Beogradski miting
Otpor
Posle noćnog upada policije u redakciju Studija B i radija B2-92, srpskoj opoziciji je preostalo samo jedno – da pozove građane. Tako u Srbiji počinje teško predvidljivi sled događaja
Negde
oko podne u sredu 17. maja 2000, jedine slobodne vesti u Beogradu dolazile
su preko Radio Pančeva. Onda se pojačao signal Radio Jugoslavije, i čuo
se glas spikera: "Muzika je lek!" Stara izreka kaže: "Sve
je u redu, lepa muzika na radiju – državni udar u toku." S takvim
saznanjem predajemo ovaj tekst u štampu u sredu u petnaest časova, uz
veliku dilemu da li da sačekamo još malo da bismo javili čitaocima kako
građani Beograda poništavaju bezumni akt koji je srpska vlada preduzela
prethodne noći. Režim je prethodne noći u 2.30 preuzeo frekvencije
Studija B i Radija B2-92, predajnike Studija B, dopisništvo Studija B u
Mladenovcu. To znači da je u Srbiji u noći između 16. i 17. maja 2000.
počeo konačni obračun srpskog režima sa srpskom opozicijom.
Više od toga može se slobodno reći da je u Srbiji 17. maja na delu puzeće zavođenje vanrednog stanja. Akciju preuzimanja izvela su uniformisana lica s maskama na licu. Zapravo, izgleda da su Studio B preuzela uniformisana lica, u Radio B2-92 navodno su ušla lica u civilu, ali je, po jednom svedočenju, prošla jedna interventna jedinica da "pročešlja zgradu". Obrazloženje odluke o preuzimanju imovine Studija i smenjivanju starog rukovodstva i postavljanju novog (novi urednik je izvesni Ljubisav Aleksić, novinar RTS-a, dok vesti čita Nebojša Kotlajić, takođe novinar RTS-a) potpisali su potpredsednici vlade Srbije Vojislav Šešelj i Milovan Bojić. Vlada je preuzela Studio B pozivajući se na zahtev Ministarstva za informacije Srbije i na zakon o imovini Republike. Glavni urednik Studija B Dragan Kojadinović izjavio je na zajedničkoj sednici gradske vlade i Upravnog odbora Studija B da se u obrazloženju Studio B optužuje da je pozivao na rušenje ustavnog poretka i da je podsticao terorističke akcije. On je negirao te optužbe. Kasnije je izjavio da očekuje da će i sâm biti uhapšen. Kojadinović je izjavio da je deo radnika Studija B ostao zarobljen u palati Beograđanka, a da je većina radnika Studija B onemogućena da uđe u svoje prostorije.
U toku prepodneva pred Beograđankom je bila okupljena grupa ljudi, među kojima je bilo i radnika Studija B, pa i profesora Beogradske otvorene škole, kojima je takođe onemogućen ulaz u zgradu. Ispred ulaza, na parking oko obližnje Vaznesenjske crkve, nalazio se parkiran prazan autobus bez policijskih oznaka i registracije, ali sa zastavicom kluba Milicionar okačenom o unutrašnji retrovizor... Radio B2-92, počeo je sa emitovanjem satelitskog programa. Redakciju "Blica", smeštenu u Beograđanci, nastalo stanje takođe je onemogućilo da radi, ali je ova redakcija nastavila pripremu sledećeg izdanja u redakciji lista "Danas". Dan pre toga štamparija "Borbe" odbila je da štampa list "Blic". Radio Indeksu je praktično onemogućen rad. U sredu pre podneva program Studija B nije prekidan, već je emitovan reklamni i zabavni program, u devet sati je išao neki film s pornografskim scenama, a sve to uz vesti preuzete sa RTS-a i uz na brzinu urađen video spot uperen protiv dosadašnje redakcije. "Evo kako su pijani pripremali program, evo plakata Otpora, itd..." Jedan od radnika Studija B, koji je bio zarobljen u zgradi i kome je oko 11 časova bilo dozvoljeno da napusti zgradu, izjavio je da u režiji Studija B sedi ekipa iz RTS-a. General Perišić, lider Pokreta za demokratsku Srbiju, u izjavi agenciji Beta kritikovao je i lidere demokratske opozicije koji "nisu preduzeli nikakve preventivne mere, poput formiranja informativnih centara i kriznih štabova koji bi branili nezavisne i privatne medije".
