<< VESTI | | 26.05.2013 08:24



NA POZORJU: Odisej Gorana Stefanovskog, predstava koju realizuju Kazalište Ulysses - Brioni (Hrvatska), Pozorište Atelje 212 - Beograd, GDK Gavella - Zagreb (Hrvatska), SNP - Novi Sad, SNG - Maribor (Slovenija), Teatar Navigator - Skoplje (Makedonija) i Sterijino pozorje - Novi Sad

 

Sterijino pozorje, 58. put

 

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu počelo 58. "Sterijino pozorje" koje se odvija od 25. maja do 3. juna. Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali, intervju s autorkom predstave «Kako se ubila moja baka», dramskom spisateljicom Tanjom Šljivar, VREME 1169, 30. maj 2013.

PLAKAT STERIJINOG POZORJA 2013: Sterijino pozorje je ustanovljeno 1956, u okviru obeležavanja 150. godišnjice rođenja i 100. godišnjice smrti Jovana Sterije Popovića.

Zavesa na Sterijinom pozorju 58. put je podignuta u subotu 25. maja,a spustiće se 3. juna. Izborom selektora Igora Bojovića repertoar ovog pozorišnog festivala koji traje od 1956. činiće praizvedbe domaćih dramskih tekstova, od kojih su se četiri našle u selekciji (Fedor Šili, Čarobnjak, Milovan Mračević, Sunce tuđeg neba, Tanja Šljivar, Grebanje ili kako se ubila moja baka i Dejan Stojiljković, Konstantin), drame domaćih autora koje se izvode u inostranstvu (Siniša Kovačević, Virus, Jerevan i Branislav Nušić, Gospođa ministarka, Zagreb), domaća dramska klasika (Stevan Sremac, Zona Zamfirova) i nova čitanja dramskih klasika (Otelo, JDP Beograd i Galeb, SNP Novi Sad). (videti tekst u okviru dole.

Predsednik Upravnog odbora Pozorja Sava Damjanov izjavio je, kako piše novosadski Dnevnik da, pored centralnog, festivalskog dela, ova institucija nastoji da pokrene i održi i druge delatnosti - izdavački program, književno-pozorišne tribine, međunarodnu saradnju...

Posebno pominjući projekat rediteljke Ivane Vujić "Dnevna soba" on je istakao da ove godine Pozorje uz takmičarski ima i vrlo kvalitetan prateći program. "Festival je tokom decenija održao ono što su zacrtali osnivači, a to je festival domaćeg, nacionalnog teatra i podsticanje domaćeg teatarskog stvaralaštva", ocenio je Damjanov. Selektor Igor Bojović izjavio je da je bio u prilici da odgleda čak 70 predstava, da se trudio da favorizuje domaći dramski tekst, naročito praizvedbe, ali i da napravi presek najznačajnijih događaja u pozorištu.

Tanja Šljivar, dramska spisateljica: Usluga neistomišljenicima

Tanja Šljivar, dramska spisateljica: Usluga neistomišljenicima

Istupanjem iz selekcije, društveni sistem u kojem svi participiramo, htjeli to ili ne, postao je još očiglednije podijeljen na dva ekstrema. Selmu su zbog njenog stava da predstavu ne treba igrati na Pozorju sasvim sigurno podržali njeni neistomišljenici, nacionalisti u Bosni, mene će zbog mog stava da predstavu treba igrati na Pozorju, podržati moji neistomišljenici, nacionalisti u Srbiji, što je ako uzmemo u obzir inicijalne razloge naše saradnje kao i temu naše predstave, tužno i strašno.

Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali, Intervju s Tanjom Šljivar, VREME 1169, 30. MAJ 2013.

