Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine
Osnovni
podaci: Rođen je 2. novembra 1959. godine u Pančevu u porodici
kolonizatora. "Moja porodica koja se doselila iz Like, iz Zrmanje,
uvek je vodila računa o Novom Sadu i Vojvodini." "Moj pradeda
se u Minhenu upoznao sa groficom Elizabetom fon Hercog, mojom prababom, i
u miraz dobio neke mlinove u Vojvodini." Vaspitavan je u učiteljskoj
porodici: "Svi u porodici bili su mi učitelji i nisu me naučili da
budem poslušnik." Osnovnu i srednju muzičku školu (flauta) završio
je u Novom Sadu, a diplomirao na Ekonomskom fakultetu, i potom
specijalizirao marketing i računarske mreže u Executive Training Center
(Brdo kod Kranja 1989).
Karijera: Počeo je kao profesionalni muzičar – flautista (1982-85), "svirao sam po kafanama i tu sam dobro upoznao Vojvodinu". Potom se zaposlio u Naftagas prometu, gde je radio kao šef u Službi marketinga spoljne trgovine (1986-90). Odatle prelazi u Yutel, gde je bio direktor marketinga, ali posle samo osam meseci daje otkaz i odlazi u privatni biznis. Pisao muziku za više filmova i radio drama, i objavljivao članke iz oblasti informatike.
Politička karijera: Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja (90). Partija je, inače, osnovana kao ogranak Socijaldemokratskog saveza Jugoslavije za pokrajinu. Na republičkim izborima 1997. sa sloganom "Tačka na pljačku" ide u koaliciji sa Reformsko-demokratskom strankom Vojvodine i Narodnom seljačkom strankom pod imenom koalicija "Vojvodina", i biva izabran za poslanika. Nakon raspada koalicije Skupština Srbije je Čanku i još dvojici poslanika oduzela mandate ('98). Na listi DOS-a na izborima za pokrajinsku skupštinu (2000) izabran je za poslanika. Sada je predsednik Skupštine Vojvodine. Svoje političke tekstove objavio u knjigama "Ratovi tek dolaze" (1993) i "Pet godina samoće" (1994).
Kako je ušao u politiku: "Mene su moji drugovi pozvali rekavši da prave partiju i da su trojica. Imali su ideju o socijaldemokratskoj partiji, ali nisu imali nekoga ko će da im bude vođa. Mene su izvikali za vođu, kao starijeg i iskusnijeg, i tako je sve krenulo. Tako sam ja ušao u politiku, stalno računajući da ćemo mi ove malo da izlupamo, pa će to onda da preuzmu malo ozbiljniji."
Prvo političko iskustvo: "Bila je antiratna pobuna u Senti, 1991. godine. Govorio sam sa balkona građanima koji nisu mogli da me vide. Tako sam morao da se nagnem preko ograde, kojoj poslednjih 30 godina nije posvećivao pažnju niko sem golubova, koji su u ogromnim količinama tu naslagali tragove svog postojanja. Morao sam da se uhvatim rukom za ogradu i za sve metabolične produkte golubova. Tada sam shvatio i sebi rekao: Nenade, uhvatio si se za govna, ušao si u politiku; i to mi se posle često dešavalo."
Imidž: Političkoj javnosti znan po provokativnom stilu i sklonosti ka egzibiciji, posle deset godina aktivnog opozicionog autonomaškog i antinacionalističkog staža neki i dalje tvrde da "nije baš sasvim normalan": "Sumnja u moje mentalno zdravlje ne potiče od juče. Međutim, nema nijedne velike ideje u čovečanstvu a da prva reakcija nije ismevanje. I akademije nauka ponekad su stajale na pogrešnim stavovima."
Ratna iskustva: Kao organizator antiratnih mitinga 1991. godine je mobilisan; rečeno mu je da je "dobrovoljac" i poslat je na ratište. "Na frontu sam bio u Iloku, učio sam dobrovoljce da pevaju srpske revolucionarne četničke pesme." "Iživeo sam svoj strah od smrti. Rat je sramota ljudske golotinje. Sve se na kraju svede na konzervu mesnog nareska i komad hleba." Na početku agresije NATO-a prijavio se kao dobrovoljac. Nisu ga mobilisali: "Svi su 'ligaši' bili spremni da brane zemlju. Ko god baci bombu na Vojvodinu i novosadske mostove moj je najveći neprijatelj. U politici može sve, ali kad padne prva bomba, tu nemamo o čemu da razgovaramo."
Da li je separatista: "Naše zalaganje za republiku Vojvodinu nije nikakav ekstremno-secesionistički zahtev, već zahtev za redefiniciju odnosa unutar Srbije. Samo decentralizovana, demokratizovana i denacifikovana Srbija može da bude moderna država. A decentralizacija nije moguća ako se ne prizna subjektivitet Vojvodini, Kosovu, Sandžaku, Šumadiji, jugoistočnoj Srbiji i gradu Beogradu."
Ideal: "Hoćemo Vojvodinu u kojoj će biti reda, poretka, morala i novca."
Dragoslav Grujić
