Makedonija - Bugarska
Novo zatezanje
Počeli su i protesti – prvi pred ambasadom
Bugarske u Skoplju, a drugi pred ambasadom Makedonije u Sofiji
Samo godinu dana
nakon potpisivanja dogovora o saradnji Makedonije i Bugarske, odnosi dve
zemlje opet su se zaglibili na pitanju prava Makedonaca u Bugarskoj. Prošle
godine su bez sumnje obe strane napravile ustupak oko pitanja na kojim će
jezicima ovaj sporazum biti potpisan; kompromis je glasio: "Na
ustavom utvrđenom zvaničnom jeziku Makedonije i na ustavom utvrđenom
zvaničnom jeziku Bugarske."
Ova se formulacija mnogima u Makedoniji nije dopala.
Lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije Branko
Crvenkovski je tada rekao da se ovim dogovorom makedonski jezik svodi na
"ustavnu kategoriju", ali je bivši šef makedonske diplomatije
Ljubomir Frčkovski potvrdio da je pre nekoliko godina i sam Crvenkovski
bio spreman na ovakav kompromis, ali da to nije dozvolio tadašnji
predsednik Gligorov.
Probleme, međutim, ovog puta nisu stvorili političari već sudije
bugarskog ustavnog suda, koje su početkom marta zabranile delovanje
partije Makedonaca u Bugarskoj - Omo ilinden-pirin. Ne želeći da
komentariše odluke ustavnog suda druge države, predsednik Makedonije
Boris Trajkovski je izjavio da je to pravno a ne političko pitanje, ali
je ipak izrazio žaljenje zbog ove odluke.
Opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije je u Sobranju podneo
predlog deklaracije o zaštiti prava članova Omo ilinden-pirin-a, koju su
usvojile sve poslaničke grupe. To je bugarska strana protumačila kao mešanje
u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje.
Zatim su počeli protesti. Prvi, pred ambasadom Bugarske u Skoplju, a
drugi pred ambasadom Makedonije u Sofiji. Na prvom se moglo čuti
"Bugari-Tatari", a na drugom se moglo pročitati
"Nezahvalni ste, dakle ipak ste Bugari". Arben Džaferi, lider
demokratske partije Albanaca u Makedoniji, koja je u vladajućoj
koaliciji, izjavio je da se dizanjem "graje" ništa ne postiže
i da u Makedoniji postoje snage čiji je cilj pogoršavanje odnosa sa svim
susedima, osim sa Jugoslavijom. On je dodao i da su u sve ovo umešani i
prsti KOS-a.
Bugarske partije su skoro jednoglasno podržale odluku o zabrani Omo
ilinden-pirin-a. Jedino je bugarski Helsinški komitet za ljudska prava
reagovao, tvrdeći da je odluka bugarskog ustavnog suda u suprotnosti sa
međunarodnim konvencijama o pravima manjina.
Partija Omo ilinden-pirin, koja okuplja Makedonce u Bugarskoj i koja je
na lokalnim izborima u Bugarskoj već dobila predstavnike u nekoliko
bugarskih opština, najavila je da će svoja prava tražiti pred sudom u
Strazburu.
Broj Makedonaca u Bugarskoj na popisima posle Drugog svetskog rata se
kretao između 150.000-200.000, a sada se samo 7500 ljudi deklariše kao
Makedonci.
V.Z.
