena kao najneuspešnija, imala jedno ministarstvo više i to je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Logično, danas kada Kosovo i Metohija suštinski više nije deo Srbije, nema ni potrebe za tim ministarstvom, jer bi bilo potpuno besmisleno da ono danas postoji. Danas više nema institucija države…

PREDSEDNIK SKUPŠTINE: Moram poslanika Đilasa da upozorim na rečenice koje izgovara, za poštovanje države i parlamenta.

Hvala, ali složićete se da više nema institucija države Srbije na Kosovu. Toga smo svi svesni i ne treba pred tim da žmurimo, nego treba sa realnošću da se suočimo.

Što se tiče te iste Vlade koju ste smatrali najneuspešnijom, već sam objasnio da to nije. Važnije je ko su ljudi koji su unutra, nego broj ministara i broj ministarstava. Važnije je šta će oni da rade, važnije je šta oni Srbiji danas nude.

Vratimo se malo kadrovskim rešenjima. O novim ministrima nije red da govorimo. Ljudi zaslužuju šansu. Prvi put su ovde i videćemo u narednom periodu, možda je 100 dana čak i malo da bi oni mogli da pokažu koliko mogu i šta mogu. Ono što je sigurno problem za ovu Vladu je činjenica da u ovoj Vladi ne sede ljudi koji su se bavili realnom privredom, ne sede ljudi koji imaju iskustva iz privrede, koji znaju šta je to kada radite i vodite neku firmu, kada treba nešto da naplatite, to kasni, a vi treba da isplatite plate zaposlenima, da isplatite poreze i doprinose državi. To je velika mana. Osim gospodina Gašića koji ima iskustva u privredi, ima iskustva u stečajevima, to će biti vrlo korisno u ovoj Vladi, s obzirom na to da očigledno za ove ekonomske mere dosta će stečajeva u Srbiji biti.

Ne želim da govorim o kvalifikacijama bilo koga, za bilo koje mesto, pa ni gospodina Gašića, ali moram da kažem da je on treći ministar odbrane koga mi dobijamo u samo 22 meseca, da je to izuzetno važna funkcija i sam gospodin Vučić je bio na toj funkciji, pa je bio gospodin Rodić, pa evo sada imamo i trećeg ministra odbrane.

O ostalim ministrima i njihovom radu već ste čuli stavove DS i neću trošiti previše vremena. O tome šta je urađeno u pravosuđu, svi znamo, znamo i stav ove DS o reformi pravosuđa, ali znamo i stav da se tu stvari nisu pomerile na bolje. To smo mogli čuti iz ono malo medija koji nešto još i objave, u raspravi između članice Vrhovnog kasacionog suda i gospodina Selakovića.

Smatramo, tvrdimo i stojimo iza toga i stajaćemo i dalje, dok se ne uverimo u suprotno, da postoje i dalje zloupotrebe i tužilaštva i zloupotrebe i procesi i svega ostalog, što najviše pogađa ljude koji su članovi DS i ljude koji su bili moji najbliži saradnici u poslu koji sam radio prethodnih godina.

Mi danas u ovoj Vladi imamo jednu za mene zaista začuđujuću činjenicu, da su dva ministra zamenili pozicije u Vladi. Nije neuobičajeno u svetu da neko ko je radio jednu oblast po prirodi stvari pokriva drugu oblast, ali je zaista neuobičajeno da se ministri menjaju, kao što se menjaju sličice na Terazijama, pa jedan Mesi za Neimara, jedan Neimara za Mesija. To se obično ne radi.

Gospođa Mihajlović u svojoj biografiji ima stručnost i ona se vidi za oblast koju je vodila. To što se mi sa mnogim merama nismo slagali i kritikovali, ne možemo da kažemo da nema CV za posao za koji je bila postavljena. Danas ona iz energetike prelazi u saobraćaj i infrastrukturu. Gospodin Antić je zajedno sa mnom u Beogradu radio mnoge infrastrukturne projekte i to ga i kvalifikuje za poziciju ministra infrastrukture i saobraćaja. Danas on prelazi u Ministarstvo energetike i rudarstva.

Ako ovi ljudi nisu dobro radili svoj posao, onda više nisu mogli da sede u Vladi. Ako su ga dobro radili, treba da nastave da ga rade kao i do sad.

Danas se u Srbiji priča o tome, pitanje je samo ko ima hrabrosti da kaže da su na jedno ovakvo rešenje imale uticaj neke velike svetske sile koje su tako nešto tražile. Ne mogu to da tvrdim jer nemam dokaza za to, ali je zaista začuđujuće da se do ovakvih kadrovskih rešenja dolazi.