58. pozorje je otvorio reditelj Emir Kusturica, izgovorivši svoju deklaracuiju u kojoj je predložio da reprezentacija Vojvodine bude sastavljena od velikana, navodeći imena Jakova Ignjatovića, Miloša Crnjanskog, Đure Jakšića, Branka Radičevića, Veljka Petrovića, Stevana Sremca, Save Šumanovića, Borislava Mihajlovića Mihiza, Isidore Sekulić, Milana Konjovića, rekao je da su ona bila deo njegove mladosti i svakojakog razvoja.

"Kakva reprezentacija, i sve Vojvođani, sa Matijom Bećkovićem na rezervnoj klupi. A kad tom spisku dodamo Jovana Steriju Popovića, komediografa, satiričara i ministra, predlažem da ova reprezentacija Vojvodine bude jedina prava i njena večna deklaracija, koja ne može da bude zaobiđena nikad i nikako..."

Kusturica je rekao da velikane spominjemo samo kada se mora, zaboravljamo kada ne treba, zbog toga što nam je važnije ono što je manje važno, a nevažno nam postaje ono najvažnije.

Naglasivši da za očuvanje Sterijinog pozorja ima više razloga, Kusturica je kazao da takva mesta postaju retki prostori gde se dnevni život sa tabloidnim sadržajima i politikanstvom zamenjuje uzvišenim religioznim sastojcima od kojih je napravljena i sastavljena umetnost i od čega su bili sazdani životi velikih ljudi.

Prema medijskim izveštajima publika je na Kusturičine političke aluzije ("deklaracija") reagovala burom smeha. Oko njegovog izbora za onoga ko će prvi izaći pred zavesu bilo je varničenja pre početka festivala.

U pismu Direkciji Sterijinog 11. aprila Selma Spahić da se iz takmičarskog dela festivala povlači i predstava koju je režirala, "Grebanje ili Kako se ubila moja baka": "Izborom Emira Kusturice za osobu koja će svečano otvoriti ovogodišnji festival jasno ste nam dali do znanja koji je vaš stav. Festival koji ukaže takvu čast Emiru Kusturici ideološki se jasno opredeljuje, pristaje na nacionalističku retoriku i daje joj legitimitet. Na takvom festivalu ne želim da učestvujem... Na nama je da zauzmemo jasan stav i da vladajućim političkim strukturama damo do znanja da nećemo klimati glavom na pokušaje da se i umetnost iskoristi kao sredstvo ideološke propagande. Da bismo se bavili umetnošću trebamo hodati ispravljene kičme, svesni posledica svojih odluka", poručila je Selma Spahić.

Predstava "Grebanje ili Kako se ubila moja baka", koprodukcija Bosanskog narodnog pozorišta (BNP), Bitef teatra i Hartefakta, povučena je iz selekcije nedelju dana pre početka festivala.

Direktor Sterijinog pozorja Selimir Radulović je medijima objašnjavao zašto nije bilo zvaničnog komentara na otkazivanje učešća Bosanskog narodnog pozorišta (BNP) iz Zenice na 58. Pozorju: "Naš komentar je bio da nemamo komentar. Naš stav je da se i ćutanjem nekada može braniti dostojanstvo umetnosti i umetnika". On je dodao da je ova predstava konkurisala iz umetničkih razloga, da ju je selektor uvrstio u zvanični program takođe iz umetničkih razloga, i da je iz istih razloga BNP je poslalo sve materijale za katalog". "Zvanično su nam javili tek 16. maja da neće doći, dok je na njihovom sajtu još stajalo da igraju na Pozorju. Tada je naš program već bio u štampi", rekao je direktor, obrazlažući zašto se u katalogu "Grebanje" ipak navodi kao učesnik festivala.


