Tehnologija i novac >

Posao od devetnaest milijardi

marija vidić

Zašto je Fejsbuk za basnoslovnih 19 milijardi dolara kupio WhatsApp, kompaniju bez nekretnina, sa samo 55 zaposlenih. Zašto je ova aplikacija za mobilne telefone za samo nekoliko godina imala preko 465 miliona aktivnih korisnika i kako će ova kupoprodaja da utiče na tržište informacionih tehnologija

Da li ste do prošle nedelje čuli za neki program koji se zove WhatsApp? Do sada su i ptičice na grani saznale da je reč o aplikaciji za besplatno slanje poruka preko mobilnih telefona koju je Facebook kupio za čitavih 19 milijardi dolara. Od toga četiri milijarde u kešu.

Reč je o ubedljivo najvećoj akviziciji u svetu informacionih tehnologija ikada. Čak, mnogi veliki poslovi u ovom biznisu o kojima se mesecima govorilo, kao na primer Microsoftova kupovina kompanija Skype i Nokia, zatim Googleova kupovina Motorole i YouTubea, E-Bayeva kupovina PayPala, ne mogu se porediti sa ovom po novčanim iznosima. Prva iole približna je HP-ova akvizicija EDS-a (Electronic Data Systems) 2009. godine za gotovo 14 milijardi dolara. Međutim, reč je o kompaniji koja je u tom trenutku imala oko 140.000 zaposlenih u 64 države i 2000 klijenata.

Nekoliko dana nakon kupovine, sistem WhatsAppa je pao i aplikacija u subotu uveče nije radila dva sata, što je u svetu brzih tehnologija i još bržih prstiju korisnika ravno katastrofi, i veliki blam. Ubrzo posle izvinjenja, iz WhatsAppa najavili su da će ove godine korisnicima ponuditi sasvim novu uslugu – uz besplatno slanje poruka, sada će moći i da besplatno telefoniraju.

Pitanje od bar milijardu dolara je, šta je to što kod ovog programa toliko vredi? Kako će se Facebooku isplatiti uložena investicija?

Izvesno je da na cenu nije nimalo uticala svojina kompanije koja je napravila aplikaciju, s obzirom na to da je reč o manjoj firmi koja posluje tek pet godina, sa svega 55 zaposlenih, od toga tridesetak inženjera, a ostalo su ljudi koji pružaju podršku korisnicima.

JAN KUM: Vlasnici kompanije, Brajan Akton i Jan Kum, koji je ovih dana posebno intrigantan zbog svog ukrajinskog porekla, dugo su odbijali ponude giganata poput kompanija Google i Yahoo, da bi se na kraju predali Facebooku. Poslednji put su ponovili da ne žele da prodaju kompaniju svega par nedelja ranije, u januaru. Naravno, prodali su је za odgovarajuću sumu. A suma je tolika da će samo Kum dobiti oko 6,8 milijardi dolara, što je, kako je uočio jedan bloger "Njujork tajmsa", više od godišnjeg budžeta San Franciska. Aktonu će pripasti tri milijarde.

Kum je odrastao u Kijevu i tamo živeo do 16. godine. Odselio se u SAD, u gradić Mauntin Vju u Kaliforniji, sedište najvećih IT kompanija, ali je ubrzo napustio školu i zaposlio u Yahoou, gde je radio kao inženjer za infrastrukturu. Upravo tu je i upoznao Aktona. Želeli su da pređu u Facebook, ali su obojica odbijeni. Akton je u avgustu 2009. napisao na Twitteru: "Facebook me je odbio. Imao sam sjajnu priliku da se povežem sa nekim fantastičnim ljudima. Radujem se nekoj novoj životnoj avanturi."

Manje od dve nedelje pre nego što je obavljena kupoprodaja, 9. februara, osnivač Facebooka Mark Zakerberg pozvao je Kuna u svoju kuću na večeru. Ubrzo je sve bilo dogovoreno, da bi, odmah nakon što je objavljeno sklapanje posla, Kun prvi put otvorio svoju ličnu Facebook stranicu.

NIJE ZA PREKO TELEFONA: Kako su uspeli da za tako kratko vreme naprave toliku poslovnu imperiju? Kompanija iza koje stoji aplikacija WhatsApp nije od samog starta bila toliko uspešna. Prvo veće ulaganje bilo je oko 250.000 dolara, a prve godine obeležili su razni bezbednosni propusti i štucanje aplikacije.

