---

U četvrtak 26. oktobra 1961. godine, Švedska kraljevska akademija donela je odluku da se za tu godinu Nobelova nagrada za književnost dodeli Ivi Andriću. Nagradu je u Stokholmu uručio švedski kralj Gustav VI, u nedelju 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela

Više književnih kritičara i istoričara književnosti već je objavilo ili najavilo prigodne tekstove povodom jubileja do sada jedinog srpskog i jugoslovenskog nobelovca. Autorka ovog članka, rekonstruiše dva najznačajnija trenutka tog događaja: saopštavanje vesti o dodeli i svečani čin uručenja nagrade. Najviše korišćen izvor su izveštaji tadašnjeg novinara Politike Blagoja Ilića, koji je sa lica mesta, u Beogradu i Stokholmu, pratio ove događaje.

PROLETERSKIH BRIGADA 2A: Bilo je oko jedan po podne kada se po prelepom jesenjem danu poznati pisac vraćao iz uobičajene šetnje. Nije ni slutio da je Švedska akademija nauka upravo saopštila, da je Nobelovu nagradu za književnost za tu 1961. godinu, dodelila njemu, Ivi Andriću, piscu romana Na Drini ćuprija, Travnička hronika, Gospođica, novele Prokleta avlija, višegodišnjem diplomati, rođenom Travničaninu, dugogodišnjem Beograđaninu. Na vest iz Stokholma, novinari i fotografi iz obližnjih redakcija najvećih beogradskih listova i stranih dopisništava već su se našli u njegovom stanu, na prvom spratu zgrade u ulici Proleterskih brigada 2a (današnji Andrićev venac 8). Kako je i piščeva supruga Milica Babić bila u varoši, novinare je ugostila njena majka.

OTPRAVNIK POSLOVA: Andrić će kasnije ispričati kako je primio vest o velikoj nagradi: "Kada sam se vraćao sa svoje svakodnevne šetnje, čekalo me je veliko neslućeno iznenađenje: presrela su me dva mlada novinara i čestitali mi. Nisam mogao da poverujem. Rekli su mi: popnite se samo gore. Pun je stan novinara." I zaista, kada se najzad pojavio, obradovan i zbunjen, pisac je prvo pokušao da smesti brojne goste, ali se u tom trenutku na vratima stana pojavio, sa buketom crvenih ruža, otpravnik poslova švedske ambasade u Beogradu, gospodin Rene Balding, koji je zamenjivao odsutnog ambasadora. On je na srpskom jeziku čestitao Ivi Andriću: "Imam osobitu čast da po nalogu Švedske akademije nauka saopštim da je danas dodeljena Nobelova nagrada za literaturu vama, kao priznanje za epsku snagu s kojom ste prikazali sudbine i istoriju ljudi vašeg naroda. Radujem se što je to baš meni palo u dužnost da vam saopštim ovo veliko priznanje."

Jedva čujnim glasom, uz sevanje bliceva fotoreportera, Andrić je zahvalio: "Najiskrenije vam kažem, nisam ovo očekivao. Mnogo sam iznenađen, ali, naravno, i veoma obradovan. Hteo sam da dođem na ručak, ali sam zbunjen ovolikom svečanošću. Molim vas da ovo ne shvatite kao neku posebnu izjavu. Želim samo, gospodine Balding, da vam kažem da dodeljivanje Nobelove nagrade za moj literarni rad smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje. Molim vas prenesite moju zahvalnost svim članovima Švedske akademije, a ja se nadam da ću to isto moći lično da učinim u Stokholmu 10. decembra, prilikom svečanog dodeljivanja."

Sledio je zatim dvosatni razgovor sa novinarima. Posluženi rakijom i vermutom, fotoreporteri su zamolili velikog pisca da se kucne sa suprugom, kako bi uslikali i ovaj trenutak. Andrić je pristao i posle fotografisanja rekao: "Ova scena me podseća na fotografiju snimljenu za vreme saopštavanja o dodeljivanju Nobelove nagrade Alberu Kamiju. Isto tako, njegova žena i on, nazdravljali su jedno drugom." Na trenutak se osetio prizvuk tragičnog (Kami je poginuo u saobraćajnoj nesreći godinu dana ranije), ali je brzo nestao u vedroj atmosferi.

KONCERT HOL: Te 1961. godine 10. decembar pao je u nedelju. I dok se švedska prestonica polako budila iz sna, ka Koncert Holu, monumentalnom zdanju sagrađenom 1926. godine, već su hitali učesnici ceremonije uručenja Nobelovih nagrada za tu godinu. Zapravo, to jutro bila je generalna proba svečanosti. Izuzev kralja i njegove porodice i najviših švedskih zvaničnika, poslednjem uvežbavanju prisustvovali su švedski akademici, dobitnici Nobelove nagrade za tu godinu, predstavnici institucija koje dodeljuju nagradu, članovi Stokholmske filharmonije, hor i ostali učesnici umetničkog programa, kao i novinari i snimatelji, koji su posmatrali probu, da bi na samoj svečanosti znali kuda mogu da se kreću.

Desetak minuta pre zakazanog početka ceremonije, oko 16.20 sati, u veliku salu Koncert Hola sa 700 fotelja stupile su i poslednje zvanice. Po već dugoj tradiciji, svi muškarci bili su odeveni u frakove, a žene u duge svečane, za tu priliku, sašivene haljine. Na prostranoj pozornici svoja mesta već su zauzeli predstavnici Švedske kraljevske akademije, Švedske akademije nauka, Karolinskog instituta, Švedskog parlamenta i Nobelove fondacije, institucija koje dodeljuju nagrade. Tačno u 16.30 fanfare su objavile ulazak švedskog suverena Gustava VI, njegove porodice, premijera Erlandera i ostalih najviših švedskih zvaničnika, a odmah zatim, u pratnji švedskih akademika, na pozornicu su stupili laureati Nobelove nagrade za 1961. godinu: amerikanac Melvin Kalvin, dobitnik nagrade za hemiju, za njim 32-godišnji nemački fizičar Rudolf Mesbauer, do tada najmlađi naučnik koji je dobio Nobelovu nagradu, američki istraživači Robert Hofštater (nagrada za fiziku) i Đerđ fon Bekeši (nagrada za medicinu) i na kraju naš Ivo Andrić.

PREDAJA NAGRADA: "Danas se navršava šezdeset godina od predaje prvih Nobelovih nagrada", podsetio je na početku svog govora predsednik Nobelove fondacije Arne Tiselijus. Nagrade su prvo primili američki istraživači i mladi Nemac, a onda je za govornicu stupio sekretar Švedske akademije nauka Ander Esterling. Obraćajući se našem Andriću, koji je stajao na mestu gde su pre njega stajali Henrik Sjenkijevič, Rabindranat Tagore, Anatol Frans, Džordž Bernard Šo, Andre Žid, Tomas Eliot, Ernest Hemingvej, Alber Kami, sekretar Esterling je rekao: "Na vašoj diplomi stoji da vam je Nobelova nagrada dodeljena za epsku snagu kojom ste motive i sudbine istorije vaše zemlje opisali. Za Švedsku akademiju je bilo veliko zadovoljstvo da u vama nagradi predstavnika jednog jezičkog područja, koje do sad nije bilo zastupljeno u redu nosilaca nagrade. Sa izrazom najboljih želja za vas, mi vas molimo da primite odlikovanje iz ruku njegovog kraljevskog veličanstva."

NOBELOVAC ANDRIĆ GOVORI: Sat vremena nakon dodele nagrada, u gradskoj kući je započela svečana večera. Posle zdravice upućene od predsednika Nobelove fondacije i kraćeg govora Gustava VI, koji je podsetio na delo Alfreda Nobela, nagrađene je pozdravio profesor Geran Lilnestrand. Obraćajući se našem piscu, rekao je: "Doktore Andriću, kao hroničar i novelist vi ste nam ispričali o vašim sugrađanima, njihovom životu i patnjama, njihovim nesrećama i naporima u miru, kao i u ratu. Vi ste se lično borili za njihovu slobodu i prava da žive na svoj sopstveni način. Baš kao što most preko Drine spaja Istok i Zapad, tako i vaše delo povezuje, kombinujući kulturu vaše zemlje sa kulturama drugih naroda, sa ukusom velikog diplomate i, takođe, velikog pisca."

U ime nagrađenih zahvalio je naš nobelovac. O ulozi pisca rekao je sledeće: "Svako priča svoju priču po svojoj unutrašnjoj potrebi, po meri svojih nasleđenih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti. Svak nosi moralnu odgovornost za ono što priča, i svakog treba pustiti da slobodno priča. Ali, dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni otrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha."

U DVORU: Već sutradan Andrić je bio gost švedskog kralja na večeri u dvoru, da bi se posle 14-dnevnog boravka u Švedskoj i kraćeg odmora u Švajcarskoj, u Beograd vratio 3. januara 1962. Prvo književno veče u čast nobelovca Ive Andrića održano je nekoliko dana kasnije, 15. januara, u velikoj sali Kolarčevog univerziteta, a dva dana kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala je Andriću u čast svečani skup.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---