Kad kancelarka gleda na sat

Za vladu i predsednika Srbije neočekivano, a, kako tvrde nemački mediji, posve neplanirano, tek posle odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel iz Beograda na stolu ostaju tri zahteva Berlina ne bi li Srbija do kraja godine dobila status kandidata: da se ostvare konkretni rezultati nakon obnavljanja dijaloga sa Prištinom, da se pravnoj i policijskoj misiji EU na Kosovou EULEX omogući da može „pristojno da radi", to jest da se ukinu paralelne srpske strukture na severu Kosova

Poseta nemačke kancelarke Hrvatskoj i Srbiji za malo da se završi, baš onako, kako je i planirano: odmereno, bez jakih izjava, uz malo čestitki, malo evropskog ohrabrivanja i malo ukazivanja na probleme političke ili privredne saradnje između Nemačke i država domaćina. Kancerka je vodila računa i o tome da, doduše, prvo ode u Zagreb, ali da zato prenoći u Beogradu, ne bi li sve bilo izbalansirano, da se niko ne bi osetio manje važan, da sve protekne u prijatnoj i optimističkoj atmosferi.

Tako je sve i bilo, dok na konferenciji za štampu predsednika Borisa Tadića i Merkelove u Palati Srbija nije postavljeno večito pitanje Kosova. Kada je kancelarka izgovorila da se od Sbije pre nego što dobije status kandidata Evropske unije očekuje da dođe do „konkretnih rezultata" u dijalogu sa Prištinom, te da „ukine paralelne strukture na severu Kosova" – ponovila je to dva puta, tek da ne bi bilo nesporazuma - postalo je jasno da je u Hrvatskoj boravila srdačna prijateljica puna razumevanja, a u Beograd došla tek dobra poznanica koja nema razumevanja za srpske kosovske muke i svoju podršku uslovljava ispunjenjem za Srbiju, čini se, neispunjivih zadataka.

Predsednik Tadić je kiselo se osmehujući biranim rečima odgovorio da i Srbija i on kao predsednik države imaju svoje principe i svoj ustav, to jest da Srbija niti priznaje, niti će ikada priznati nezavisnost Kosova. On je optužio Prištinu da unilateralnim akcijama i nasiljem želi da menja situaciju na terenu pre nastvaka dijaloga, pozvao EU da ne nagrađuje „onog koji sprovodi nasilje", rekao da je to neprihvatljivo za Srbiju i podsetio na albanske akte nasilja usmerenih protiv Srba 2004. godine koji su izmenili etničku strukturu Kosova, da Srbi ne žive više tamo gde je došlo do pogroma, pa na akciju kosovsko-albanske jedinice „Rosu"...

Posle uvodnih reči pohvala i zahvalnosti na svemu i svačemu – hrabrosti predsednika Tadića da završi Haški zadatak ili podrški Nemačke srpskom evropskom putu, nemačkim donacijama i nemačkim firmama koje rade u Srbiji – atmosfera za govornicom je od diplomatske srdačnosti postala uzdržano nesrdačna te je kancelarka pokazala na sat, rekla Tadiću na engleskom da nema više vremena, pa novinarka koja je već dobila reč nije mogla da postavi pitanje.

Opširnije u četvrtak, u novom broju "Vremena".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---