 

DOKUMUMENT: Izveštaj selektora 58. Sterijinog pozorja Igora Bojovića

DOKUMUMENT: Izveštaj selektora 58. Sterijinog pozorja Igora Bojovića

U korpusu 70 predstava koje su konkurisale za učešće na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, poštujući zatečene propozicije, kao selektor akcenat sam stavljao, pre svega, na domaći dramski tekst, na praizvedbe, od kojih su se četiri našle u selekciji (Fedor Šili, Čarobnjak, Milovan Mračević, Sunce tuđeg neba, Tanja Šljivar, Grebanje ili kako se ubila moja baka i Dejan Stojiljković, Konstantin), drame naših autora koje se izvode u inostranstvu (Siniša Kovačević, Virus, Jerevan i Branislav Nušić, Gospođa ministarka, Zagreb), jedno delo koje pripada domaćoj dramskoj klasici (Stevan Sremac, Zona Zamfirova) i dve predstave eminentnih domaćih pozorišta rađene po stranom tekstu a koje se mogu tretirati kao nova čitanja dramskih klasika (Otelo, JDP Beograd i Galeb, SNP Novi Sad).

Početak ove, u poslednjih nekoliko godina najteže pozorišne sezone, karakterisala su brojna izvođenja Nušićevih komada i tada sam verovao da ću ceo jedan blok u selekciji posvetiti našem najvećem komediografu. No, kako je sezona odmicala, pojavljivalo se sve više novih predstava od kojih su nekoliko bile i praizvedbe savremenih dramskih tekstova kojima sam, svakako, dao prednost. Nušićeve komade ove godine imao sam priliku da gledam i u inostranstvu (Brioni, Zagreb, Sofija), a dve su izuzetno zanimljive lutkarske predstave (Pozorište mladih Novi Sad i Lutkarski teatar Sofija). Iz ovog bloka posebno bih skrenuo pažnju na predstavu Pokojnik studenata FDU Beograd, koja se izvodi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u darovitoj režiji Igora Vuka Torbice, koja dramaturški izuzetno zanimljivo izmešta radnju u sedamdesete godine prošlog veka i pleni šarmom i mladalačkom energijom celog ansambla. Zbog već navedenih razloga, nažalost, ovu predstavu nisam uspeo da uvrstim u program Pozorja.

U našem pozorišnom životu kao posebno značajno istakao bih sve veću prisutnost fondacije Hartefakt, koja već nekoliko godina zaredom "proizvodi" nove dramske pisce i nove tekstove od kojih ćemo jedan (Grebanje Tanje Šljivar) imati prilike da vidimo i ove godine.

Zahvaljujući raznolikosti u pristupu, gotovo u svim predstavama u ovogodišnjoj selekciji sučeliće se različite poetike, vizuelni izrazi, različiti načini mišljenja, što me, kao dramskog pisca koji i kao selektor traga za dramskim sukobom, neizmerno raduje.

Zbog fokusa na praizvedbe klasičnih dramskih komada i drugih konceptualnih ograničenja, ove godine nažalost u selekciji nije bilo prostora za tekstove pisane po motivima romana, za dramatizacije i adaptacije, kao i za brojne projekte rađene po tekstovima stranih autora. Zbog toga u zvaničnu selekciju nisam uvrstio nekoliko predstava koje smatram veoma značajnim, a među njima posebno izdvajam Maja i ja i Maja Milana Markovića, multidisciplinarni projekat Bitef teatra rađen po motivima romana Maja i ja i Maja Sretena Ugričića i seriju slikovnica Marsela Marlijea i Žilbera Delaja u režiji Anje Suše, potom jednu od verovatno najboljih dramatizacija proze Danila Kiša Post skriptum Crnogorskog narodnog pozorišta u adaptaciji i režiji

Varje Đukić, kao i izuzetno zanimljivu inscenaciju mađarskog komada Mali Geza Narodnog pozorišta Pirot u režiji Stevana Bodrože.

