Spori genocid

Stručnjaci o "kolateralnoj šteti"

Politički korektan jezik ne poznaje izraz "mrtva deca", "razorene fabrike", "srušeni mostovi"... Orvelovski univerzalan, taj jezik sve pomenuto označava sa "kolateralna šteta". Na izmaku šeste nedelje NATO rata protiv Jugoslavije, "kolateralno" je "oštećeno" najmanje tri miliona građana

Konzervirane ruševine Rimske sale u podrumima Biblioteke grada Beograda bile su pravi ambijent za skup stručnjaka koji su se u ponedeljak 26. aprila okupili da, svako iz svoje perspektive, ukaže na stvarno značenje "kolateralne štete" i "uzgrednih žrtava" NATO agresije na Jugoslaviju. Tribinu su organizovali Srpsko antropološko društvo i Biblioteka grada. Inicijator skupa, dr Marija Đurić-Srejić, predsednica Društva, iznela je podatak da u jednoj anketiranoj grupi od 40 srčanih bolesnika 32 ima pojačane tegobe - ali da se samo troje javilo lekaru, dok su se ostali odlučili na samostalno lečenje. Onkološka klinika u Beogradu uputila je javni apel pacijentima da dolaze na dijagnostičke preglede, čiji je broj sa 700 do 1000 od početka agresije opao na oko 200 dnevno. To, u odnosu na broj obolelih od malignih oboljenja u Srbiji, u životnu opasnost dovodi oko 60 hiljada obolelih i oko 24 hiljade onih kojima oboljenje neće biti pravovremeno dijagnozirano, niti oni pravovremeno lečeni.

Od početka agresije, na Odeljenju za fertilitet Ginekološke klinike KBC u Beogradu povećan je broj spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, perinatalni morbiditet i mortalitet, dok je broj bolesnica istovremeno smanjen - za dve trećine. Pozivajući se na objavljene podatke o katastrofalnom učinku sankcija 1992-1995, dr Marija Đurić-Srejić upitala se kakve tek posledice možemo očekivati od ovog rata, šta će sve značiti "gubitak domova, hronični stres, glad, fizički invaliditet, psihotraume, poremećaj medicinskog snabdevanja, kasna dijagnostika i neadekvatna terapija, zagađenost sredine, nedostupnost zdravstvene službe, loši higijenski uslovi..."

Prema Predragu Poliću sa Hemijskog fakulteta, Beograd je 18. aprila samo zahvaljujući srećnim okolnostima izbegao ekološku katastrofu. Jak zapadni vetar je onemogućio da otrovne supstance iz pančevačke industrijske zone - prvenstveno fozgen i vinil-hlorid, potom i proizvodi potpunog ili nepotpunog sagorevanja goriva i naftnih derivata, ugljenmonoksid, aldehidi koji učestvuju u kasnijim fotohemijskim reakcijama, kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici na česticama čađi - budu nanete na Beograd. Kiša je takođe smanjila aerozagađenje - u dugoročniju "korist" tla, površinskih i podzemnih voda. Beogradska sreća nije to bila za naselja istočno od Pančeva; ima izveštaja da je u Kovinu, na primer, zelena salata danima izgledala kao zalivena masnom čađi, a kiša je rastvarala boju na automobilima.

Da je te noći gađan Barič, i da je došlo do emisije fluorovodonika odnosno fluorovodonične kiseline, pogođenim područjima ne bi pomogle ni zaštitne maske. Ekološki inspektor Dragoljub Bjelović potvrdio je da su u Pančevu pogođeni ispražnjeni rezervoari vinilhlorid monomera i napola ispražnjeni rezervoari amonijaka u Azotari. Iz rafinerija i skladišta u Novom Sadu, Pančevu i Smederevu u Dunav su se izlile ogromne količine nafte i derivata što će, kao i aerozagađenje - sa naknadnim posledicama fotohemijskih reakcija - pogoditi i područja susednih zemalja. Čini se da je u kragujevačkoj "Zastavi" moglo doći do katastrofe, oslobađanjem piralena koji nepotpunim sagorevanjem proizvodi dioksin, veoma otrovno jedinjenje koje je "svetsku slavu" steklo pre dvadesetak godina, u Bopalu. Spram tako zastrašujućih rizika, činjenica da Evropska federacija nacionalnih parkova nije reagovala na jugoslovenski apel za poštedu bar međunarodnim konvencijama zaštićenih staništa retkih ptica selica na Dunavu jedva zaslužuje pažnju.

