Hapšenje Dese Trevisan

"Znam ja englesku demokratiju"

Rekao je legendarnom dopisniku londonskog "Tajmsa" gradski sudija za prekršaje Slobodan Milošević i poslao je na izdržavanje kazne u Centralni zatvor

"Čim sam čula sudijin govor, znala sam da sam unapred osuđena. Otvorio je pretres rekavši da mnogo putujem, da ova zemlja ima mnogo neprijatelja, da se britanski pasoš ovde ne ceni i da on sve zna o engleskoj demokratiji", kaže za "Vreme" Desa Trevisan (74), nekadašnji legendarni dopisnik londonskog "Tajmsa" iz Beograda, koja je 1. novembra, po dolasku na surčinski aerodrom, uhapšena i, posle polučasovnog pretresa kod gradskog sudije za prekršaje Slobodana Miloševića, osuđena na deset dana zatvora i proterivanje iz zemlje.

Prenoćila je u Centralnom zatvoru u ćeliji sa tri Ruskinje (dve iz Moldavije i jednom iz Ukrajine) kojima je trgovac belim robljem obećao zaposlenje u Italiji, a onda nestao na beogradskom aerodromu prepustivši ih na milost našim organima reda. Narednog dana ju je pozvao upravnik zatvora i rekao da je pušta iz razloga humanosti, zbog zdravstvenog stanja, ne isključivši mogućnost da je ponovo zatvore. Pasoš joj još nisu vratili. Kakav je zločin počinila Desa Trevisan, britanski državljanin poreklom iz Jugoslavije (otac Srbin, majka Hrvatica)?

Trevisan je 20. oktobra sletela u Dubrovnik i, sa urednom vizom izdatom u jugoslovenskoj ambasadi u Londonu (za period od 3. oktobra do 18. novembra), pešice prešla granični prelaz Debeli brijeg između Hrvatske i Crne Gore. Predala je putnu ispravu nadležnom licu koje nije imalo primedbi, zahvalila se i sela u auto Instituta "Simo Milošević" koji je čekao da je odveze u Igalo, na lečenje obolelog kuka. Mada prvobitno nije nameravala da dolazi u Beograd, 1. novembra je ipak sela u avion na liniji Tivat-Beograd, kako bi ovde posetila neke stare prijatelje.

Primetivši u međuvremenu da joj na Debelom brijegu nisu udarili pečat u pasoš - a znajući kako funckioniše ovdašnja policija - Trevisan je na surčinskom aerodromu (gde nije imala obavezu da prolazi kroz pasošku kontrolu, jer ju je već prošla u Crnoj Gori) sama potražila miliciju da im ukaže na tu činjenicu.

Milicija je s punom odgovornošću pristupila rešavanu tog bezbednosnog problema, pa je obavestila Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je slučaj dalje prosledilo gradskom sudiji za prekršaje. Policija je iskoristila pravo da zadrži gđu Trevisan, a sudija je ocenio da pred sobom ima stranca koji je na nedozvoljen način ušao u zemlju.

Advokat gđe Trevisan Đorđe Mamula kaže da nije bilo nikakvog pravnog osnova za hapšenje. Zakon o prelasku državne granice propisuje obavezu da se na granici pokaže putna isprava. Ne predviđa obavezu nosioca te isprave da proverava da li mu je nadležno lice overilo tu ispravu ili nije.

Uglavnom, advokatima je posle izricanja presude dozvoljeno da gđi Trevisan u čekaonici sudije za prekršaje donesu lekove i odeću. Hranu nije htela da uzme. Na pretres je, kaže, čekala satima u hladnoći, zajedno sa rumunskim švercerima.

Kad se predsednik Slobodan Milošević krajem osamdesetih peo na vlast, bio je nekoliko puta sa suprugom gost na večeri kod Dese Trevisan. Međutim, ona je kritički pisala o njegovom režimu, pa joj je prvo neko 1992. godine iz vazdušne puške pucao u ruku, pa joj je naredne godine oduzeta novinarska akreditacija. Uskraćena joj je viza kad je neko vreme posle toga htela da dođe i da pomen majci. Kasnije su počeli da joj daju vize kao privatnom licu - ne kao novinaru - mada u martu i junu ove godine nije mogla da pređe mađarsko-jugoslovensku granicu ni sa urednom vizom, iako se sve vreme rata javno izjašnjavala protiv NATO bombardovanja.

"Nemam toliko devijantni mozak da bih mogla da pretpostavim zašto su mi sad ovo uradili", kaže gđa Trevisan. Kad bi čovek hteo da špekuliše, mogao bi pomisliti da afera ima neke veze s tim što se u Igalu, dok je ona bila na lečenju, održavao nekakav skup ljudi iz Panićeve ICN "Farmasjutikals".

Šta god da im je bio motiv, vlast je iskoristila još jednu priliku da potvrdi najgore mišljenje koje u svetu o njoj postoji.