Upravnom odboru predlažem da u ovogodišnju selekciju Sterijinog pozorja uvrsti sledeće predstave:

SELEKCIJA NACIONALNE DRAME I POZORIŠTA

VIRUS, tekst Siniša Kovačević, režija Hakob Kazančjan, Teatar mladih Jerevan (Jermenija)

Izvođenje poznatog i kontroverznog komada još poznatijeg i kontroverznijeg autora Siniše Kovačevića u Jerevanu (Jermenija), nije samo zanimljivo na nivou egzotike (lekari u predstavi nose bele mantije sa kapuljačama koje neodoljivo podsećaju na jermenske sveštenike – monofizite) već i iz aspekta novog čitanja ovog dela u režiji Hakoba Kazančjana, najetabliranijeg jermenskog reditelja čija reputacija prevazilazi nemirne granice zemlje iz koje potiče.

GOSPOĐA MINISTARKA, tekst Branislav Nušić, režija Oliver Frljić, Satiričko kazalište "Kerempuh" Zagreb (Hrvatska)

Još jedno delo domaćeg autora koje se izvodi u inostranstvu, istovremeno je i jedna od najboljih Ministarki koje se trenutno mogu videti u pozorištu. Igrana u čuvenom "Kerempuhu" u Zagrebu, na ekavskom i sa hrvatskim titlovima, u ritmu u kom se scene smenjuju gotovo filmskom brzinom, već mesecima izaziva salve smeha i aplauza u prepunoj sali, potvrđujući tezu da ono što je u umetničkom smislu dobro urađeno ne mora nužno da bude i nekomercijalno. Verujem da će takav utisak ostaviti i u Novom Sadu.


KONSTANTIN: predstava čiju su praizvedbu pratile brojne nepozorišne okolnosti izazvao je pravu buru u kulturnoj javnosti

KONSTANTIN, tekst Dejan Stojiljković, režija Jug Radivojević, Narodno pozorište Niš i Narodno pozorište Beograd

Prvi dramski tekst Dejana Stojiljkovića, široj javnosti poznatog i kao autora romana Konstantinovo raskršće, praizvedbom koju su pratile brojne nepozorišne okolnosti izazvao je pravu buru u kulturnoj javnosti. Biografski komad o caru Konstantinu veoma precizno je režirao Jug Radivojević, gradeći zajedno sa scenografom Aleksandrom Denićem i kostimografima Bojanom Nikitović i Stefanom Savkovićem izuzetno zanimljivo likovno dizajniranu predstavu. Kao selektor koji ovom selekcijom pravi presek pozorišnih dešavanja u protekloj sezoni, na ovu predstavu gledaću i u fenomenološkom smislu, smatrajući da produkciono jedan od najvećih projekata u novijoj istoriji srpskog teatra zavređuje da prođe kroz koordinatni sistem stručne kritike, stručnog žirija i publike Sterijinog pozorja.

ZONA ZAMFIROVA, po delu Stevana Sremca, kompozitor Marko Grubić, tekst, songovi i režija Kokan Mladenović, Pozorište na Terazijama Beograd

Odličan mjuzikl Pozorišta na Terazijama pravi je izbor za otvaranje Sterijinog pozorja. Ovu predstavu karakterišu izuzetno dobra i inovativna dramaturška i muzička rešenja autorskog tima predvođenog Kokanom Mladenovićem, približavajući je senzibilitetu savremenog gledaoca.

Nadahnuta igra velikog ansambla na premijeri nikoga u publici nije ostavila ravnodušnim.

ČAROBNjAK, tekst Fedor Šili, režija Boris Liješević, Narodno pozorište Sombor

Praizvedba izuzetno zanimljive drame Fedora Šilija, poigravajući se biografskim činjenicama, fiktivnim događajima i književnim delom Tomasa Mana, izuzetno vešto gradi jedan, samo naizgled, biografski komad čija priča teče jednostavno i prijemčivo, što se u ovoj vrsti dramaturgije izuzetno teško postiže. Jednostavnost u igri nadahnutog glumačkog ansambla predvođenog Sašom Torlakovićem i Svetozarom Cvetkovićem svakako omogućava režija Borisa Liješevića, koji težinu teme olakšava humorom, ni u jednom trenutku ne prelazeći granicu dobrog ukusa. Iz svega ovog nastala je interaktivna predstava u kojoj gledalac postaje ne samo aktivni učesnik već i sustvaralac.