Međutim, imali su i nekoliko karata u rukavu. Biznis strategija WhatsAppa veoma se razlikuje od Facebookove. Aplikacija je tokom prve godine korišćenja besplatna, a svake naredne se plaća 0,99 centi. Nema reklama, ne prikuplja lične podatke korisnika što se danas veoma ceni, nema igrica. "Dok sam odrastao u Ukrajini, moja majka je često govorila ‘Ovo nije razgovor za telefon, reći ću ti uživo’", nedavno je objasnio Kum. Tako su i došli do sada aktuelnog rešenja, koje bi trebalo bar još neko vreme da nastavi da poštuje ista pravila. Naime, prepiska porukama je enkriptovana, a istorija ćaskanja se ne snima na njihove servere, odnosno nova poruka biva izbrisana čim stigne do našeg telefona. Kako u WhatsAppu umeju da kažu, korisnicima nude "intimnost u komunikaciji" kakva ne postoji kada se komunicira mejlom ili razgovara telefonom.

Ono što je definitivno odredilo cenu WhatsAppa su milioni ljudi koji ga koriste. Prema podacima iz decembra prošle godine, aplikaciju je mesečno aktivno koristilo 400 miliona ljudi, a svakodnevno je poslato više od 27 milijardi poruka.

Analitičari se sad plaše da će ovih 19 milijardi dolara potpuno poremetiti tržište informacionih tehnologija kao i cenu malih IT kompanija koje rade na aplikacijama za mobilne uređaje. Mark Zakerberg, koji ovu nedelju provodi u Barseloni na World Mobile kongresu, kaže da je cena WhatsAppa povoljna. "Sam za sebe, WhatsApp vredi mnogo više od 19 milijardi dolara. Malo servisa u svetu može da dopre do milijardu ljudi, i oni jesu vredni."

VRAĆANJE ULOŽENOG: Neki analitičari zaključuju da je Facebook kupovinom WhatsAppa priznao poraz jer oni i sami imaju svoju aplikaciju za razmenu poruka, ali ona nije ni blizu tako popularna kao WhatsApp.

Zakerberg je naglasio da WhatsApp trenutno ima 465 miliona aktivnih korisnika i da će u narednom periodu pokušati da dopru do pomenute milijarde. Umesto da se fokusira na zarađivanje novca, WhatsApp sada može da se bavi ovim zadatkom, objasnio je osnivač Facebooka.

Kupovina WhatsAppa mnogo govori o tome u kom pravcu će se kretati Facebook u narednim godinama. On bi mogao da postane sveobuhvatna platforma za komunikaciju koja proždire i integriše u sebe sve što iole privlači pažnju ljudi, a što se može koristiti na mobilnim uređajima.

Paralelno sa ovim, Facebook se bacio u potragu za novim načinima za dopremanje interneta u zemlje u razvoju, siromašnije delove i Azije, i Afrike i Južne Amerike. Zajedno sa nekoliko velikih IT kompanija poput Samsunga, Nokie i Ericssona, oni pokušavaju da nađu rešenja za jeftin internet, kako bi i tamo mogli da počnu da prodaju svoje proizvode. Na ta tri kontinenta nalazi se ostatak budućih Facebookovih korisnika, kojima će onda, kao i nama, ušuškane u sve moguće načine komunikacije, biti servirane i brojne jeftine reklame. Dolar po dolar – 19 milijardi dolara.

Takođe, WhatsApp bi mogao biti Facebookov novi ulaz u Kinu, s obzirom na to da je ova društvena mreža još 2009. blokirana i nedostupna za 600 miliona kineskih korisnika interneta. Za to vreme, WhatsApp je u Kini slobodno korišćen, ali ima jaku konkurenciju, WeChat.

Pre nego što je dogovorena kupovina WhatsAppa, Facebook je pokušao da kupi drugu sličnu kompaniju, Snapchat i takođe nudio milijarde. Ponuda je odbijena, i stvar se završila, ali su Zakerberga na kongresu u Barseloni ipak zapitali da li još razmišlja o toj kupovini. Zakerberg se zakikotao i rekao da posle ovakve kupovine neko vreme neće ništa pazariti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST