| Pošta |
Vreme broj 489, 20. maj 2000. |
|
Šta
je Pokemon Škola za monstrume, "Vreme" br. 488 Dopao mi se tekst vašeg
novinara Lazara Džamića o novom komercijalnom monstrumu za decu,
nekakvom Pokemonu. Kratko, precizno i duhovito, Džamić je obradio ceo
fenomen, izostavivši samo jednu "sitnicu" koja mi je zasmetala
kao čitaocu koji sve tekstove u "Vremenu" tretira podjednako.
Nigde se, naime, ne precizira šta su to uopšte Pokemoni (ja sam razumeo
da su to neke sličice, karte, ali se u tekstu spominje da je to nastavak
Nintendo igrice, što me je skroz zbunilo). Takođe, kako se ta reč
Pokemon uopšte izgovara (poukmon ili pokemon ili treba da nam na TV
Dnevniku razjasne da li je Vens ili Vans)? Kada je "sve
ovo" počelo, najveći strah me je uhvatio od mogućnosti da
zaostanemo u prepoznavanju predmeta iz svakodnevnog života, nove vrste česme
ili, ne daj bože, vodokotlića, što bi me, ako ikada ponovo otputujem u
inostranstvo, moglo dovesti u veliku neprijatnost. Stoga pozdravljam
inicijativu "Vremena" da nam povremeno otvori oči i za
svakodnevne stvari, ali molim urednike da obrate pažnju na kompletnost i
razumljivost informacije koju objavljuju i ne trepću kada je
najinteresantnije. Vladan
Stojković, Leskovac Brozovi Čestitam "Vremenu" na lepom obeležavanju dvadesete godišnjice smrti Josipa Broza Tita. Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala intervju sa Titovim unukom Joškom, kao i tekst gospodina Dimitrija Boarova "Nostalgija očajnika", u kome se argumentovano dokazuje da je u sedamdesetogodišnjoj nacionalnoj istoriji Srbije Titovo doba bilo vreme najvećeg i najdužeg prosperiteta. Ja sam išla u školu sa Titovim mlađim sinom Mišom. Ni po čemu se nije razlikovao od svojih vršnjaka: nije bilo telohranitelja, obezbeđenja, specijalaca pred Desetom beogradskom na Topčiderskom brdu. Kad smo išli na ekskurziju u Vršac čak smo na njega "nabacili" najbolju jaknu u razredu, da Vrščani ne bi bili razočarani Mišinom skromnom odećom. Sećam se i Joška i Zlatice; njih je čuvala samo njihova tetka Marija. Bila su to lepa, normalna vremena. Anka Babić, filolog ISPRAVKA "Duh Vojka i Savla", "Vreme" br. 488 U tekstu "Duh Vojka i Savla" potkrale su
se dve greške. Na fotografiji sa potpisom Premlaćeni, uhapšeni, oslobođeni i ponovo zatvoreni: nisu M.
Veljković i R. Luković, već N. Sekulović i R. Luković. Takođe,
lekari sa kojima je "Vreme" htelo da razgovara povodom
publikovanja medicinskih dosijea uhapšenih Požarevljana, članova i
simpatizera Otpora, nisu bili na službenom, već na privatnom putu u
inostranstvu. Izvinjavamo se zbog ovih propusta. |
|