NEPOSLUŠNOST: Srpska opozicija je u sredu oko podne aktivirala svoju odluku iz marta da u slučaju napada na Studio B pozove građane na generalni protest. "Odlukama vlasti, zemlja je ušla u otvorenu diktaturu. Suprotstavimo se tom nasilju odmah i svom energijom, jer od toga zavisi naša budućnost i budućnost naše zemlje. Svima nama pripada čast da odbranimo svoju otadžbinu od nasilja vlasti i izborimo se za novu demokratsku Srbiju", navodi se u saopštenju. Lideri opozicije ocenjuju u saopštenju da je vlast u Srbiji "uvela zemlju u vanredno stanje i potpuno ugrozila njenu unutrašnju stabilnost". "Hapšenja, prebijanja i maltretiranja ljudi, gušenje medija i državni medijski linč svakoga ko kritički govori o vlasti pokazuju da je režim rešio da zemlju pretvori u lični posed šačice ljudi, kojima je potpuno svejedno šta će biti sa ogromnom većinom građana Srbije i njenim demokratskim institucijama", navodi se u saopštenju.
Srpski pokret obnove pozvao je građane Srbije da se "opštom neposlušnošću i masovnim protestima po Srbiji" suprotstave "trojnom paktu" na vlasti. U saopštenju je SPO pozvao na protest – "po svim gradovima, selima i putevima" – studente, đake, vojnike, vozače, lekare, književnike, seljake, novinare, gladne, invalide, majke, izbeglice i sve koji "neće da budu robovi i koji hoće slobodu". Vanredna dežurstva uvedena su u Borskom i Negotinskom odboru SPO-a. Organizacija G17 plus izjasnila se za formiranje Narodnog fronta za odbranu Ustava.
Sa terase gradske skupštine u sredu u 19 časova trebalo bi da počne protest građana. U svim gradovima počeće svakodnevni protesti. Gradske skupštine zakazuju permanentna zasedanja. U sredu prepodne tu ideju je prvi izneo predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Niša Branislav Jovanović, koji je predložio da niška skupština, nakon preuzimanja Studija B u Beogradu, bude u stalnom zasedanju. "Očigledno je reč o nasilnom preuzimanju vlasti u Beogradu, i verovatno je taj scenario predviđen i za Niš", izjavio je on, dodavši da se niška skupština mora solidarisati sa "beogradskim kolegama u odbrani prestonice i slobodnih medija". Sličnu odluku saopštavaju i iz Pančeva.
PODSTREKAVANJE
SUKOBA: U sredu se stvar polako zagrevala. Ognjen Pribićević,
savetnik predsednika SPO-a, izjavio je da upad u Studio B vodi
nesagledivim posledicama. Vladan Batić, predsednik Hrišćansko-demokratske
stanke, izjavio je agenciji Beta da je u Srbiji zavedeno neformalno
vanredno stanje i da "sve podseća na uvod u građanski rat":
"Umesto da se tenzije smiruju i da se pokuša s nekom vrstom političkog
kompromisa, režim ide na maksimalno zaoštravanje." Slobodan Orlić
iz Socijaldemokratije i Žarko Korać iz SDU-a najavljivali su da će već
istog dana opozicija krenuti u demonstracije. Potpredsednik Demokratske
stranke Boris Tadić ocenio je da vlast na sebe "preuzima odgovornost
podstrekavanjem daljih sukoba i ukidanjem elementarnih prava građana".
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica po prvi put se obraća pismom predsednicima Srbije i Jugoslavije: "Gospodo, Srbija i Jugoslavija su na samoj ivici građanskog rata. Jedva da je potrebno nabrajati sve znake koji na to ukazuju, toliko su očigledni. Zemlja posrće pod teretom nasilja, spoljnog i unutrašnjeg... Ne mogu da verujem da toga niste svesni, uprkos lažnim izveštajima medija čiji vam se čelnici dodvoravaju, servirajući vam priče koje nemaju nikakve veze s realnošću. Ne mogu da verujem ni da niste svesni uzaludnosti otvorenog lova na neistomišljenike, koji ste odnedavno poveli, uz otvorenu saradnju svojih koalicionih partnera, punih entuzijazma. Ne mogu, konačno, da verujem da ne shvatate koliko su besmisleni ovakvi potezi kakav je noćašnji upad u Studio B, i kakve su njihove političke i druge posledice. Dobro znate da na ovakav način ne možete dugo sačuvati državu, makar i ovako haotičnu i sa delimično suspendovanim suverenitetom, ali još uvek neraspadnutu i neugašenu u sopstvenoj krvi, a i ličnu čast možete sačuvati samo raspisivanjem stvarno demokratskih izbora. Ustav vam daje pravo da to učinite, a nepisani ljudski zakoni vas na to obavezuju. Ne raspišete li izbore, nećete sačuvati ni državu, ni delić ličnog dostojanstva..."
OBJAVA RATA: Opet se sećamo Didroovog pisma Luju XIV: "Ti sediš na vulkanu!" Lider Socijaldemokratije Vuk Obradović ocenjuje: "To je objavljivanje rata demokratskoj opoziciji i celoj demokratskoj Srbiji." Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović izjavio je da je to priprema za uvođenje Srbije u informativni mrak, a u tom mraku "trebalo bi da se odigraju scenariji o kojima nam je tako uporno pričao Goran Matić, a koje je smislila Mira Marković".
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je svoje članove i građane da se okupe kod Nušića radi odbrane ugroženih medija. Otpor je najavio da će se priključiti demonstracijama. U toku dana, kada se završavaju pripreme za štampu ovog broja, odvijala se grozničava aktivnost opozicije, a grupe ljudi počele su snebivljivo se da se okupljaju u Beogradu. Prisustvo policije nije bilo vidljivo, samo je vaš reporter zapazio dve kampanjole s vojnom policijom, jednu na Konjarniku, jednu na Slaviji. Posade tih kampanjola nisu delovale kao da su u stanju podignute borbene gotovosti.
Izvršni savet Skupštine Beograda na vanrednoj sednici u sredu prepodne najavio je da će legalnim sredstvima pokušati da vrati studio B. Predsednik Skupštine grada Spasoje Krunić izjavio je da je u sredu uzalud pokušavao da stupi u kontakt s predsednikom vlade Mirkom Marjanovićem, ali da je ovaj bio nedostupan.
Zakazana je hitna sednica Skupštine grada, a pre toga sastanak šefova poslaničkih grupa. Izvršni savet Skupštine grada pozvao je građane da se okupe. Spasoje Krunić je izjavio da će institucija na čijem je čelu on sve pokušati da uspostavi dijalog radi prevazilaženja nastale situacije, ali da Beograd ne može dozvoliti da se oružjem sakriva istina, rekao je da ova situacija ne može trajati dugo i dodao je: "Neka nam je bog u pomoći!" Skupština Beograda i njeno javno preduzeće Studio B tužili su Republiku Srbiju zbog ometanja poseda.
