Sport

Vreme broj 450, 21. avgust 1999.

 

Formula 1

Spektakl uz pivo i kobasice

Budimpešta

Kažu mi da je na televiziji trka izgledala dosadno. Ne sumnjam, režiseri obožavaju da slikaju lidera, a zanemaruju ostale, koji se takođe bore za plasman. Na stazi, još ako ste dobro locirani, gotovo da nema ni trenutka dosade. Prosto čovek nema vremena ni po hladno pivo da ode

Patetično do bola! Hiljade navijača ferarija hrle prošle nedelje ka stazi Hungaroring nedaleko od Budimpešte i većina nosi crvene zastave na kojima je pored znaka firme otisnut lik ili je ispisano ime Mihaela Šumahera. A njega nema. Leži bolan posle loma desne noge na trci u Silverstonu. Organizatori spektakla smatraju da najmanje dvadeset hiljada ljubitelja Formule 1 iz Nemačke nije došlo da na licu mesta gleda Veliku nagradu Mađarske baš zbog toga što Šumi ne vozi.

Dobro, nije bilo Nemaca koliko se očekivalo, ali zato što je bilo Finaca! Možda je samo Ajrton Sena bio toliko popularan u Brazilu kao što je Mika Hakinen omiljen u Finskoj. Ovaj prvi je još imao opasnu konkurenciju u zemlji fudbala, a Mika ni to nema. Možda mu je takmac koji hokejaš ili ski skakač, ali to je za svetskog šampiona luk i voda.

UTRKA SA CENAMA: Ako su mi tačno rekli, Mađarska ove godine očekuje oko tri milijarde dolara od turizma. Spektakl kakav je trka Formule 1 sigurno daje respektabilan doprinos toj brojki. Od četvrtka je Budimpešta počela da se puni fanovima koji su došli na trku, ali i na dobar provod. Pogotovo Finci, koji svaku priliku kad izađu iz zemlje koriste da se "osvete" oštrim zakonima koji im u zemlji kvare zadovoljstvo uživanja u alkoholu. Ako se način na koji oni piju može nazvati uživanjem. Svejedno, ako preteraju, tu je poslovično stroga mađarska policija, a sami domaćini nisu gadljivi na njihovo ponašanje sve dok ostavljaju gomilu para.

Istih, u vidu forinti, potrebno je poprilično, ne samo u odnosu na lane, nego i u apsolutnom iznosu. Ako vam kažem da je najjeftinija karta za ulazak na stazu na sam dan trke 150 nemačkih maraka, sve sam vam rekao. Reč je, razume se, o gledanju trke sa poljane. Mesto na tribinama košta od 250 do 850 nemačkih maraka! Tribine su bile prepune, a organizatori kažu da je tokom tri dana koliko spektakl traje bilo više od 300.000 posetilaca, od čega na sam dan trke oko 130.000. Ko voli nek' izračuna zaradu, makar približno.

Šarena kakva jeste, Formula 1 više podseća na karneval nego na takmičenje koje ima veze sa sportom. Tako se ponaša i publika kojoj je sve podređeno, pre svega dešavanja oko staze. Za razliku od većine trkališta u svetu, koja su smeštena uglavnom podalje od glavnih gradova, Hungaroring ima tu prednost da je samo dvadesetak kilometara udaljen od lepe i negovane Budimpešte. Dan uoči trke, posle zvaničnog treninga, u turističkom srcu grada, ulici Vaci i šetalištu pored Dunava, bilo je gotovo nemoguće naći slobodan sto u mnogobrojnim baštama restorana ili u kafićima. Usluga je perfektna, a cene... 'ma manimo se tih trivijalnosti!

Ipak, uz puno uvažavanje lepota Budimpešte, pravi provod je oko samog Hungaroringa. Pod velikim razapetim šatrama živo je od jutra do kasne noći iz prostog razloga što je dosta posetilaca optiralo kampovanje kao način boravka i smestilo se na brežuljcima oko staze. Lično, žao mi je što noć uoči trke nisam bio na megafešti koju je pod velikom šatrom, sa sve živom svirkom, tonama kobasica i hektolitrima piva, priredio češki Pilsner, inače jedan od sponzora tima Džordan. Kažu, bilo je spektakularno! Uverio sam se da je bilo burno kada sam u nedelju ujutro prošetao tuda i sreo nekolicinu mamurnih u žuto-zelenim majicama sa logom sponzora kako glavinjaju po vrućini.

