Teheran
Reforme
Toliki broj Iranaca poželeo je
da zaokruži glasačke listiće na izborima održanim 19. februara da su biračka mesta
ostala otvorena i nekoliko sati duže. Veliki odaziv na izbore trebalo bi da označi
pobedu političke opcije liberalnog predsednika Mohameda Hatamija nad konzervativnim
verskim rukovodstvom koje zemljom upravlja već više od dve decenije. Građani su birali
između više od 5000 kandidata u trci za 290 poslaničkih mesta, koliko broji Medžilis,
– iranski parlament. Kako biračko telo broji više od 38 miliona glasača, a glasovi se
broje bez upotrebe kompjutera, Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da će se pravi
rezultati saznati tek za oko tri nedelje. Ipak, već se mogu čuti i neke zvanične
procene. Husein Valeh, glavni politički savetnik predsednika Hatamija procenjuje da su
reformisti već osvojili 73 odsto mesta, a da će u drugom krugu u aprilu pobeda biti još
ubedljivija. Potvrdu izbornog uspeha analitičari traže najviše u masovnom odazivu, jer
je preko polovine iranskog stanovništva mlađe od 25 godina. Upravo je to deo biračkog
tela na koje su računale reformske snage, jer je prvenstveno mlađa generacija Iranaca
naročito zainteresovana da ima više slobode u odlučivanju šta će obući, čitati u
novinama ili gledati na televiziji, dakle o segmentima života koji su sada pod strogom
kontrolom verskih vlasti. Drugi su, pak, skeptičniji, jer se veliki odaziv može
tumačiti i činjenicom da verske vlasti izlazak na glasanje smatraju verskom dužnošću.
Mnogi su na izbore izašli i da bi im se u lične karte udario pečat da su glasali, dakle
iz straha od represije. Strah je očit, jer mnogi glasači ne žele da razgovaraju sa
stranim novinarima. Na ovaj korak odvaži se tek poneki pristalica predsednika Hatamija,
ali uslov je uvek da im se ne pominje ime. “Problemi bi mogli nastati ako Hatamijeva
pobeda bude previše ubedljiva”, kaže za “Njujork tajms” anonimni sagovornik.
“Radije bih da se borbe vode u Parlamentu nego na ulicama Teherana.” Međutim, čak i
da reformisti osvoje većinu u parlamentu, njihov uticaj će biti prilično ograničen.
Ustav daje najveća ovlašćenja vrhovnom verskom poglavaru, koji diktira spoljnu
politiku, vojnu doktrinu i verska pitanja. Valeh tvrdi da je svim reformistima, bez obzira
na međusobne razlike, zajednički sledeći cilj: da ostanu ujedinjeni protiv islamskog
totalitarizma. "Iran će ostati islamska republika, ali će se prilike značajno
promeniti”, kaže Valeh. Po njegovim rečima, predsednik je zacrtao da ukine sve
nelegalne institucije, poput moralne policije i verskih sudova. To bi za
osamnaestogodišnju Zandi i njene vršnjake značilo da se mladi sa svojim verenicima
slobodno šetaju parkom, bez straha da će ih uhapsiti moralna policija. Iranci tek treba
da osvoje slobode koje se u drugim zemljama doživljavaju kao već date.
Vašington
FBI u Evropi
U pokušaju da se suprotstavi
rastućem organizovanom kriminalu iz Rusije, FBI je odlučio da po prvi put otvori
zvaničnu kancelariju van granica SAD. Sedište će biti u Budimpešti za koju se veruje
da krije veliki broj mafijaša iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Tomas Fuentes, šef odeljenja
FBI-ja za borbu protiv organizovanog kriminala, tvrdi da će kancelarija u Budimpešti
imati prvorazredne operativce. Mađarske vlasti i same su zatražile pomoć od američke
vlade u borbi za suzbijanje delovanja ruskih mafijaša kojima je sedište u Budimpešti.
No, ovo je prvi slučaj u istoriji špijunaže i kriminalistike da jedna zemlja dozvoli
stranoj državi da na njenom tlu otvori kancelarije ovakve prirode. Agenti FBI-ja imaće
pravo da nose oružje i da u saradnji sa mađarskim kolegama hapse osumnjičene. FBI će
takođe imati glavnu reč u kadrovskoj politici mađarskih agenata zaduženih za istragu
protiv organizovanog kriminala. Kako piše “Njujork tajms”, FBI je oduvek imao agente
u redovima diplomatskog kora, a ponekad bi agenti bili slati u specijalne jednokratne
misije u druge zemlje. Otvaranje kancelarije, međutim, čin je bez presedana. Ipak, dosta
je onih koji strahuju da bi eventualni oružani obračuni između agenata FBI-ja i
mafijaša na stranom tlu mogli da prerastu u ozbiljniji međunarodni sukob. I na
mađarskoj strani postoji skepsa jer će mnoge druge informacije, ne direktno vezane za
organizovani kriminal, postati dostupne preko ovakve kancelarije jednoj stranoj agenturi.
Američki zvaničnici, međutim, tvrde da bi, ukoliko se rad kancelarije u Budimpešti
pokaže uspešnim, slični biroi mogli da se otvore i u drugim zemljama koje kubure sa
organizovanim kriminalom, kao što su Nigerija, Južnoafrička Republika ili baltičke
zemlje. Ruski mafijaš koji je među prvima viđen da se nađe na udaru tima iz
Budimpešte jeste Sejmon Mogiljevič, koji operiše u glavnom gradu Mađarske već više
od deset godina. On je nedavno doveden u vezu sa skandalima oko pranja para u koje je
umešana i njujorška banka.
Priredila D. Anastasijević