U sredu oko dvanaest časova u gradskoj skupštini su počeli da se okupljaju lideri političkih partija. Vuka Draškovića nije bilo na sastanku, njegov savetnik Anđelko Tripković nije hteo da odgovori na pitanje da li je on u Beogradu. U Stari dvor, sedište Gradske skupštine, počeli su da dolaze i ambasadori zemalja koji su ostali u Beogradu. Na sastanku u Skupštini grada bile su diplomate iz Australije, Italije, Holandije, Rusije, Nemačke, Poljske, Austrije, Španije, Bugarske, Rumunije, Izraela, Grčke, Finske, Norveške, Švedske, Makedonije, Japana i još nekih zemalja. Na pitanje da li se režim odlučio na ovaj potez, pošto je jugoslovenskom ministru spoljnih poslova prethodnog dana "upaljeno neko zeleno svetlo", jedan opozicioni spoljnopolitički ekspert kaže da je po informacijama koje on ima ruska poruka suprotna – od režima u Beogradu očekuje se dijalog, a ne konfrontacija. Režim bi za ovu akciju mogao da ima podršku samo možda Irana, koji je nedavno zatvorio čak 17 opozicionih medija. Prva reakcija jednog visprenog političkog analitičara, inače dobrog prognozera, na vest o gušenju Studija B bila je: "Znači, počela je izborna ćutnja!"
Preludijum za ovaj događaj izgledao je prilično bezazleno.
Pošto je prošle nedelje odustala od direktne konfrontacije s režimom u Požarevcu, opozicija je morala da osmisli neki odgovor i od početka je bila u dilemi – da li da, kad se režim malo izduva, organizuje novi miting u Požarevcu, ili da još jedan miting opomene održi u Beogradu, gde je prošli put bilo moćno. SPO je, kako izgleda, bio za to da se "revanš da" u Požarevcu, a većina drugih partija opredelila se za Beograd. Uz to, SPO je bio fokusiran na organizovanje svog tradicionalnog skupa na Ravnoj gori i pozivao je ostale da u njemu uzmu učešća. Ostali su se manje-više klonili uspomene na Čiču, i bilo je nekako nesigurno da li će zbog toga na beogradskom mitingu nastupiti i Vuk Drašković. Ta sumnja nije imala osnovu: SPO je bio duboko u toj priči, u Požarevcu je ova partija i organizovala i zaustavljala miting, a dan pre ravnogorskog sabora Veroljub Stevanović u Kragujevcu organizuje protestni miting sa desetak hiljada ljudi. Drašković se u Beogradu pojavio malo umornog izgleda i govorio je.
Nešto drugo je ovaj beogradski miting učinilo dramatično neizvesnim. U Novom Sadu je ubijen predsednik Izvršnog veća Vojvodine Boško Perošević, i režim je odmah počeo da zloupotrebljava taj tragični povod i da organizuje harangu protiv studentskog pokreta Otpor i Srpskog pokreta obnove, uz privođenje funkcionera Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine. U Jagodini je privedena grupa aktivista Nove demokratije... Jednog trenutka je izgledalo da počinje opšti progon opozicije, bilo je dosta vesti o hapšenjima, saslušavanjima. Bila je to ofanziva režima uz neskrivenu političku upotrebu policije – kriminalistička obrada članova političkih partija, privođenja, slikanja za dosije, uzimanja otisaka prstiju.
S režimske strane preduzeta je i vlastita pozitivna kampanja – 15. maja čitav vladajući politbiro imao je lopate u rukama, otvarali su gradilišta stanova u Čačku, Kragujevcu, Nišu, Boru, Majdanpeku, Vranju, Zaječaru i Požarevcu (popravni!). Po broju prisutnih te radne svečanosti ličile su na kamerne scene, a tamo gde je skup bio malo veći u prvim redovima policajci, uniformisani i u civilu stajali su okrenuti leđima prema govorniku i gledali u na ta gradilišta očito organizovano dovedene ljude. To je možda reakcija na novosadsko ubistvo, a možda i porast paranoje vlasti. Nešto pre ovog događaja objavljene su mere samozaštite u saveznoj vladi (bez mobilnih telefona i bez pominjanja imena, funkcija i institucija u telefonskoj konverzaciji). U stvari, na takvim skupovima njih brine da se ne ponovi trstenički slučaj. Tamo su građani, predvođeni predsednikom opštine, otišli na otvaranje novog mosta izgrađenog umesto onog starog koji je srušio NATO, i dobro izviždali g. Milutina Mrkonjića, Srđana Smiljkovića i svitu zbog toga što svojom paradom pokušavaju da pokažu da su oni izgradili taj most (opozicionog predsednika opštine nisu pozvali na svečanu tribinu), mada je taj most izgrađen novcem svih građana i trudom građevinara kojima rad nije u celosti plaćen.