PONIŽENJE ZA FERARI: Pošto na kvalifikacijama nije bilo velikih iznenađenja, izuzetak je katastrofalno loš plasman drugog ferarijevog vozača Mike Sala, koji je bio na čak 19. mestu, svi su s nestrpljenjem očekivali start. Prva dvojica, Hakinen u meklarenu i Irvajn u ferariju, tako su i ušli u prvu krivinu, ali je zato Mikin timski kolega Kultard sa trećeg pao na peto mesto, obišli su ga Fizikela u benetonu, koji je imao četvrto startno mesto, i Frencen u džordanu, koji je bio četvrti i koji je i sam loše startovao. Ostalo - bez iznenađenja. Negde oko dvadesetog kruga Hakinenu signaliziraju iz boksa da pojača tempo. Uplašili su se da Irvajn ima više goriva i da planira jedno zaustavljanje manje. Pokazalo se da je bojazan bila bez osnova, ali je Finac ipak povećao razliku na dobrih 13 sekundi. U 26. krugu oduševljenje Mikinih navijača i jedan od najtežih udaraca i najvećih poniženja za ferari u poslednjih nekoliko godina. Njihov drugi vozač Mika Salo prestignut je za čitav krug!

Kažu mi da je na televiziji trka izgledala dosadno. Ne sumnjam, režiseri obožavaju da slikaju lidera, a zanemaruju ostale, koji se takođe bore za plasman. Na stazi, još ako ste dobro locirani, gotovo da nema ni trenutka dosade. Prosto čovek nema vremena ni po hladno pivo da ode. Još ako ste blizu velikih TV ekrana koji su postavljeni kraj staze, uživanje je kompletno, od zvuka do praćenja aktivnosti u boksu, kao onda kada su drugi i treći, Irvajn i Kultard, zajedno ušli i u istom poretku izašli. Posle se, 13 krugova pre kraja trke, Edi malo opustio, kasno kočio u jednoj krivini, na kratko izleteo sa staze - i izgubio drugo mesto. Nije izdržao pritisak Škotlanđanina, šta li...

"Malo sam se nervirao što mi Edi nije dao da ga obiđem iako se videlo da sam brži", izjavio je Kultard posle trke. "Znao sam da treba da budem strpljiv, da ga pritiskam i sačekam da pogreši. Baš tako je i bilo, pogrešio je. Da nije, nisam siguran da bih mogao da ga prestignem."

Na kraju, meklaren prvi i drugi, Hakinen i Kultard ponavljaju ono što su učinili na početku sezone u Španiji. Posle čitavih pet trka, od Velike nagrade Kanade u Montrealu, Finac je ponovo na pobedničkom postolju. Irvajn je bio treći, Frencen četvrti, Barikelo peti i Hil šesti. Edi Džordan može biti zadovoljan jer su oba njegova vozača osvojila bodove, baš kao i Džeki Stjuart, koji se iz petnih žila trudi da zadrži Brazilca na koga je ferari već bacio oko za sledeću sezonu.

U generalnom plasmanu Irvajn i dalje vodi sa dva poena više od Mike. To i ne bi bio toliki problem da trka u Mađarskoj nije pokazala da je meklaren napredovao, a da ferari (čini se po zaostatku) ne uspeva da održi korak.

"Iznenađen sam koliko danas nismo mogli da pariramo meklarenu", izjavio je Irvajn posle trke. "Razočaran sam jer neke stvari nismo dobro podesili, i to se mora rešiti. Ipak, još sam u poziciji da osvojim titulu svetskog šampiona."

Isto misli i Hakinen, a ni Kultard se ne odriče šampionskih pretenzija. Sledeća trka je u Belgiji, stručnjaci kažu da staza u Spa Frankošampu više odgovara ferariju, a još ako Edi bude imao bolju podršku od timskog kolege Sala... Sve u svemu, ima još da se vozi u šampionatu koji je bar do sada jedan od najzanimljivijih u poslednjoj deceniji.

Dušan Radulović

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)