Kultura

Vreme broj 482, 1. april 2000.

Milić Vukašinović, roker

Sto posto rokenrol

"Nećemo govoriti 'Haj'mo gore ruke', ni zvati publiku da peva refrene, nego ćemo da sviramo rokenrol. A to znači da kada počne prva pjesma publika zine, i kad završimo poslednju pjesmu zatvori usta. To je rokenrol, a ja sam za to doktor!"

Puno je pacijenata, ali samo je jedan – doktor za rokenrol!

Recept će Beograđanima u petak, u Hali Pionir, overiti dr Milić Vukašinović lično, na tim povodom upriličenom koncertu Vatrenog Poljupca. Balkanska turneja sledi.

"Rođen sam u Beogradu, i red je da turneju počnem u svom rodnom gradu. I danas razmišljam i funkcionišem kao da se ona Jugoslavija nije raspala. Prostor bivše Jugoslavije je jedan duhovni prostor, bez obzira na to što se on politički izdijelio. Rokenrol će taj prostor ponovo da spoji", kaže za "Vreme" dr Vukašinović.

Dva i po sata spektakla, četrdeset i tri pesme, 70. 000 vati ozvučenja. "Jedno je gledati porno film, a drugo učestvovati. Nećemo govoriti 'Haj'mo gore ruke', ni zvati publiku da peva refrene, nego ćemo da sviramo rokenrol. A to znači da kada počne prva pjesma publika zine, i kad završimo poslednju pjesmu zatvori usta. To je rokenrol, a ja sam za to doktor!" Koncert će se snimati audio i vizuelno, i lajv album, prvi u karijeri Vatrenog poljupca, izdaće City records.

Dr Milić Vukašinović je hipostazirani rokenrol!

Zašto?

Zato što je, kao prvo, Milić Vukašinović to što jeste. Naizgled čudan kvalitet, jer ovde su stvari postavljene da svi gledaju da budu ono što nisu – radnici, seljaci, intelektualci, lopovi, novinari, pisci, dripci, rokeri, narodnjaci, komunisti, kolumnisti, opozicionari, profesori, doktori. "Osnovna definicija rokenrola je nikad ne ići linijom manjeg otpora. "

Kao drugo, zato što kad dohvati gitaru i opali svoj E-dur, jasno je da imate pred sobom živog čoveka koji zna da svira, koji uživa, veruje i neizmerno voli to što radi. Zato što muzika ne podnosi distancu. Naizgled čudan kvalitet, jer većinu domaćih bendova, čast izuzecima, fantastično mrzi da sviraju (rekli bi, mrzi ih da žive), i inače su svi u fazonu Velikog preziranja svega, i koji su, kada se uporede sa pedesotogodišnjim Doktorom, kilavi Radovani. Rokenrol, to su ovde šiške a la Oasis, to je uredan i pažljivo negovan stajling, to su mamin i tatin džeparac, to je biti moderan i pametan do bola. Kad smo već kod stajlinga, Mićin zvezdani imidž je do paroksizma (sve je kod njega dovedeno do paroksizma) dovedena ikonografija teškog rokenrola. S tim da je Mića zvezda i kad siđe sa stejdža.

Dalje, zato što zna šta je hit i šta ga takvim čini.

Zato što to šta hoće da kaže, kaže na najkraći i najdirektniji mogući način. Psovka je uvek bila sublimiran doživljaj krhke balkanske egzistencije. To što psovkama zamenjuje blazirani medijski jezik političke korektnosti (i jednih i drugih) ne znači da je Milić prostačina a da su ostali fini. Naprotiv. Prostačine su oni drugi, koji su rasturili i rasprodali državu, koji su nas opljačkali, ponizili, i koji trguju ljudskim sudbinama kao da se radi o ovcama, i još se povrh svega postavljaju kao vrhovni moralni žreci koji sude i presuđuju šta je podobno a šta ne, zaštićeni lopovskim kodeksom koji štiti vernike od zaraženih. Sve smeškajući se, vrlo fini i uljudni.

Zato što su pored svih onih dupetara i kretenluka kao vrhunac hipokrizije na TV Pinku jedino njemu cenzurisali spot. Prvi put se, mislim, u istoriji jugosloveneske televizije, preko najfrekventijeg i najsočnijeg srpskog glagola čulo fantastično piiiip!

Zato što je u svim emisijama u kojima se pojavio unesrećio voditelje i blaga peting foliranja na kojima mediji počivaju, postavljajući stvar na svoje mesto.

Zato što njegove pesme pevajuju Direktori i Ceca. Zato što ga Let 3 obožavaju.

Zato što je rekao da je postao bolji muzičar u Londonu za tri godine pranja sudova i nesviranja nego da je tri godine vežbao.

Zato što oni koji ga preziru nikada neće smeti to u oči da mu kažu, jer bi inače dobili ono što zaslužuju.

Zato što je drugačiji. Nema dvojice Milića, ne mogu se ni zamisliti, a ako bi i mogli, izgledali bi kao jednojajčani blizanci.

Zato što ima 38 godina rokenrol staža. "Ja nisam pomerao granice roka, ja sam granice postavljao i utvrđivao, a granice su ovdje uvek bile problem, u svakom smislu. "

Zato što se niko iz Beograda ne pita zašto je ostao u Sarajevu sve vreme rata, i zato što se niko iz Sarajeva ne pita zašto je posle rata otišao u Beograd. I na kraju, zato što se niko ne pita zašto je Mića sve vreme prošlogodišnjeg bembanja ostao u Beograda. A nije morao, jelte. "Podrazumijevalo se da doktor za rokenrol bude onde gdje se zivot odvija najžešće, a to je rat. Sve ostalo je smiješno. "

Zato što je od Hanke Paldum napravio zvezdu. Vesni Zmijanac za comeback pre nekoliko godina nisu bili dovoljni ni Rambo Amadeus i Bajaga zajedno

Zato što, po sopstvenom priznanju, strašno svira bluz, iako je svestan toga da mu deda nije brao pamuk oko delte Misisipija nego je ovde negde kopao kukuruz.

Zato što na poslednjem albumu ima pesmu Umrijeću mlad.

Zato što ne moraš da ga voliš.

Zato što s Mićom znaš s kim imaš posla.

Zato što je na svoju ruku (postao čovjek).

Eto zašto.

Kamo sreće da ima više ovih na svoju ruku. Ali nema. Svi su bre isti.

"Imam i poruku na kraju, naročito za mlade koji se odaju drogama i drugim stimulativnim sredstvima, koja mogu samo da imitiraju život, koji je jedan i jedini. To je pjesma sa naše sljedeće ploče:

'Život kakav jeste treba da se voli, i kada prija, a i kada boli / Bez muke se ne može na onu ljepšu stranu, ni ona ženska stvar se ne dobija na dlanu'. "

Nebojša Grujičić

prethodni sadržaj naredni

vrh