LAMENTI
I OPOMENE: Opozicija je u takvoj atmosferi (progon plus reklama
obnove) nastavila pripreme za svoj miting opomene bez neke velike
kampanje, doduše uz veoma aktivnu podršku beogradskog Studija B, koji je
najavljivao i prenosio skup. TV Pančevo je takođe postavila svoja
reportažna kola radi organizacije direktnog prenosa. To je multiplikovalo
auditorijum, ali je možda uticalo da se smanji broj prisutnih na trgu.
Masa koja se 15. maja skupila u centru Beograda zauzela je oko 60 odsto
onog prostora koji je 14. aprila bio popunjen građanima, a i
"gustina" mase je dosegla negde oko 60 odsto one aprilske. Ako
je u aprilu bilo 120.000-150.000 ljudi, onda će vas računica dovesti do
nekih 40.000-50.000 učesnika u jednom predugom takmičenju u retorici.
TV prenos nije glavni uzrok tog prividnog "splašnjavanja" 15. maja. Miting je bio najavljivan kao repriza (veća i lepša) onog aprilskog mitinga, ali u najavi nije deklarisan nijedan novi dostižan i vidljiv cilj. Da li zbog toga što se u opoziciji ne slažu oko toga da li još čekati ili krenuti u ofanzivu, da li zbog glomaznog sistema dogovaranja, da li zbog procene da "još nije zrelo", da li zbog zaziranja od uvođenja vanrednog stanja – tek, sve se svelo na poziv: "Na miting braćo!"
U takvoj atmosferi, opterećenoj opozicionim oklevanjem, režimskom kampanjom i jednom političkom sahranom koja se tog popodneva održavala u Novom Sadu, bilo je važno da poruke sa tog događaja budu suvisle i pribrane. Bilo je apela (Vuk Drašković, kada je pozivao na neposlušnost bezakonju); bilo je i opomena (Zoran Đinđić, kada je zapretio: "Udarite li na našu decu, tu je kraj!", i dodao da će onda biti dosta i da neće više biti ni govora ni mitinga); zatim je bilo lamenta (kada je Nebojša Čović rekao kako Oni sada pokušavaju da našu decu hapse, a svoju čuvaju); bilo je i ganutljivih obraćanja emocijama (kad Goran Svilanović poziva Beograđanke, koje su svoje sinove od rata skrivale i u rat slale, da u svom srcu nađu mesta i za dve devojčice koje su juče izgubile oca, a Ono Dvoje -ni da ih pogledaju, kao što nisu pogledali nikoga ko je u ratu nastradao, izgubio nogu ili ruku); bilo je upozorenja (kad Žarko Korać kaže da vrh ove vlasti postaje sve neuračunljiviji i da su Oni počeli da spremaju lov na veštice i politička suđenja); bilo je tačnih dijagnoza (kad Mićunović kaže da se širenjem paranoje ne može očuvati vlast i da se vidi kako su Oni "negde u duši tu vlast već predali"); bilo je i samokritike (kad general Perišić kaže da je za stanje u Srbiji kriva vlast, ali i neaktivnost Srbije i kada poziva građane da demonstracijama oteraju i jedne i druge, ako ne ispune obećanja).
Zašto je onaj prošli, aprilski, beogradski miting bio lepši i bolji od majskog? Zato što je aprilski donosio vest ("Evo nas zajedno, slavite nas!"), a majski je bio samo komentar požarevačkih i novosadskih događaja.