SUNCE TUĐEG NEBA, tekst Milovan Mračević, režija Aleksandar Lukač, Puls teatar Lazarevac

"Novi komad novog pisca u najmlađem profesionalnom pozorištu u Srbiji", kako kaže reditelj Aleksandar Lukač u programu predstave, vodi nas u svet naših pečalbara s početka prošlog veka. To je dramaturški vešto vođena priča o sudbinama svih onih koji su, u potrazi za boljim životom, napustili rodnu zemlju i zauzvrat dobili veoma težak život, u ovom slučaju u rudniku u Kanadi. Iako je rađena u realističnom maniru, u duhu aristotelovske dramaturgije sa veoma dobro profilisanim karakterima likova i sa izoštrenim dramskim sukobima (za to sigurno ima zasluge i dramaturg Ivana Dimić), dramaturgije koju smo, skloni raznim trendovima, pomalo potisnuli i zaboravili, predstavu koju je reditelj Lukač zanimljivo scenski upriličio, u celini treba sagledavati kao metaforu o usudu jednog naroda.

GREBANjE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA, tekst Tanja Šljivar, režija Selma Spahić, Hartefakt fond Beograd, Bosansko narodno pozorište Zenica (Bosna i Hercegovina) i Bitef teatar Beograd

Kada se suočimo s nasiljem među decom koje nastaje pod direktnim uticajem okruženja ogrezlog u nacionalizam, rigidnog obrazovnog sistema koji kontrolišu etničke grupe i kada, na sve to, dodamo poremećen sistem vrednosti u kojem živimo, dobijamo tematski okvir diplomske drame Tanje Šljivar, ovdašnjoj publici poznate i po komadu Pošto pašteta koji se s uspehom igra u Ateljeu 212. Radnja drame Grebanje smeštena je u jednu školu u Banja Luci u vreme devedesetih godina prošlog veka, reklo bi se – u idealan i prostor i vreme za ovakvu temu. No, mesto događanja svakako bi se moglo izmestiti i u bilo koju drugu zemlju koja se suočava ili se suočavala s ovakvim problemima. Ovo je komad koji uverljivo govori o generaciji koja je odrastala u ratnim okolnostima, a kojoj pripadaju i autorka Tanja Šljivar i rediteljka Selma Spahić.

GALEB, tekst Anton Pavlovič Čehov, režija Tomi Janežič, Srpsko narodno pozorište Novi Sad

I te kako novo čitanje Čehovljevog Galeba u režiji Tomija Janežiča nije samo klasična predstava već i izuzetno neobičan pozorišni doživljaj. Šesnaest meseci pripremana predstava izvodi se u četiri dela i traje šest i po sati. Svaki deo ovog istraživačkog poduhvata je zasebna celina i mogao bi se izvoditi kao posebna predstava koja kod svih prisutnih u publici izaziva oprečna osećanja.

OTELO, tekst Vilijam Šekspir, režija Miloš Lolić, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd

Jedna od svakako najboljih Šekspirovih drama u inscenaciji Miloša Lolića došla je do punog izražaja zahvaljujući upravo njegovoj svedenoj i ogoljenoj režiji kao i vrhunskom izvođenju glumaca predvođenih Vojinom Ćetkovićem i Nikolom Đuričkom. Iznenađujuća jednostavnost u rediteljskom postupku učinila je da se i publika oseti kao neposredni učesnik u predstavi koja je obeležila sezonu.

