Lice
i naličje tranzicije
Bombonjera
pod Alpima
Pre
devet godina Slovenija i Srbija su se rastale i započele samostalne živote;
poznati srpski pisac je tada prorekao da će Srbija bez "njih"
postati Švajcarska. Nepunu deceniju kasnije, novinari prave inventare
dostignuća jednih i drugih…
Slovenija
je, po oceni eksperata za istočnu Evropu (kojima se ne dešava da pomešaju
ovu zemlju sa Slovačkom ili Slavonijom), "dragulj",
"bombonjera", "najbolje čuvana istočnoevropska
tajna" ili čak "Švajcarska bivše Jugoslavije".
Predsednik Klinton je prilikom svog jednodnevnog boravka u Sloveniji u
junu prošle godine, gde se zaustavio u znak zahvalnosti Sloveniji koja je
dozvolila prelet NATO aviona preko svoje teritorije tokom bombardovanja
Kosova i drugih delova Jugoslavije, izjavio da Evropu u budućnosti vidi
kao "nepodeljenu, demokratsku, koja će po prvi put u istoriji živeti
u miru", dodajući "da Slovenija može da bude predvodnik".
Iako
se mnogi govornici izjašnjavaju veoma pohvalno o ovoj zemlji od dva
miliona stanovnika, ekonomski statistički podaci govore o tome mnogo
jasnije: na listi istočnoevropskih zemalja koje čekaju da postanu članice
EZ-a, malena država Slovenija nalazi se na drugom mestu, odmah iza Mađarske,
ali ispred Češke Republike i Poljske. Posle raspada Jugoslavije 1991.
godine, društveni proizvod po glavi stanovnika u Sloveniji udvostručio
se na 10.000 američkih dolara. Slovenija se tako po društvenom proizvodu
približila najsiromašnijim članicama EZ-a Grčkoj i Portugalu,
ostavljajući opet Mađare da kaskaju za njom.
Slovencima
nije potrebna turistička viza za SAD i to ih čini jedinstvenim među
ostalim istočnoevropljanima – njihov životni standard je toliko visok,
a stopa nezaposlenosti toliko niska, da se u Americi pretpostavlja da će
se putnik, po isteku vize, vratiti u svoju zemlju Sloveniju. "To je
najveći kompliment koju je vlada SAD mogla da nam učini", kaže
jedan diplomata. "Nećete nikad čuti za pravo siromaštvo
ovde", nastavlja on. "Kada je nastao ekonomski šok u privredi i
na tržištu, bilo je otpuštanja i nezaposlenosti. Međutim, rastuća
industrija vrlo brzo je apsorbovala nezaposlene. Penzioneri koji žive od
svoje penzije imaju sasvim dovoljno za pristojan život, kao i
zemljoradnici smešteni u dolinama gde je možda Hajdi nekad živela".
Slovenci
brzo odbacuju poređenje sa zemljama poput osiromašene Rumunije ili sa
zemljama bivše Jugoslavije. Slovenija se nalazila u samom jezgru
Austrougarske imperije sve do njenog raspada posle Drugog svetskog rata,
kažu Slovenci, i brojne generacije njihovih umetnika i intelektualaca
odlazile su na studije u Beč. Slovenci sebe smatraju narodom koji živi
po evropskim standardima, zapravo po ugledu na Austriju i severnu Italiju.
"Naša
je nesreća što smo se rastali od Austrougara 1918. godine", rekao
je Karl Lavenčić, slovenački novinar koji radi u Britaniji. "Ušli
smo u sastav Jugoslavije i standardi su počeli da opadaju pod uticajem
komunizma." Ipak, pod Titovim "samoupravnim socijalizmom"
Slovencima je bilo dozvoljeno da ubedljivo prednjače u granama industrije
koje su trgovale sa Zapadom. Kada se istočni blok raspao, 80 odsto
slovenačkog izvoznog tržišta je nestalo. Slovenci su uspeli da se vrate
na staro, i danas trguju sa 66 odsto u odnosu na ukupnu trgovinsku razmenu
sa Evropskom zajednicom.
Plaže
na obali Jadrana, ski centri u Alpima i mnogo nemačkog baroknog stila u
urednim selima čini turizam rastućom privrednom delatnošću. Ljubljana
sama po sebi ima neku čudnu srednjovekovnu egzotičnost – u tom gradu
dominiraju visoko utvrđena zdanja. U Ljubljani ima zmajeva više nego u
bilo kom drugom gradu zapadno od Pekinga; oni predstavljaju simbol grada i
svuda ih možete videti: oni čuvaju mostove, vise na uličnim
svetiljkama, telefonskim stubovima. Najstariji hotel u Ljubljani, pak, za
koga kažu da datira iz 1552. godine, nosi ime "Slon". Portparol
slovenačke vlade kaže da je hotel napravljen za Hanibalovu konjicu koja
je tuda prolazila prilikom napada na Rim. Priča zvuči prilično
sumnjivo, pošto je poznato da su Kartaginjani išli na Rim preko Španije.