Šta je, pak, publika imala da saopšti? Ti ljudi što dolaze na mitinge znaju te govornike, znaju njihove kadence i njihov patos i pre govornika kažu, "sad će o vešticama", pa viču "bando crvena" ili, opet, čekaju da padne svaka reč, da je oni lektorišu: "I-dentično!", "Bez 'n'!". Za govore koji su se čuli na mitingu ne može se reći da su bili plod vrhunske inspiracije, mada opoziciona reprezentacija sada deluje retorički doterano i razgovetno – izgovore reč i čekaju da ona kao golub odleti do kraja trga. U tim govorima nije bilo onoga što masa, navikla da dolazi na te opozicione skupove, čeka već deset godina – nije bilo jasnog uputstva za akciju. Mnoge opozicione aktere ta bunker igra, beskrajno čekanje, obeshrabruje i nervira... Deo opozicionih pristalica očito počinje da gubi strpljenje.
USTANAK, USTANAK: Na retorsko pitanje Vuka Draškovića: "Dame i gospodo, građani srpski, šta da činimo?", deo mlađe publike skandira jednu reč: "Ustanak, ustanak, ustanak!" Ta reč je tokom ovog mitinga skandirana u više navrata, a dva dana ranije na velikom saboru SPO-a na Ravnoj gori ona je davala ton. Tako jedna aklamacija pobune polako zauzima mesto onom morbidnom uputstvu predsedniku kako da spasi Srbiju, koju veoma složno pevaju i navijači na utakmicama (na finalu fudbalskog kupa Zvezda-Napredak to je pevala veoma velika masa).
Opozicioni lideri su 15. maja tu poruku smirivali. Vojislav Koštunica je ispričao kako na jednoj lepoj zgradi u centru grada odnedavna stoji grafit "Srbija ubija!", rekavši potom kako to nije tačno: "Srbiju ubijaju nasiljem i spolja i iznutra, a mi smo tu da to nasilje zaustavimo, jednom zauvek!" Drašković je apelovao na oficire, vojnike, policajce, akademike, radnike i seljake da pruže otpor bezakonju, i onda ustanka ne mora biti; ali, ako se ne obustavi teror i ne raspišu slobodni izbori, "biće ono što mora biti...".
Nekog specifikovanja ciljeva je bilo, ali u obliku govorničkih juriša (Vladan Batić, Vuk Obradović) – tražene su ostavke Vlajka Stojiljkovića, Momira Bulatovića, Mirka Marjanovića, čelnika državnih informativnih kuća... Vlada se izgleda uhvatila za emitovanje tog skandiranja o ustanku, koje se mnogo puta ponovilo.
Na samom mitingu neki aktivista režima pobacao je sa Ineksove palate jedno dva džaka plakata na kome ispod kolor crteža nacističkog vojnika i znaka Otpora piše "Medlin jugend". TV Bastilja svoj uobičajeni izveštaj s mitinga završava zumom na jednom od tih plakata uz komentar da je narod tako rekao šta misli o tom opozicionom mitingu, što je čista glupost – otkud narodu luksuzna bakrotisk štamparija!
Te izgažene letke momci i devojke iz Otpora potom čiste metlom i stavljaju u velike crne vreće, sa izrazom gađenja (oni kažu "bljak!") s kojim se čisti kuća posle žurke na kojoj se neki samozvanac izbljuvao. Ako je nesposobnost opozicije deset godina bila jedan od oslonaca režima, polako se pokazuje da nespremnost opozicije za završnicu sada kompenzira bahata trapavost uplašenog režima.