Na mnogo ozbiljnije ćutanje međunarodnih organizacija - i, naročito, specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija, UNICEF pre svega - upozorio je akademik Ivan Ivić, predsednik Odbora za prava deteta. Ograničavajući se samo na međunarodne konvencije o pravima deteta, obrazovanja za sve i razvijanje kulture mira, Ivić je ukazao da će dugoročne posledice po mentalno zdravlje najžešće pogoditi mladež školskog uzrasta, što je populacija koja u Jugoslaviji obuhvata oko 1,3 miliona stanovnika. Osobena "tehnika vođenja" ovog rata - neizvesnost i iznenadni udar - proizvodi izuzetno teške psihološke posledice. "Strah, sirene, detonacije, odsustvo očeva iz domova, uklanjanje od fizičke opasnosti odvajanjem od roditelja i porodice, sve to može dugoročno poremetiti razvoj dece i omladine", kaže Ivan Ivić. "Potpuna dezorganizacija svakodnevnog života preti razvojem destruktivnosti. Posebno su ugroženi adolescenti, koji su do juče bili deo ´zapadne´ globalne kulture mladih, a sada nesigurnost i strah baš otuda dolaze, dok je za ´učenje po modelu´ u neposrednoj okolini najprisutnija destrukcija". Predsednik Saveza psihologa Jugoslavije, dr Žarko Trebješanin, takođe upozorava da "ubijanje duše" celokupne populacije znatno teže i dugotrajnije posledice proizvodi tek naknadno. "Slom dolazi posle rata", ističe Trebješanin, ukazujući da dugotrajni stres najviše ugrožava decu, žene i stare, pogađajući ne samo integritet, nego i identitet ličnosti, pojam koji je u psihologiju ušao na osnovu iskustava istraživanja psihe ratnih veterana.

Sumnje u slučajnost "kolateralnih šteta" snažno podstiče tehnologija NATO rata - gađanje sa daljine, posredstvom ekrana i džojstika, tehnološki element daljinske kontrole koji uopšte ne dodiruje individualne mehanizme psiholoških kočnica, aktivne kada se napadač i žrtva nalaze u neposrednom kontaktu. Civili "s druge strane bombi" te činjenice mnogo su svesniji - i utoliko direktnije izloženi posledicama stresa, nemoćnog besa i (ne)sigurne mogućnosti da se nađu na spiskovima "kolateralne štete" i "dubokog žaljenja" Džejmija Šeja.

Što se tiče spomenika kulture, mikroseizmički potresi i udari okolnih eksplozija proizvode direktne posledice čiji se obim - bar na Kosovu - u ovom trenutku ne može proceniti, rekao je Marko Omčikus iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Opasniji efekti su, na primer, odvajanje podloge fresko slika od nosećih zidova, pucanje i otpadanje maltera. Potpuno je neizvesno - bar dok rat traje - kakve je (ili kakve će) posledice po pigment fresaka iz svetske kulturne baštine proizvesti aerozagađenje izazvano neprekidnim bombardovanjem. Omčikus je skrenuo pažnju na to da posebnu kategoriju uništenih ili oštećenih spomenika kulture predstavlja nasleđe iz poslednja dva veka, gradska i narodna arhitektura čiji se reprezenti - na primer, gradsko jezgro Novog Pazara - nalaze na listama zaštićene svetske kulturne baštine UNESCO.

Na poseban aspekt "kolateralne štete" proizvedene zloupotrebom stručnog i naučnog znanja podsetio je dr Dušan Dunjić (Institut za sudsku medicinu u Beogradu). Upoređujući dva slučaja masovnog stradanja na Kosovu, u selima Glođane i Račak, ukazao je na bitno različit odnos predstavnika međunarodne zajednice prema "krizi" na Kosovu neposredno pred početak rata. Četrdesetak "multietničkih" civilnih žrtava (Srbi, Albanci katolici, Romi, neki od njih podvrgnuti torturi) u Glođanu nisu privukli gotovo nikakvu pažnju međunarodne javnosti, za razliku od "masakra" koji je proglasio šef Verifikacione misije OEBS Vilijem Voker sredinom januara ove godine u selu Račak.

Tri državne sudskomedicinske ekipe (jugoslovenska, beloruska i finska, potonja kao ekspertski tim Evropske unije) došle su do identičnog zaključka da se ne radi o masakru, da su na šakama 37 od 40 obdukovanih tela pronađeni barutni tragovi (dokaz rukovanja oružjem), da su svi poginuli od vatre iz daljine, te da je najmanje četvrtina ispod civilne odeće nosila dugačke vojničke gaće nemačke i švajcarske proizvodnje, na nogama vojničke čizme i, kao "uniformu" vojne policije UČK, crne kožne jakne i crne farmerke.

Uprkos nesumnjivom nalazu, šef ekipe finskih patologa Helen Ranta, na konferenciji za štampu 17. marta u Prištini - tačno nedelju dana pred početak bombardovanja - podnela je svoj sopstveni izveštaj o "slučaju Račak". Mada označeni kao "lično viđenje autora, dr Helen Ranta, i ne bi trebalo ni na koji način da budu tumačeni kao zvanična komunikacija od strane Odeljenja za sudsku medicinu Univerziteta Helsinki ili ekspertskog tima patologa Evropske unije", ti "komentari" bili su povod za povlačenje Verifikatorske misije OEBS - početak kaznene ekspedicije NATO na Jugoslaviju.

"Sprečavanje humanitarne katastrofe" u koju se 24. marta upustio NATO pogodilo je kompletno stanovništvo Jugoslavije. Neposredne posledice već je doživelo nekoliko stotina mrtvih, nekoliko hiljada ranjenih, nekoliko stotina hiljada raseljenih i izbeglica, najmanje dva miliona onih koji su ostali bez posla i prihoda, te svi oni koji se danas pitaju kako će preživeti predstojeću zimu. Iz te perspektive, "kolateralna šteta" nije posledica, već cilj ove agresije. Po obimu razaranja, ona već predstavlja obrazac usporenog, slow motion genocida u najboljoj holivudskoj tradiciji.