MEĐUNARODNI PROGRAM KRUGOVI

ODISEJ, tekst Goran Stefanovski, režija Aleksandar Popovski, Kazalište Ulysses Brioni (Hrvatska), Pozorište Atelje 212 Beograd, GDK Gavella Zagreb (Hrvatska), SNP Novi Sad, SNG Maribor (Slovenija), Teatar Navigator Skoplje (Makedonija) i Sterijino pozorje Novi Sad

UNTERSTADT, po romanu Ivane Šojat Kuči, dramatizacija Nives Madunić Barišić, režija Zlatko Sviben, HNK Osijek (Hrvatska)

Predstava Odisej koja je rađena u koprodukciji Sterijinog pozorja i nekoliko pozorišta iz zemlje i inostranstva, "nametnula" je i temu povratak kući u koju se veoma dobro uklopila predstava Unterstadt Hrvatskog narodnog kazališta, koja govori o sudbini jedne nemačke porodice za vreme i posle Drugog svetskog rata i koja će, verujem, izuzetno dobrim nastupom mnogobrojnog ansambla i preciznom režijom Zlatka Svibena, iako se izvodi van konkurencije, obeležiti ovogodišnje Pozorje.

Upravnom odboru predlažem da se u čast nagrađenih, van konkurencije, izvede predstava Ljubomira Simovića Hasanaginica Narodnog pozorišta Republike Srpske Banja Luka, koju je po delu našeg najvećeg savremenog dramskog pisca i pesnika, veoma moderno ali po delo neopterećujuće inscenirala Olivera Đorđević.

Selektor Sterijinog pozorja Igor Bojović je dramski pisac iz Beograda, završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (1995) i Internacionalnu školu za dramske pisce Kraljevskog dvorskog pozorišta iz Londona (1997). Radio je kao direktor drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, a od 1998. do 2012. godine je upravnik Pozorišta lutaka "Pinokio" u Zemunu.

Izvor: Izveštaj selektora Sterijinog pozorja,


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

Program Pozorja

Program Pozorja

Video inserte predstava možete videti na sajtu Sterijinog pozorja

25. maj 20.00 časova / SNP, Scena "Jovan Đorđević"

Otvaranje festivala

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

ZONA ZAMFIROVA

mjuzikl po delu Stevana Sremca

Kompozitor: Marko Grubić

Tekst, songovi i režija: Kokan Mladenović

Pozorište na Terazijama, Beograd

NEDELjA, 26. maj

20.00 časova / SNP, Scena "Jovan Đorđević"

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

OTELO

Tekst: Vilijam Šekspir

Režija: Miloš Lolić

Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

PONEDELjAK, 27. maj

20.00 časova / SNP, Scena "Pera Dobrinović"

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

GOSPOĐA MINISTARKA

Tekst: Branislav Nušić

Režija: Oliver Frljić

Satiričko kazalište "Kerempuh", Zagreb (Hrvatska)

UTORAK, 28. maj

20.00 časova / Poslovni centar NIS – GAZPROM NEFT (Narodnog fronta 12)

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

ČAROBNjAK

Tekst: Fedor Šili

Režija: Boris Liješević

Narodno pozorište, Sombor

SREDA, 29. maj

20.00 časova / SNP, Scena "Jovan Đorđević"

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

VIRUS

Tekst: Siniša Kovačević

Režija: Hakob Kazančjan

Teatar mladih, Jerevan (Jermenija)

ČETVRTAK, 30. maj

17.00 časova / SNP, Scena "Pera Dobrinović"

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

GALEB

Tekst: Anton Pavlovič Čehov

Režija: Tomi Janežič

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

PETAK, 31. maj

19.00 časova / SNP, Scena "Pera Dobrinović"

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

GREBANjE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA *

Tekst: Tanja Šljivar

Režija: Selma Spahić

Hartefakt fond Beograd, Bosansko narodno pozorište Zenica (BiH) i Bitef teatar, Beograd

21.00 čas / SNP, Kamerna scena

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

SUNCE TUĐEG NEBA

Tekst: Milovan Mračević

Režija: Aleksandar Lukač

Puls teatar, Lazarevac

SUBOTA, 1. jun

19.00 časova / SNP, Kamerna scena

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

SUNCE TUĐEG NEBA / Repriza

Tekst: Milovan Mračević

Režija: Aleksandar Lukač

Puls teatar, Lazarevac

21.00 čas / SNP, Scena "Jovan Đorđević"...................

