Da li je Širak predlagao Klintonu likvidacije Karadžića i Mladića

Žak i Bil u "četiri oka"

Knjigu Dragi Žak, dragi Bil - u srcu Jelisejske palate i Bele kuće 1995 - 1999. objavila je 8. januara ove godine pariska izdavačka kuća "Plon". Autori su Žil Delafon, novinar Journal du dimanche, i Tomas Sankton, šef francuskog biroa magazina Time. Oslanjajući se na više stotina intervjua obavljenih s obe strane Atlantika, kao i na brojne poverljive dokumente, autori, kako sami kažu, žele da uvedu čitaoce u "srce" Bele kuće i Jelisejske palate. Poglavlje koje je odmah izazvalo posebnu pažnju odnosi se na opis malo poznatih detalja sa svečanog potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Parizu 14. decembra 1995. godine. Tada je, tvrde Delafon i Sankton, Žak Širak u razgovoru vođenom "u četiti oka" prvi put izložio Bilu Klintonu ideju o likvidaciji Karadžića i Mladića koju je ovaj i prihvatio. Autori ističu da je Jelisejska palata ovu tvrdnju samo "delimično" demantovala i da se plan operacije "Zvezda od ćilibara", po kojem bi akciju trebalo da obave američki i francuski komandosi, trenutno nalazi u sefu jednog savetnika u Jelisejskoj palati.

"Vreme" donosi najzanimljivije detalje iz pomenutog poglavlja koje će u širem obimu biti objavljeno u narednom broju "Alexandrie".

Pariski sporazum kojim se potvrđuje dejtonski dogovor treba za devet dana da bude potpisan u francuskom glavnom gradu. Žak Širak, međutim, ne prihvata da predsedava ceremoniji sve dok ne budu oslobođena oba francuska pilota koja su u septembru pala u ruke Srbima. Utoliko pre što se o njima šire najkontradiktornije informacije. Neke obaveštajne službe, čak, smatraju da su piloti mrtvi. U tom slučaju ne dolazi u obzir da se Širak rukuje s Miloševićem. (...)

Francuski predsednik 6. decembra upućuje ultimatum i traži njihovo oslobađanje. Pre svega, uzima telefon i zove jugoslovenskog predsednika. Kao i obično Slobodan Milošević ga uverava da je njegov uticaj na tamničare pilota veoma ograničen. Širak odbija da u to poveruje. On eksplodira i počinje da vređa i preti:

"Vi ste lažov! Ako mi ne date pilote, gospodine Predsedniče, znajte da osveta Francuske može biti strašna!"

Zaprepašćen, Milošević posle izvesne pauze odgovara:

"Žalim zbog ovakvog odsustva poverenja, ali videću šta mogu da učinim..."

Četrdeset osam časova uoči ceremonije predsednik pomišlja da sve otkaže. Dozvola avionima stranih delegacija da polete prema Francuskoj daće se samo ukoliko piloti budu oslobođeni. Pariz vodi trku s vremenom. General Duen, novi šef vojnog štaba, odlazi u Beograd da se sretne sa Ratkom Mladićem. Okružen impresivnom vojnom pratnjom, srpski general najpre umnožava svoje zahteve. Zatim ih, jedan po jedan, odbacuje. Najzad postavlja poslednji uslov: da bi dva pilota predao generalu Duenu traži da se rukuju pred kamerama srpske televizije. Duen, besan, udovoljava ponižavajućem zahtevu ratnog zločinca i odlazi sa taocima.

U 11.48 14. decembra predsednici tri republike eks-Jugoslavije zvanično potpisuju sporazum od sto pedeset stranica i sto dve karte koji je parafiran u Dejtonu 21. novembra.

Na kraju svečanosti francuski predsednik organizuje u palati Inostranih poslova ručak u čast svojih zvanica.

Kasnije uveče, Klinton i Širak ponovo ostaju nasamo da bi obavili jedan diskretan razgovor. Ono što francuski predsednik namerava da poveri svom homologu ne deli se ni sa kim. Širaka brine slučaj dvojice ratnih vođa bosanskih Srba, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koje međunarodni sud traži zbog zločina protiv čovečanstva.

Na sastanku u četiri oka Žak Širak objašnjava da se s mukom započeti proces mira ne može dovesti u pitanje zbog dva ratna zločinca. Treba ih neutralisati. Kako? Jedno visoko vojno lice NATO-a poverilo je autorima ove knjige da je Širak nameravao da to učini na ekstreman način. Jasnije rečeno, da likvidira Karadžića i Mladića. Stvar je moguća: elitni strelci, koji su tragali za francuskim pilotima, već su imali srpske vođe na nišanu i samo su još čekali na zeleno svetlo političkog vrha.

Prema tom istom izvoru, Bil Klinton je tada, navodno, skrenuo pažnju na to da jedan američki zakon zabranjuje izvršenje ubistva neke ličnosti u inostranstvu. Executive Order 12.333. Zakon izričito kaže da "nijedna osoba koja je u službi ili koja dela u ime vlade Sjedinjenih Država neće biti umešana ili neće doprineti tome da bude umešana u jedno ubistvo". Uostalom, CIA neprestano podseća na to svaki put kada je ona sama osumnjičena.

Na pitanje autora Jelisejska palata odgovara demantujući ovu verziju. Ali samo delimično: "Širakova namera nije bila da ih ubije", poverava jedan savetnik. "On je demokrata i smatra da treba postupati na demokratski način. Širak ne bi želeo da ubije nekoga za koga se pretpostavlja da će mu se suditi. Ali, istina je da su o toj mogućnosti raspravljale tajne službe."

Ono što je sigurno jeste da tog 14. decembra Širak predlaže zajedničku akciju francuskih i američkih komandosa za hvatanje dva ratna zločinca i njihovo izvođenje pred sudije u Hagu. Klinton se slaže. Posle njihovog razgovora stvoren je jedan tajni odbor za planiranje operacije u koji su ušla vojna lica obe zemlje.

Već postojeće veze između francuske i američke vojne obaveštajne službe su dosta bliske. General Vesli Klark, glavnokomandujući NATO-a i samim tim šef savezničkih snaga u Bosni, upućen je u tajnu. Kada plan bude definitivno napravljen on će biti taj koji će, pošto dobije zeleno svetlo od Bila Klintona i Žaka Širaka, označiti početak operacije.