Verzija koju smo čuli od hotelskih službenika zvuči verovatnije:
slonovska štala austrougarskog cirkusa nalazila se u hotelskoj blizini.
U
ovoj zemlji, za razliku od ostalih delova bivše Jugoslavije, nema etničke
napetosti. Populaciju čine uglavnom Slovenci (90 odsto), a predstavnici
italijanskih i mađarskih manjina sa graničnih područja imaju svoja
mesta u parlamentu, pravo na dvojezično obrazovanje i upotrebu svog
jezika u pregovorima sa vladom. Slovenci u šali kažu da njihova zemlja
po svom obliku liči na "kokošku koja beži na istok". U
zbilji, Slovenci su odbranili svoju zemlju 1991. godine, dobili
desetodnevni rat za nezavisnost i pobedili demoralisane trupe
jugoslovenske armije. "Mislili su da će Slovenci jednostavno dići
ruke i odustati", kaže Miha Rot, portparol vlade.
Slovenija
je proglasila nezavisnost 25. juna te godine, otcepivši se od stare
Jugoslavije, a Jugoslovenska armija ih je napala dva dana nakon toga.
Svi
koji su govorili o tom ratu potvrđuju da je Slobodan Milošević, srpski
vođa, imao jako malo interesa da nastavi borbu, zato što skoro da i nije
bilo Srba u Sloveniji. Milošević je zapravo štedeo svoje ljude za buduće
planove o proširenju Srbije na teritoriju Hrvatske i Bosne. "Srbi
nikada nisu smatrali Sloveniju teritorijom za koju bi dali živote",
kaže Lavenčić.
Od
tog vremena Slovenija se svim snagama zalaže za ulazak u NATO i, kada je
primljena Mađarska, Poljska i Češka Republika, malo je nedostajalo da i
Slovenija to postigne. Razlog što Slovenija nije primljena u NATO, po rečima
mnogih diplomata iz NATO zemalja, jeste zabrinutost NATO-a da pod svoje
okrilje primi zemlju iz bivše Jugoslavije dok besni rat na jugu. Za
ulazak u EZ neophodan je generalan "remont" pravnog i ekonomskog
sistema (što naročito važi za bivše komunističke zemlje), a Slovenija
još uvek ima šansu da to učini, kaže savetnik ove organizacije Vinsent
Piket. Bankarski sistem i osiguranje još uvek su u vlasništvu države
– te kompanije moraju biti integrisane i prodate. Državni monopol na
telekomunikacije i telefoniju mora biti ukinut, a elektroprivreda
privatizovana. Neophodno je osnažiti sprovođenje zakona protiv trustova,
i oslabiti zakone koji favorizuju sklapanje ugovore između lokalnih
kompanija i vlade. Da bi se Slovenija uklopila sa ostalim evropskim
zemljama, potrebno je preinačiti više od 1000 zakona i lokalnih propisa,
i njihove donosioce naučiti pravom značenju tih zakona. Neki sektori se
odupiru promenama: zemljoradnici se plaše konkurencije, a sudije su na
smrt uvređene zbog lekcija iz zakonodavstva.
Ipak,
"posmatrano iz perspektive EZ-a, mi nismo problematična
zemlja", kaže Janez Potočnik, šef vladinog pregovaračkog tima. U
odnosu na ostale potencijalne članice EZ-a u kojima postoje neefikasne
male farme, korupcija i zagađenost, Slovenija stoji dosta dobro.
Zemljoradnici se u privredi pojavljuju u procentu od četiri odsto, i
mnogi od njih imaju dodatni izvor prihoda kao što je rad u fabrici,
izdavanje kuća ili lov. U Sloveniji ima jako malo teške industrije, a
pravni sistem je spor ali pravedan.
Na
oduševljenje Evropske zajednice, nervozne zbog poroznosti granica i pre
pojave Jerga Hajdera i njegove partije u Austriji, Slovenija ovih dana
kupuje nove mašine – pasoške skenere i skenere za uzimanje otisaka
prstiju, uređaje sa X-zracima – ubrzano radeći na hardverima potrebnim
za obezbeđivanje granica. "Osnovni cilj je njihovo uključivanje u
zajednicu za dve do tri godine, i sve zavisi od brzine kojom oni mogu da
urade domaći zadatak", kaže Vinsent Piket. "Ako budu radili
brzo kao prošle godine, oni će cilj ostvariti."
(The
New York Times)