Po nečem je taj opozicioni skup bio naročito vredan prisustva – po svojoj etičkoj dimenziji. Izražena je solidarnost sa pripadnicima Otpora koji su se iz nekih razloga našli na udaru režimskog progona. Branko Ilić (dolazi jedan dobar govornik) iz Otpora na mitingu kaže: "Vi ste sada jednu veliku pristupnicu potpisali, koju nikakav Zoki Roleks i nikakav razmaženi mamin i tatin sin neće pocepati." Po Iliću, ljudi na tom trgu pokazali su solidarnost sa žrtvama režima na umoru.
BOKS MEČ S LEPTIROM: Taj sukob režima s Otporom liči malo na neki boks-meč s leptirom. Režim je najpre angažovao sudije za prekršaje da kažnjavaju one koji crtaju pesnice, pa su kažnjavali novine koje objavljuju oglase s nacrtanom pesnicom. Po školama grupe iz starijih razreda, očito na mig direktora, po školskim dvorištima jure i tuku otporaše. Radikali vode protiv njih čitavu harangu. Angažovana je milicija da oduzima plakate Otpora i crne šibice s malim belim pesnicama (tu su se dosetili da pronađu da je to "ilegalan promet robe" i "nedozvoljena trgovina"). Počeli da se pojavljuju batinaši koji tuku mladiće koji lepe svoje ili cepaju režimske plakate, pa su neke od tih nasilničkih grupa počele protiv otporaša da koriste i ubilačka sredstva za zastrašivanje kao što je motorna testera. Onda se posle obesnog iživljavanja nedodirljivih grupa nad aktivistima Otpora režim zapetljao u požarevački slučaj, odbijajući da okrivi obezbeđenje nečijeg sina. To je za posledicu imalo pobunu sudijske savesti, dalekosežnu pravosudnu aferu koja kompromituje i vrh pravosudne vlasti. Na kraju su, posle ubistva Boška Peroševića, režimski propagandisti pokušali da stvore krunski dokaz za jedan mali veleizdajnički proces – pokušavaju da povežu Otpor s jednim ubistvom, a sve sa zaverom itd. – po logici koja sledi.
Pretenzije su opasne. U utorak uveče Ivan Marković je povezao požarevački slučaj, novosadsko ubistvo i skandiranje na beogradskim ulicama, i tražio primenu zakona o zaštiti države. Može li na ovakvim slučajevima ovakav režim da izvede tu operaciju, a da se ne uvali u nove skandale, prekoračenja zakona i samokompromitaciju? Na deo publike ta propaganda možda i ima efekta. Neka baba je pre neki dan za jednim aktivistom Otpora vikala: "Ubico!", a ovaj nije znao da li da beži od nje; ako bude bežao, neko će pomisliti da je on nekoga stvarno ubio.
Masa demonstranata u centru Beograda taj strah raspršuje i masovno diže stisnute pesnice u vazduh. Otpor ulazi u modu. Kad su prebili aktiviste Otpora u Požarevcu, ta deca su shvatila da "imaju slučaj"! Njihov plakat sa unakaženim licem jednog od požarevačkih otporaša nosi poruku "Ovo je lice Srbije!". Videći da ta deca stoički izdržavaju torturu i da se njihova poruka širi i da ljudi po opozicionim mitinzima sve masovnije pozdravljaju njihovim pozdravom, razuđeno vođstvo srpske opozicije je poslednjih nedelja zapravo pratilo ritam koji su joj davali progoni otporaša. Verbalno, ta opozicija nešto važno traži (izbori); faktički, ona se do srede 17. maja 2000. ukopavala i čekala dovoljno krupan skandal da napiše saopštenje i zakaže miting. Da li je to dobra strategija? U stvari, pravo je pitanje ima li u tome uopšte neke strategije? Onda je, konačno, režim počeo da radi za opoziciju. I tog vrelog 17. dana prolećnog meseca maja završnica je počela.