Što se tiče ekonomije kojoj je mandatar posvetio najviše vremena, apsolutno opravdano, o ekonomiji pričamo već dve godine kao o najvažnijoj temi, a bilo je važnijih tema, ali da se ne vraćamo više u prošlost, na taj način. Ministar finansija ostaje gospodin Lazar Krstić, za koga smo iz tih istih tabloida koji o onima koji nisu u Vladi i bliski vladajućoj stranci pišu na drugi način nego o onima koji to jesu, saznali da je on bio najveći finansijski stručnjak maltene u svetu pre samo osam meseci, dao niz predloga i mera, da bismo mi danas na osnovu svih tih predloga i mera došli do katastrofalnih ekonomskih pokazatelja u Srbiji.

Daću vam samo budžetske rezultate u martu – 10 odsto je niži prihod u budžetu Republike Srbije u martu ove godine nego u martu prošle godine. Budžetski deficit je 72 milijarde, 40 odsto od planiranog na godišnjem nivou. Prihod od PDV-a u martu 18 odsto niži nego u martu 2013. godine. To su činjenice, to nisu podaci koje sam ovde izmislio. Zaposlenost u januaru je bila niža za 1,4 odsto u odnosu na januar prošle godine. Prvi put u istoriji ove zemlje imamo manji broj zaposlenih nego penzionera. To su činjenice.

Moram da kažem da podržavam stav buduće premijera da se ne smanjuju penzije, iako je u ovakvoj ekonomskoj situaciji teško naši rešenje za taj problem, jer te penzije su inače male, taj deo populacije teško živi, a još teže žive njihova deca koja nemaju posao. Tačna je rečenica premijera da od penzije u Srbiji žive ne samo penzioneri, nego i njihova deca koja nemaju posao. To je apsolutno tačno i sa te strane puna podrška odluci da ne dođe do smanjenja penzija.

Javni dug ove zemlje je uvećan za šest milijardi za ovih osamnaest meseci. Ne želim da branim ni prethodne vlade. Neke moje kolege su to činile, pa da ne gubimo ovo malo vremena što imamo, ali te prethodne vlade nisu isplaćivale iz kredita socijalna davanja. Kada shvatite da je 60 milijardi povećan dug, shvatite da u ovih godinu i po dana se dešavalo to o čemu je budući premijer govorio.

Ekonomija kojoj ću se vratiti nije najveći, nije jedini, ali jeste veliki problem. Treba da pogledamo realno kako izgleda Srbija u kojoj danas živimo.

Pitali su me u nekom intervju – ko je kriv za naše stanje, Vučić, Dačić, Đilas? Rekao sam sva trojica, baš tim redom, jer takva je odgovornost.

Nemojte coktati, to je neprimereno i na ulici, a kamo li u parlamentu.

(Predsednik: Predsedavajući je zadužen za red u sali. Samo nastavite. Ne mogu da reagujem na nešto što nisam čula.)

Hvala.

Znači, kako izgleda Srbija u kojoj živimo, u kojoj je agresija ogromna? Ko je kriv za tu agresiju? Da li je te agresije bilo pre nekoliko godina kada je DS bila na vlasti? Da li danas na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša imate proteste ljudi zbog ubistava koja se dešavaju i da li ste ih imali pre? Da li je tačan podatak da je povećan broj ubistava u odnosu na nekoliko godina ranije? Da li je tačan podatak da je povećano nasilje u porodici? Da li je tačan podatak da je, na žalost, droga i sve to što se prodaje našoj deci danas jeftinije nego ikada?

To su pitanja koja zahtevaju odgovor. Naravno, nemam konkretne podatke, jer nemam pristup tome. Mogu samo da čitam i da slušam od ljudi koji se oko mene kreću ili pročitaju negde nešto, ali to je na žalost realnost. Stepen nasilja je ogroman. Toga smo svi svesni.

Bilo bi dobro kada bi ljudi kada govore, kada stranke izdaju saopštenja, kada žele nešto da kažu političkim protivnicima, koristili malo drugačiji rečnik, a ne rečnik mržnje. Šta znači izjava – DS mrzi svoj narod i svoju zemlju. Što mislite, dame i gospodo, da više volite Srbiju od nas? Rekao je to malo pre kolega Đurišić. I mi isto volimo Srbiju. Verujem da i gospodin Vučić voli Srbiju i da želi najbolje Srbiji. Zašto onda imate reči koje nisu primerene? Zašto onda presuđujete pre bilo koga? Zašto onda huškate ljude na one koji drugačije misle?

