Muzika
Trend u toku
U nedostatku relevantne top liste zasnovane na podacima o prodaji, kult godišnjih lista gaji se više u uzanom krugu ljubitelja pop muzike i ima više veze sa kritičarskim usmerenjima nego sa realnim pokazateljima
Ukoliko imalo pratite pop muziku, verovatno vam je poznato osećanje nervoze koje nastaje kad god pročitate neku listu - naime, sigurni ste da baš vi lično znate bolje, te da ćete sastaviti godišnju listu mnogo bolje od pacera koji su se potpisali ispod ove koja je objavljena.
Mora se priznati da se - u nedostatku relevantne top liste zasnovane na podacima o prodaji - kod nas kult muzičkih godišnjih lista gaji više u jednom užem krugu ljubitelja pop muzike nego što ima veze sa stvarnim stanjem na tržištu, te da ima više veze sa nekim krtičarskim usmerenjem, dakle, nečijom privatnom vizijom zbivanja nego sa nekim realnim pokazateljima. Čak i to godi kao činjenica, jer govori o nesvakidašnjoj uspešnosti naših ljudi u praćenju i promišljanju svetskih muzičkih tokova, u vremenima koja nisu išla na ruku nikakvom ozbiljnijem kulturnom radu. A kamoli prodaji.
Od roka ka densu 1989. DE LA SOUL - Three Feet High And Rising |
Upravo zato, neobično je bitno da je bar jedna od muzičkih godišnjih lista koje se prave kod nas održala kontinuitet tokom celih deset godina, nadrastajući tako početnu, goreopisanu privatnu situaciju. Nekada su se takve liste pravile i čak i razmenjivale na berzi polovnih i originalnih ploča u SKC-u, tom internom fakultetu svih muzičkih zaljubljenika Beograda, a danas je jedna od tih lista relevantna informacija o pop istoriji ovog grada.
Jedna od godišnjih lista, koje su predstavljale merilo smelog ukusa i kulturnog izazova sredini u kojoj su nastajale, bila je ranije godišnja lista Diskomera Studija B, kasnije i Parada albuma iste radio stanice. Poslednjih deset godina, bar u Beogradu je jasno da su liste koje su završavale godinu na Radiju B92, obično jedine podrazumevale ozbiljno promišljanje tokova u pop muzici (uz sve greške koje pri tom nastaju). Ovu vrstu "tezičnosti" lista negovao je i časopis "Ritam", koga je neredovno izlaženje možda ometalo da postigne sličan efekat, ali je ideja bila ista - nametanje određenih vrednosti.
Iako neko verovatno smatra pomenute medije alternativnim, kratak pregled godišnjih lista Radija B92 pokazuje da je njihova uloga više bila u, uslovno rečeno, prepoznavanju svetskih tokova i stvaranju trendova u našoj sredini. I to se može smatrati borbom za nasušnu informaciju.
Tokom svoje decenijske karijere, i Radio B92 je evoluirao od alternativnog rock zvuka ka dance i crnačkim izvođačima, odražavajaći tako i promene u popularnoj muzici vremena koje je pokrivao. U stvari, kad se bolje razmisli, nad spiskom prvih mesta od 1989. do 1999, postaje sasvim jasno da je muzička uloga B92 bila uvek otvorena prema javnosti, i nimalo samodovoljna, kako se često percipiralo, pozivajući na učešće sve koji su učešću bili skloni. Skoro svi autori koji su završavali na prvom mestu godišnje liste albuma na toj radio stanici, spajali su u sebi dve neophodne crte: širu slušanost i smelost u pomeranju prihvaćenih granica. I upravo je ta forma bila nešto što je B92 uvek promovisao u svom muzičkom programu i u čemu je bio najbolji: odabir najboljeg od pop avangarde.
D. Ambrozić
Godišnja lista albuma Radija B92
- LAURYN HILL - The Miseducation Of Lauryn Hill (Ruffhouse)
- MERCURY REV - Deserter's Songs (V2)
- MASSIVE ATTACK - Mezzanine (Circa)
- AIR - Moon Safari (Virgin)
- BEASTIE BOYS - Hello Nasty (Grand Royal)
- TERRY CALLIER - Timepeace (Talkin'Loud)
- BILLY BRAGG & WILCO - Mermaid Avenue (Reprise)
- BECK - Mutations (Geffen)
- BELLE AND SEBASTIAN - The Boy With The Arab Strap (Matador)
- R.E.M. - Up (Warner Bros)
- LAMBCHOP - What Another Man Spills (Merge)
- JON SPENCER BLUS EXPLOSION - ACME (Mute)
- GOMEZ - Bring It On (Hut)
- TICKY - Angels With Dirty Faces (Island)
- ED RUSH & OPTICAL - Wormhole (Virus)
- PJ HARVEY - Is This Desire (Island)
- MONEY MARK - Push The Button (Mo'Wax)
- MANIC STREET PREACHERS - This Is My Truth Tell Me Yours (Epic)
- 4 HERO - Two Pages (Talkin'Loud)
- LUCINDA WILLIAMS - Car Wheels On A Gravel Road (Mercury)
- BLACK JAZZ CHRONICLES - Future Juju (Nuphonic)
- ASIAN DUB FOUNDATION - Rafi's Revenge (ffrr)
- PLASTIKMAN - Consumed (Nova Mute)
- CAT POWER - Moon Pix (Matador)
- U.N.K.L.E. - Psyence Fiction (Mo' Wax)