Međunarodna selekcija Krugovi

UNTERSTADT

po romanu Ivane Šojat Kuči

Dramatizacija: Nives Madunić Barišić

Režija: Zlatko Sviben

Hrvatsko narodno kazalište, Osijek (Hrvatska)

NEDELjA, 2. jun

19.00 časova / SNP, Scena "Pera Dobrinović"

Selekcija nacionalne drame i pozorišta

KONSTANTIN

Tekst: Dejan Stojiljković

Režija: Jug Radivojević

Narodno pozorište, Niš i Narodno pozorište, Beograd

21.00 čas / SNP, Scena "Jovan Đorđević"

Međunarodna selekcija Krugovi

ODISEJ

Tekst: Goran Stefanovski

Režija: Aleksandar Popovski

Kazalište Ulysses - Brioni (Hrvatska), Pozorište Atelje 212 - Beograd, GDK Gavella - Zagreb (Hrvatska), SNP - Novi Sad, SNG - Maribor (Slovenija), Teatar Navigator - Skoplje (Makedonija) i Sterijino pozorje - Novi Sad

PONEDELjAK, 3. jun

18.00 časova / SNP, Scena "Jovan Đorđević"

Međunarodna selekcija Krugovi

ODISEJ / Repriza

Tekst: Goran Stefanovski

Režija: Aleksandar Popovski

Kazalište Ulysses - Brioni (Hrvatska), Pozorište Atelje 212 - Beograd, GDK Gavella - Zagreb (Hrvatska), SNP - Novi Sad, SNG - Maribor (Slovenija), Teatar Navigator - Skoplje (Makedonija) i Sterijino pozorje - Novi Sad

20.00 časova / SNP, Scena "Pera Dobrinović" Proglašenje i uručenje Sterijinih nagrada

Predstava u čast nagrađenih

HASANAGINICA

Tekst: Ljubomir Simović

Režija: Olivera Đorđević

Narodno pozorište Republike Srpske - Banja Luka (Republika Srpska, BiH)

Žiri 58. pozorja

Predrag Ejdus

Glumac, redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu - predsednik žirija.

Dragana Bošković

dramaturg, teatrolog, pozorišni kritičar, dramski pisac, scenarista, prevodilac, profesor dramaturgije i istorije drame i pozorišta, urednica u Dramskom programu RTS-a.

Cisana Murusidze

Pozorišni reditelj. Od 1967. do 1970. stalni reditelj u Crnogorskom narodnom pozorištu u Titogradu. Od 1970. godine radi kao stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu. Od septembra 1999. do decembra 2000. bila je direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.

Miodrag Tabački

Scenograf i kostimograf, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za repertoarska pozorišta, festivale i neformalne grupe uradio je više od dve stotine scenografija, kao i kostime za preko stotinu dramskih, operskih, baletskih i lutkarskih predstava. Kao scenograf i koetimograf radio je kao gost u većini jugoslovenskih pozorišta, kao i u Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Češkoj Republici, Italiji, Makedoniji, Nemačkoj, Sloveniji i Slovačkoj.

Stevan Koprivica

Dramski pisac, dramaturg, scenarista, profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Rođen 29.11.1959. godine u Kotoru. Diplomirao je Grupu za dramaturgiju na fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je urednik TV Titograd, dramaturg SNP u Novom Sadu, dramaturg, pa upravnik pozorišta "Duško Radović". Sada je profesor dramaturgije na FDU u Beogradu i dramaturg pozorišta "Boško Buha".

 

 

 

 

 

 

 

 

Novosti

 

Naslovi.net

 

Male Novine