Kada bi mi u ovom domu imali drugačiji rečnik, kada bi svaka naša rasprava, barem do ovog dela, izgledala svaki dan kao do ovog dela danas, mislim da bi u Srbiji bilo bolje. Mislim da se sigurno budući premijer neće složiti sa mnom za mnoge stvari koje sam ovde rekao i da on ima drugačije stavove, što je čovek izneo ovde, ali to ne znači da je neophodna lična mržnja, lični napadi da se shvati da neko nekoga napada. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Većina ima pravo da donosi odluke, ali to ne znači da manjina sigurno nije u pravu. To treba svi da prihvatimo i da se učimo, prihvatajući da nekada u Srbiji, kada su neke druge stranke bile na vlasti, takođe nije bilo razumevanja za tu činjenicu o kojoj sam sada govorio, ali ja se toga držim i držaću se i dalje.

Živimo u zemlji u kojoj jedan Kristijan Golubović ide televizijama i šalje poruke našoj deci. Ne znam koje telo se oglasilo i reklo da ne može to više. To je strašno. To je čovek koji više proveo u zatvoru, nego na slobodi. Nemojte se ljutiti, njegove kvalifikacije, mene lično i ljudi iz DS, su iste kao i kvalifikacije koje stižu iz najveće stranke danas. Mislim da treba da se zapitamo oko toga i mislim da treba da se ograde oni na koje se taj čovek poziva, jer u svakom slučaju, ne mislim da delim bilo koju vrednost za koju bilo ko ko u ovoj sali danas sedi, bez obzira iz koje stranke, zaista deli. Dajte da sprečimo da ti ljudi šalju poruke. Dajte da se ministar informisanja i kulture meša u svoj posao. Dajte, gospodine Tasovac, imate pravo i dužnost da kada se neke novine ugase, sutradan pokrene ponovo pod istim imenom, da ne bi objavili presudu da su lagali o mnogima od nas, da pokrenete postupak protiv njih, da sprečite takve stvari, da svako odgovara za reč koju iznese, a ne da se ovo dešava što se danas dešava.

Ekonomska rešenja, da govorim malo o ekspozeu, koje ste izneli. Sa njima se ne slažemo. Ideja da u ekonomiji Srbiji treba da se rasproda velika većina, da ne kažem sve, da treba dovesti strance da oni vode, nije nešto što ćemo prihvatiti. Najavili ste privatizaciju „Telekoma", samo pre dve i po godine vaša zamenica predsednika stranke je rekla da će napraviti živi štit, gospođa Tabaković, da se spreči prodaja „Telekoma". Sada su stavovi drugačiji. Najavljuje se prodaja mnogih drugih preduzeća. Neka od njih treba prodati. To nije sporno, ali EPS i neka strateška preduzeća apsolutno ne. Ako dođe manjinski vlasnik i dovede svoj menadžment, šta je sporno da dovedemo mi svoj menadžment? Napravite uslove u preduzećima, da imaju plate takve kakve će im dati taj koji bude sutra manjinski ili većinski vlasnik. I u „Telekomu", i svuda dobićete najkvalitetnije menadžere. Pustite ih da rade, dajte im bonuse. Uradite to. Ako ta preduzeća prodate, svaki novi vlasnik tog preduzeća gledaće da napravi profit, kao što ga pravi NIS ili kao što ga pravi neko drugi. To znači otpuštanje ljudi. Kada to sve uradite, dobićete veliki broj ljudi koji su otpušteni.

Za ova druga preduzeća u restrukturiranju, i tu pokušajte da dovedete prave menadžere, ali ne možete za 100.000 dinara. Nećete dobiti. Taj koji bude vodio EPS sutra, ako uđe neki strateški partner, neće imati tu platu. To možemo sve sami da uradimo, ne rasprodajući u ovom trenutku ono što je naše. Izlazak na berzu u delu akcija, jedna stvar o kojoj treba razmišljati, a to je kada bude imala veću vrednost.

Ono čega treba da budete svesni, svi smo svesni toga, nove tehnologije smanjuju potrebu za zapošljavanjem ljudi. Toga smo svi svesni. To će se i dalje dešavati. Naivno je verovati da oni ljudi koji ostanu bez posla u javnom sektoru, a svaki novi vlasnik će zadržati najkvalitetnije, to je logično, da će oni naći posao u privatnom sektoru. To se neće desiti. Povećaće se broj nezaposlenih, kao što se povećava stalno. Ceo svet moraće da razmišlja o onome o čemu ja sada govorim zato što jednostavno nema dovoljno posla za sve, da li će se smanjivati radna nedelja da bi se napravilo mesta za neke druge. To su sve pitanja o kojima će drugi da pričaju, a ne samo mi u ovom parlamentu. To su stvari od kojih ne možete da bežite.