Nevinost u doba futurizma Nikolas Negroponte, teoretičar novih tehnologija koje se okupljaju oko pojma "internet", dolazi do zaključka koji će našoj ksenofobičnoj kulturi zazvučati kao još jedna svetska zavera: država-nacija će ustupiti mesto malim elektronskim zajednicama Ako ste ikada, tragajući za takozvanim cyber teoretičarima, dali takav nalog bilo kojoj mašini za pretraživanje Interneta, verovatnoća da vam se u ponuđenim odgovorima pojavi ime Nikolasa Negropontea sasvim je izvesna. Nova tehnologija je, nakon oduševljenog ili skeptičnog prihvatanja od strane običnih korisnika, počela da dobija i svoju teorijsku podlogu; koliko je u pitanju pionirski posao govori i terminološka neodređenost kada govorimo o žanru kojem ovakvi tekstovi pripadaju, odrednice se kreću od reči Internet, Web, digitalan, globalne komunikacije, pa sve do pojmova kakvi su, recimo, interaktivna multimedija. Stoga je za ovdašnju kulturnu scenu, koja se ponosi činjenicom da je deo svetske informativne mreže, sa svim anomalijama koje naš pristup kontroli i pristupu informacijama sobom nosi, pojava knjige "Biti digitalan" Nikolasa Negropontea, u izdanju kuće "Clio" i u prevodu Dušana Inđića, značajan događaj. TVRDO JEZGRO: Nikolas Negroponte je autor koji nesumnjivo pripada tvrdom jezgru najgorljivijih i najupornijih zastupnika i propagatora novih tehnologija, i čak bi se moglo reći da je u pitanju pristup koji je prevazišao "obično" teoretisanje o novom informatičkom dobu. Dok s druge strane stoje pripadnici takozvanog tehno-realizma, koji sve više počinju da ukazuju na namerne i nenamerne konsekvence novih tehnologija, Negroponte je iskreni i ubeđeni zastupnik blagodeti informativnog doba. Čitajući ovu knjigu, osim njenog futurističkog duha, čitalac mora zapaziti i izvesnu dozu nevinosti koja prožima Negroponteov stil, on je ponekad naivan tumač i zastupnik, ali kao i kod svakojakih predviđanja kada govorimo o tehnološkom napretku, moramo biti spremni na to da će se možda i većina njegovih pretpostavki obistiniti u stvarnom životu. Razvoj najvidljivijeg od ovih fenomena, Interneta, ostavlja malo sumnji u to, prema podacima iz knjige rast globalne svetske informativne mreže odvija se po stopi od 10 odsto mesečno, te se predviđa da će ukupan broj korisnika "mreže" nadmašiti totalnu svetsku populaciju već 2003. godine. Iza svega ovoga se, a to je nesumnjivo, krije jedna humana komponenta u Negroponteovom bavljenju teorijskim radom; iako se, naime, iza svake tehnologije krije veliki inžinjerski rad, on u ovoj knjizi predstavlja samo put do kvalitetnijeg i jednostavnijeg komuniciranja, a samim tim i kvalitetnijeg života. Uvek razmišljajući o krajnjem korisniku, Negroponte nas uverava da se tehnologija mora posvetiti isključivo svima nama koji smo sebi dozvolili luksuz inžinjerske nepismenosti, ali svakodnevno već sate provodimo ispred kompjutera, televizora, za mobilnim telefonom ili već u društvu neke slične naprave. SVETSKI VAŠAR: Parafrazirajući čuvenu tezu da je "medij poruka" Negroponte ističe da u digitalnom svetu medij ne predstavlja poruku već njeno otelotvorenje. Različita vrednost bitova, pokušaj da se na multimedije ne gleda kao na pokretni svetski vašar, neka su od pitanja i problema kojima se u ovoj knjizi takođe bavi Negroponte. Posmatrajući ovdašnje bitke oko sasvim različitih stvari, moramo da primetimo utoliko veći značaj ove knjige: ona nam govori da je borba za atome ili čvrste i konkretne stvari odavno završena, i da je ovo čemu danas prisustvujemo borba za bitove ili, preciznije rečeno, pomeranje težišta sa atoma na bitove. Tu dolazimo do aspekta koji će našoj ksenofobičnoj kulturi sigurno zazvučati kao još jedna svetska zavera, jer Nikolas Negroponte iz ovakvog razvoja događaja izvlači zaključak kako će vrednosti države-nacije ( ili nacionalnog suvereniteta) postepeno ustupiti mesto velikim i malim elektronskim zajednicama. Nema boljeg dokaza za "subverzivnost" ove knjige, kao što nema sumnje da je ona živi dokaz našeg tragičnog i pogubnog kašnjenja kada je u pitanju uključivanje u digitalnu eru - dok smo se bavili razgradnjom atoma svet je iz informativnog doba već zagazio u njegove post-inkarnacije. Zbog toga je to i najveća "mana" ove knjige, objavljena je čak 1995. godine, što je u premilenijumskoj nervozi isuviše dugačak period za jedno takvo dinamično i bogato okruženje, ali, bez obzira na to, sada se možete uz ovu knjigu prepustiti maštarijama o digitalnim građanima, kojima ćemo, hteli mi to ili ne, jednog dana svi pripadati. Ivica Petrović |
