Poternice na portalima

Kako suzbiti govor mržnje na internetu, Srbija i dalje daleko od tolerantnog društva

Da li se ponovo razbuktava govor mržnje, ovoga puta preko internet sajtova? Nekoliko je povoda za otvaranje ove teme. Za početak samo ilustracija govora mržnje. Citiramo neke od reakcija čitalaca na tekstove demonizovane na desničarskim sajtovima:

"ova guska i luda zena samo u Srbiju i o Srbima sme da tako prica... KO NJU CUVA,KAKO JE DO SADA VEC NEKO NIJE PREBIO, PREBIO I RUKE I NOGE...sta reci , olos, ja bih ljudi opet rat.... ovakav skart se mora odstraniti iz drustva da ne bi zagadjivao i drustvo i okolinu... dok ste svi jeli rukama kao stoka,Srbin jeo viljuskom,citao i pevao."

Ovi citati kao da su izvađeni iz prašnjavih novina s početka 90-ih, ali nisu. To su citati iz 2013. godine.

Idemo redom. Primer prvi. Nataša Kandić koja je sada angažovana u REKOM-u postala je žrtva javnog linča, nakon što je nedeljnik „Pečat", čiji je urednik Miloševićev generalni direktor Radio-televizije Srbije Milorad Vučelić, objavio lažnu vest o navodnom saopštenju nevladine organizacije čija je ona osnivačica.

U rubrici "Agencijske vesti", koja nigde nije naznačena kao satirična rubrika, navodi se između ostalog da Fond za humanitarno pravo osuđuje "humanitarnu akciju Fonda Novaka Đokovića i Jelene Ristić koji su prikupili milion i dvesta hiljada funti za decu Srbije", te da na taj način vređa albansku decu na Kosovu, kojoj nema ko da pomogne.

Lažnu vest ubrzo su preneli opskurni nacionalistički portali, poput "Srbin.info" i "Srbi na okup", koji su je svojim čitaocima predstavili kao autentično zvanično saopštenje Fonda za humanitarno pravo. Usledili su komentari čitalaca koji pozivaju na proterivanje ili prebijanje Kandićeve. "Pečat konstinuirano vodi kampanju protiv REKOM-a, zajedno sa njima jedan projekat jedan projekat iz Banja Luke koji se zove Istorijski projekat Srebrenica, koji pravi razne peticije za ukidanje REKOM-a. Trenutno je u toku neka peticija upućena predsedniku Srbije u kojoj se od njega traži da povuče svog izaslanika iz REKOM-a", kaže Nataša Kandić i dodaje da je to ružno smišljena hajka, opasna jer je Novak Đoković veoma omiljen u Srbiji, pa su ljudi na svašta spremni ako neko u njega dirne.

Drugi slučaj. Tekst vojvođanskog novinara Nedima Sejdinovića O lustraciji i drugim demonima koji je satanizovan na portalu Korijeni i Intermagazin (pod naslovom Vojvođanin Nedim Sejdinović već godinama lustrira Srbe i upoređuje Nemačku i Hitlera sa Srbijom i Miloševićem, prim R.S.V)

"Govorio sam o procesu suočavanja sa prošlošću u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata i izgleda da je to poređenje njih posebno dodirnulo, jer su naslov stavili da sam ja upoređivao Miloševića sa Hitlerom."

Iza toga je sledila bujica uvreda, kaže Nedim Sejdinović:

"U pitanju je portal Intermagazin u vlasništvu Ratka Dmitrovića koji je sada glavni urednik Večernjih novosti, odnedavno član UO Saveta za štampu. Tako da je to vrlo interesantno, pošto je internet medij koji će ući u neku vrstu nadležnosti Saveta, da jedan čovek koji sedi u tom telu istovremeno na najeklatantniji način promoviše govor mržnje i poziv na nasilje."