Privatizacija je stvar koja je ocenjena i ovako i onako. Bilo je dobrih privatizacija preduzeća, bilo je loših privatizacija preduzeća. Toga smo svi svesni, ali ovaj način, kako se danas ovde govori, govori o privatizaciji države. To je nešto što zaista ne treba da bude slučaj u Srbiji. Meni je drago da ste odbili predloge vaših ministara oko penzija, ali je onda pitanje – zašto u Vladi imate ministre koji imaju drugačiji koncept i pristup tom problemu? Mislim da je logičnije da imate savetnike koji će vam dati neki savet, a vi ga prihvatite ili ne, a ministre pustite da rade posao kako znaju. Moram da priznam, na svu sreću, ovde ih niste pustili i to je dobro. Treba da shvatite šta je danas penzija u Srbiji, da od nje žive deca koja nemaju posao. To je ogroman problem na kome svi zajedno treba da radimo.

Mislim da ne treba više da se bave demagogijom i pričama o smanjivanju plata. Kancelarka Nemačke ima platu preko 20.000 evra, a prosečna plata u Nemačkoj je nekoliko hiljada evra. Mislim da ljudima, koji rade najodgovornije poslove u Srbiji, treba dati prave plate i omogućiti da rade svoj posao. Ako ćemo već ići na to da se smanjuju plate, čujem da će se ukinuti solidarni porez, što je dobro, nije ga trebalo ni uvoditi, onda treba da smanjimo svima plate koji rade bilo šta u državi, a nivo prosečne plate u Srbiji, pa svi na taj način da dele sudbinu u Srbiji, i ministri, i poslanici, 45.000, koliko će biti. Mislim da to nije dobar koncept. Biramo najbolje ljude, pošteno ih platimo. Moramo u administraciji, u javnim preduzećima koja prave 50 odsto BDP da imamo najkvalitetnije i zato moraju da imaju prave plate, jer neće doći da rade kod nas. Neće, biće nekih pojedinaca, ali neće biti pravilo. Tamo treba tim da se napravi, a ne jedan čovek. To su sve stvari koje su bitne. Uložite u obrazovanje, potpuno se slažem sa vama.

Obrazovanje je najbrži način za izlazak zemlje iz siromaštva i iz krize. Otvorite univerzitete po Srbiji. Dajte tim mladim ljudima koji žele da studiraju sutra u Užicu, Kruševcu, tamo da napravimo fakultet, stipendiju na nivou dvadeset i nešto hiljada dinara. Dobićete hiljade mladih ljudi koji tamo žive i kao da imaju platu i troše ih tu. Kad dobiju još malo od roditelja dobićete odjednom hiljade, nazovi zaposlenih, troše novac tu. Kad oni tu troše novac onda oni koji tu žive nešto rade mogu to i da prodaju. Onda pokrećete celu priču.

Slažem se da je građevina mnogo važna. Ona diže Srbiju. To ko ne zna, ja zaista ne znam, svi to treba da znamo. Tako se i mnogo toga gradilo pa se i izgradilo. Danas su stvari lošije, ali treba prestati sa praksom uzimanja kredita od nekih država koje nas onda uslovljavaju da onda njihova firma bez tendera dobije posao. Mislim da se ta praksa nije pokazala kao dobra i od nje treba odustati. Treba da stipendiramo i decu u osnovnim školama, tamo gde nemaju dovoljno, da budu dobri đaci.

Mere da se zaposli deset pa za sedam da se ne plate porezi nije dovoljno. Ta mala i srednja preduzeća imaju u proseku tri zaposlena u Srbiji. Mora još mnogo toga da se uradi da bi se stvari promenile. Mora da se pokrene privreda, mora da se izađe iz ovog ciklusa gašenja. Možda to neko ne shvata, možda neko shvata, mi se gasimo. Mora da se napravi preokret i mora država da bude ta koja će investirati. Ne državni internacionalizam, nego državne investicije, jer to da će se sad sjatiti strani investitori u Srbiju to se neće desiti. Šanse devedesetim godinama je ogromna. Ja ne želim da se vraćam na priču ko je za to kriv. Gotovo, prošlo je.

Za kraj, očekujem od vas, pošto ste rekli prvo će da bude 2014. pa 2016. godine, da na jednom belom papiru napišete broj zaposlenih koji će biti u Srbiji, recimo na današnji dan 2016. godine...

Više na sajtu Skupštine Srbije