Milan Milošević, Vladimir Milovanović i grupa saradnika "Vremena"
Glavni urednici "zauzetih" medija
Pokušaj otvorene diktature
Direktori, glavni i odgovorni urednici i novinari medija u čije su prostorije, u noći između utorka i srede, upali maskirani policajci i zauzeli ih, kako sami kažu u izjavama za "Vreme", "posle svega" nisu iznenađeni poslednjim talasom nasilja i represije protiv slobodne javne reči.
Veran Matić, direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), mreže u sklopu koje radi Radio B2-92,: "Policija je u Radio ušla oko dva sata iza ponoći, kada je u redakciji bilo dvoje-troje ljudi, i zadržala ih je do deset ujutru, bez ikakvog obrazloženja. Valjda su hteli da sakriju od ljudi šta se dešava. Celoj akciji je, kao što znate, prethodilo rešenje – zaključak Vlade Srbije, mada ja u ovom slučaju ne bih govorio ni o kakvom pravu i zakonima".
B2-92 je, inače, u sredu oko podneva počela preko satelita da emituje informacije o tome šta se dešava u Beogradu i da ih distribuira preko članica ANEM-a u unutrašnjosti Srbije. Njihov radio program počeo je da se emituje i preko interneta, a tokom dana i TV paketi počeli su da odlaze ka TV članicama ANEM-a.
Jedan od urednika u “Blicu” Raško Kovačević: "Donedavno samo nagoveštavano nasilje sada je prešlo u ogoljenu represiju i nasilje. Policija nije ‘okupirala’ prostorije ‘Blica’, ali je zbog akcije protiv TV Studija B zauzela celu zgradu Beograđanke. "
Dragan Kojadinović, direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B: "To je pokušaj pravnog izgovora za zavođenje ogoljene diktature i represije. Kao što znate, takve zaključke vlade potpisali su potpredsednici Vojislav Šešelj i Milovan Bojić, koji su se potpisali kao profesori, doktori nauka, a ne kao potpredsednici. To je valjda ironija naše svakodnevice. Mi smo sada suočeni s krajnje brutalnim državnim terorizmom koji mora da stane. Ovo sada ne može da prođe tek tako. Izgleda da je sazrelo vreme da jedni drugima izađemo na crtu i da vidimo koja će Srbija da pobedi."
Biljana Kovačević-Vučo, pravni ekspert
Ni "p" od prava
"Ovo rešenje ili pravni zaključak Vlade Srbije pokazuje da je režim u panici i da sada radi toliko brzo da ne može da napravi ni privid pravne pokrivenosti svojih akcija. Ne znam da li ste uočili da rešenje po kojem je policija upala u prostorije nekih medija i zauzela ih uopšte nema pečat. Oni su delali tako brzo i panično da nisu angažovali ni daktilografa, niti su udarili pečat", komentariše upad policije u redakcije "Blica", Radija B2-92 i Indeksa Biljana Kovačević-Vučo, pravni ekspert iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava.
"Treba naglasiti da ovaj poslednji talas represije nema nikakve veze s pravom. Reč je o čisto političkim potezima, zaodenutim u pravne termine poput 'terorizma', 'ugrožavanja ustavnog poretka' i slično. Vlast, valjda, time želi da prevari javnost i pokaže kako se, navodno, sve radi po zakonu", kaže naša sagovornica. Prema njenim rečima, pogrešno je govoriti da je režim u Beogradu ikada bio legalistički. "Oni su, u stvari, uvek bili pozitivni formalisti, samo sada nemaju vremena ni za neku kvalitetniju kvazilegalističku ambalažu svojih pogubnih političkih akcija", objašnjava gđa Kovačević-Vučo.
"Ono što mene najviše brine jeste činjenica da će se oni sve manje držati prava. Zato i ne proglašavaju vanredno stanje. Vanredno stanje podrazumeva sređen sistem, ali u vanrednim uslovima. Ono ne podrazumeva ogoljeno nasilje i represiju i kršenje svih pravnih i zakonskih normi, sa čime se mi suočavamo", zaključuje Biljana Kovačević-Vučo u razgovoru za "Vreme".