Osećanje jada

Treći slučaj. E-novine su objavile pesmu Tome Markovića Srpska duhovnost. Autor objašnjava:

"U pitanju je satirično–politička pesma koja govori o srpskoj kulturi i ratnim zločinima. Pošto u srpskom društvu su radnici u kulturi dali svoj doprinos takozvanoj artističkoj ratnoj akciji i opravdavanju i inspirisanju zločina u tom nacionalističkom projektu, ja mislim da je sasvim legitimno dovoditi to u vezu. Primera ima, od Rajka Petrova Noga koji je govorio da će oni izmiriti neizmirenu krv sa Bošnjacima, do Matije Bećkovića koji je govorio da je Kosovo najskuplja srpska reč dobijena krvlju i bez krvi se neće dati."

Posle objavljivanja stihova, pojavili su se tekstovi na nekim sajtovima, između ostalog na Intermagazinu, i sve je kulminiralo pretnjama smrću, objašnjava autor:

"On je objavio moju poternicu, moju veliku fotografiju i napisao ovo je Tomislav Marković a onda je u svojoj analizi pesme rekao da ja pozivam na ubijanje Srba, na Jadovno, Jasenovac... ono što je on radio 90-ih godina, za to sada optužuje druge."

Radomira Ratka Dmitrovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika kompanije „Novosti" i odnedavno člana Upravnog odbora Saveta za štampu pitao je naš novinar Dušan Komarčević da li je on vlasnik Intermagazina: "Ne, ja sam samo registrovao na svoje ime pre sedam meseci i posle mesec dana ga predao grupi mladih ljudi, ima njih petorica koji to vode. Dakle, ja nikakve veze nemam, osim što oni preuzimaju i objavljuju neke moje tekstove. Znam za taj tekst o Tomislavu Markoviću. To nije nikakva poternica, on laže, objavljen je tekst o njemu kao čoveku koji svesno širi mržnju protiv srpskog naroda gde god može. A to šta Tomislav Marković i Petar Luković sa svojim e-novinama rade drugim ljudima, kako ih kvalifikuju, kako kvalifikuju ceo narod, to istorija novinarstva u Srbiji nije zapamtila. Bavite se Nedimom, bavite se Markovićem i Kandićevom. Zbog čega se nikada niste bavili slučajem moje ugroženosti koja traje otprilike 20 godina po principu Ratko Dmitrović je bio ratni huškač. Zašto niste nikada bavili tim, a znali ste u poslednjih pet godina kad sam izložen strašnim napadima, uključujući i te elektronske novine čiji je zamenik urednika Marković, kad su me najstrašnijim imenima nazivali, kad su govorili da treba da budem ubijen, kad su govorili da sam fašista, nigde vas nije bilo, to vas nije interesovalo jer se s tim slažete. Nemojte molim vas. Ta vremena su prošla, ostavite se toga."

RSE: Ali vi ste član jednog tela i zanima me kakav će te stav zauzeti.

Dmitrović: Povodom ova tri slučaja nikakav, povodom cele teme pokrenuću, obećavam, uvrede, pretnje, tretiranja ljudi na način koji se kvalifikuje govorom mržnje, u principu i počev od vremena kada je to počelo, a nikako u slučajevima koje vi pominjete jer su to slučajevi koji vama odgovaraju da treba da se tretiraju.

Otkud izlivi govora mržnje koji podsećaju na 90-te i to u vremenu kada su nosioci takve politike promenili svoj govor i sada šalju sasvim drugačije poruke? Profesorka Milena Šešić Dragićević objašnjava taj naizgled apsurdni fenomen.

"Desničarski krugovi dele osećanje jada, videvši da sada, kada je njihova opcija na vlasti, nije i njihova politika na vlasti, pa onda je sprovode drugim sredstvima, kroz medijski linč i govor mržnje. Pritom, ne čujemo ni jedan glas onih koji su trenutno na vlasti da taj govor mržnje iskreno i istinski sprečava", kaže Šešić Dragićević.

Branka Mihajlović i Dušan Komarčević, Radio Slobodna Evropa u prilogu Poternice na portalima16. juna 2013