Vreme
VREME 1092, 8. decembar 2011. / VREME

Makedonija:
Umorni večiti mladoženja

Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije. Projekat Skoplje 2014. dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj

"Znaš kada će Makedonija ući u Evropsku uniju? Kada Turska bude predsedavala u Briselu."

Ovaj vic ispričao je jedan visoki partijski funkcioner, koji je insistirao na tome da mu se ne navede ime. Poražavajuće je pritom što on odražava brutalnu realnost koje su već svi svesni, a najviše makedonski građani. Zemlja je službeni kandidat za ulazak u Evropsku uniju od 2005. godine, a datum početka pristupnih pregovora ne samo što nije poznat, nego se čini da se sve više udaljava.

Gotovo da niko ne veruje da će se bilo šta promeniti u decembru, na predstojećem savetu ministara EU, a domaća javnost je bez euforije dočekala i presudu Međunarodnog suda u Hagu u kome Makedonija tuži Grčku jer onemogućava njen prijem u NATO i u EU. Sud je utvrdio da je njen južni sused prekršio Privremeni sporazum protiveći se ulasku Makedonije u NATO, ali je odbacio zahtev makedonske države da naloži Grčkoj da u budućnosti poštuje obaveze iz tog sporazuma. Pravni eksperti su već upozorili da odluka suda kao i pravna, pre svega moralna pobeda države neće uticati na ishod makedonsko-grčkog spora zbog imena Republika Makedonija, koje je i glavni kamen spoticanja ulaska zemlje u Evropsku uniju. Vlast je svesna ove činjenice, kao što savršeno dobro razume i svakodnevne poruke evropskih zvaničnika po kojima je rešenje ovog gorućeg pitanja uslov da se proces pomeri sa mrtve tačke.

KOME ODGOVARA STATUS KVO: Briselski činovnici i predstavnici vlada država EU nemaju dovoljno razumevanja za ovaj problem, a kamoli da se nose mišlju da izađu u susret kategoričnom stavu premijera Nikole Gruevskog da je promena imena previsoka cena koju zemlja ne može i neće da plati. Međutim, stav premijera je kontinuirano izložen kritikama opozicije i dela intelektualaca, ali i zvaničnika iz EU.

"Nacionalna karta na koju on igra u stvari je izvanredan alibi za neuspešne reforme na kojima Evropa insistira", kaže Gordan Georgiev, potpredsednik najveće opozicione stranke, Socijaldemokratskog saveza Makedonije. On ne veruje u premijerove reči da je pristupanje Evropskoj uniji jedan od najviših spoljnopolitičkih ciljeva vlade, jer su po njegovoj proceni samo deklarativne i služe jedino za zamajavanje domaće javnosti.

Gruevskog nije štedeo ni slovenački evroposlanik Jelko Kacin, koji je bez dlake na jeziku optužio makedonsku stranu da namerno komplikuje pitanje imena i odugovlači datum pregovora, jer upravo ovakva nedefinisana situacija odgovara vladajućoj garnituri da nesmetano i autokratski upravlja državom.

Čitav problem dobija i etničku dimenziju. Visoki funkcioneri albanskog koalicionog partnera vladajuće VMRO-DPMNE, Demokratska unija za integraciju, već su nekoliko puta izjavili da imaju "mnogo razumevanja" za problem imena, ali su naglasili i da njihovom strpljenju dolazi kraj. Nestrpljiv da svojim biračima izdejstvuje život u okviru širih granica, mogućnost koju su već dobili njihovi sunarodnici iz Albanije ulaskom u NATO, lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti pripretio je da će svako dalje odugovlačenje evroatlantskih integracija izazvati etničke tenzije.

Makedonci sležu ramenima i odmahuju glavom. Navikli su tokom prethodnih dvadeset godina samostalnosti na ovakve pretnje, ali su i naučili da je većini tih pretnji cilj dnevna politika i da su one kratkog daha.

Rasprostranjeno je mišljenje da "jedva da ima neke vajde od statusa kandidata", jer je izuzetno teško, gotovo nemoguće, doći do evropskih para u okviru pristupnih fondova zbog dugih, komplikovanih birokratskih procedura. Delić kajmaka su uz teške muke uspeli da sakupe poljoprivrednici koji su konkurisali za Ipard fondove, a nešto malo je ostalo i za školstvo, jer je ogroman deo sredstava proneverio bivši direktor Agencije za evropsko obrazovanje.

IMUNI NA KRITIKE: Ravnodušan stav vlasti po pitanju alarmantnog evroskepticizma nailazi na brojne kritike. "Vlast ima obavezu da promoviše evropsku agendu jer je ona deo Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, ali ona to ne čini", kaže Lidija Dimova iz Makedonskog centra za evropsko obrazovanje. Argument u prilog ovoj tezi jesu izuzetno oštre kritike koje je premijer Gruevski uputio komesaru za proširenje EU Štefanu Fileu nakon objavljivanja poslednjeg izveštaja Evropske komisije o napretku države. On ga je otvoreno optužio da su primedbe u oblastima kao što su sudstvo, javna administracija i sloboda medija namerno prenaglašene i da za cilj imaju jedino vršenje pritiska za što brže rešenje spora oko imena.

Sumnju u iskrenost namera EU izrazio je i predsednik Đorđe Ivanov, koji je reagovao zbog činjenice da je u izveštaju izostavljen pridev makedonski kao i po pitanju jezika, naroda i državnih institucija. Time je, kaže on, Evropska komisija na neki način odabrala stranu, jer ne primenjuje vlastita načela jednakosti svih zemalja. Igra na nacionalnu kartu se pokazala kao pun pogodak kod domaće javnosti, koja je bez razmišljanja i automatski preinačila prvobitno stanje razočaranja zbog negativnih ocena u izveštaju u lavinu povređenih nacionalnih osećanja. Na adresu Evropske komisije u Briselu stigao je ogroman broj protestnih pisama koja su potpisali Makedonska akademija nauka i umetnosti, udruženja umetnika, sportista, pa čak i sindikati. Pismomanija ovog tipa izgleda nije bila dovoljna, pa je u istom duhu organizovana i akcija prikupljanja potpisa iza koje su stali ugledni građani države. Sva ta pisma stigla su samo do sekretarica evropskih zvaničnika, a Štefan File je hladno ponovio da Makedonija može da izgubi i status kandidata ukoliko ne pokaže napredak u reformama. One moraju da budu suštinske, jer su Evropljani već odavno prozreli igru makedonskih vlasti da u skupštini usvajaju zakone sa evropskim predznakom, koji se potom u praksi ne primenjuju.

Vladajuća VMRO-DPMNE je u toku poslednjih nekoliko godina pokazala ravnodušnost prema kritikama Evrope, potpuno se uživevši u ulogu patriotskog branioca Makedonije i velikog neimara. Projekat Skoplje 2014. koji je izmenio lik glavnog grada do neprepoznatljivosti dosad je progutao više stotina miliona evra, a celom procesu izgradnje grandioznih antičkih zdanja i spomenika još se ne vidi kraj. Ekonomisti su već više puta upozoravali da je reč o neproduktivnim troškovima, koji samo vuku Makedoniju u još veću bedu. Svaki treći Makedonac živi u siromaštvu, više od trećine je nezaposleno, a plate u privredi su izuzetno male i neredovne.

Sanja Jovanović